Могао бих ја са професором Маџаром да се „носим љетни дан до подне“ у полемисању и да наставим да га „решетам“ непобитним фактима и подацима, али, авај, он непрекидно „шутира лопту у аут“ и жели да играмо „пингпонг“ у политичком надигравању и да му одговарам на његове политикантске доскочице и провокације. Није ми ни то проблем, напротив (с обзиром на моје богато политичко искуство), али бих више волео да мастило г. Ћулибрка трошимо на озбиљне, плодотворне дискусије из којих нешто позитивно и корисно неко може да прочита у НИН-у, уместо беспомоћног „нарицања“ и жалопојки за некаквим „златним добом“ из двехиљадитих, за које сам у нашим претходним рундама доказао и показао да је било све само не златно и спектакуларно. И у овој, четвртој, рунди професор упорно маше „спектакуларним“ 2,5 пута већим стопама раста из двехиљадитих (ваљда мисли да ми је то „болна тачка“) које му радо препуштам да ужива у њима. Мене много више радују стопа незапослености испод 10 одсто и три милијарде страних директних инвестиција у 2022. и, кад професор већ спомиње неке компаративне агрегате, рецимо да је 2012. српска привреда пословала са чистим нето губитком од 63 милијарде динара, док је постпандемијску 2021. завршила са чистим добитком од око 680 милијарди динара РСД (укупан нето добитак умањен за укупан нето губитак).