НИН online

Пет година од убиства Оливера Ивановића

Истина и таоци

После толико времена и неуспеха може се са сигурношћу рећи да је суђење за убиство Оливера Ивановића талац преговора Београда и Приштине и да је условљено политичким оквиром. Као уосталом и читаво српско друштво

Вест је кратка и суморна. У некој далекој и сиромашној, ратом и корупцијом обогаљеној земљи један опозициони политичар убијен је на улици. Претходно је три и по године провео у затвору, на основу исконструисане оптужнице за ратне злочине, коју је против њега подигла међународна мисија за подршку владавини права. Када jе изашао на слободу, нападан је и медијски прогањан од стране владајуће политичке странке. Убијен је брутално и кукавички. Рафалом из аутоматске пушке испред куће у којој је радио.
Паралелне истраге његовог јавног и најављеног смакнућа воде два тужилаштва која не комуницирају. Једно се, пет година касније, и даље спрема да започне истрагу, под ознаком строго поверљиво, друго је води тако да неколико пута мења оптужницу и тужиоца, не чува идентитет заштићених сведока, који потом одбијају да сведоче или мењају исказе.
Друштво нема снаге да генерише притисак на власти да институционално окончају процес у примереном року. Уместо тужилаца, о злочину говоре политичари који за убиство оптужују своје политичке супарнике и аболирају своје сараднике. Међународна заједница немо и са ретким изузецима, незаинтересовано посматра читав поступак.
Несрећна земља, помислио би једнако незаинтересовани страни читалац.
Па ипак, прича одбија да нестане. Као и обавеза државе да се овај злочин разреши. Као да се у њу слила сва она истина за коју као друштво нисмо довољно снажни, и спремни да је прихватимо. А које државе? Па оне, чије институције обавезу према тој истини осећају и доказују.
А истина је да је надлежност српског тужилаштва укинута на Косову, на коме оно нема на располагању методе и инструменте легалне и јавне истраге. И зашто је то, као у некој ћопићевској изокренутој причи било лакше урадити него – данас изговорити?
Да ли је и то истина која је превише лоша да би била јавно речена и коју као заједница не можемо да преживимо? Наш тотем и табу.
Кога је са Ивановићем изгубила Србија?
Кога са Ђинђићем?
Победнике, носиоце наде и опстанка у великом, катастрофалном националном поразу.
Зашто их је изгубила и кога је уместо њих добила?
Премијер Косова Аљбин Курти поменуо је, говорећи на српском језику, Ивановићево убиство, повезујући га са Стамболићем и Ђинђићем у контексту њему тако својствене дифамације Србије, као ненормалне земље. Када је неколико дана касније морао да говори о рањавању недужне деце, Србију и Србе није помињао.
То што се тужилаштво у Београду и даље спрема да отвори истрагу, ничим не обавезује Специјално тужилаштво Косова да боље ради свој посао. Управо оно, то се ипак мора јасно рећи, уз све траљавости и непрофесионалност, данас једино, како-тако штити право Оливерове породице која захтева одговоре. Упркос подизању па укидању потернице за осумњиченима за организацију убиства, променама поступајућих тужилаца, слабој заштити сведока, суд у Приштини и даље организује рочишта, сакупља доказе, иако их и расипа, или дозира.
Оно што је, међутим, много важније јесте да су Ивановића у јавном документу поменуле Сједињене Америчке Државе, у оном истом у коме су санкционисани блиски сарадници косовских кумова Радоичића и Веселиновића. Један од њих, бивши жандарм Милан Михајловић крајем прошле године ухапшен је на северу Косова, и осумњичен за учешће у убиству Ивановића. Михајловићево име није међутим било поменуто међу онима чије се ослобађање тражило на барикадама и блокадом путева. Према речима Миодрага Бркљача, Михајловићевог адвоката, притвор се његовом брањенику продужава на два месеца у ишчекивању резултата вештачења које је суд наложио. Он је тренутно једини осумњичени који се по оптужници за Ивановићево убиство налази у притвору у гњиланском затвору. Сви остали пуштени су на слободу. По неким изворима и та чињеница говори много. Или да је тужилаштво незванично одустало од оптужнице, или се налази пред својеврсним пробојем и разрешењем.
Ипак, после толико времена и неуспеха може се са сигурношћу рећи да је суђење за Ивановићево убиство талац преговора Београда и Приштине и да је условљено политичким оквиром. Као уосталом и читаво српско друштво. Нажалост, чини се да ћемо и у овом питању, као и у свим другим, зависити од некога изван, споља. Наравно уколико као друштво не одлучимо другачије и те одговоре захтевамо сами. Безусловно. Таоци то не могу. Они не смеју да мисле о својој истини. Оливер Ивановић на тај статус није пристајао чак ни у затвору.
Милан Радоњић

Милан Радоњић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар