Nevolje u raju

Zanimljivu diskusiju otpočeo je prošlog vikenda na društvenoj mreži LinkedIn Vuk Popović, vlasnik kompanije Quantox Technology objavivši post: „I ko će prvi progovoriti među domaćim kompanijama o krizi i otpuštanjima ili se svi pravimo kao da se ništa ne dešava, prejaki smo, a? ... Teška vremena, ali ne sumnjam da će IT industrija uz manje ili veće žrtve preživeti i ponovo krenuti jako nagore.“ Dodao je i da pretpostavlja da će se to desiti tokom trećeg ili četvrtog kvartala ove godine. NJegov post izazvao je različite komentare o situaciji na domaćem IT tržištu i diskusiju da li se otpuštanja poslednjih meseci najmanje 150.000 ljudi u američkim tehnološkim gigantima poput Majkrosofta, Gugla, Fejsbuka, Tvitera i drugih mogu preliti i na domaći teren. Pogotovo što se maltene do juče verovalo da srpski IT sektor nezadrživo ide uzlaznom putanjom i da samim tim rastu i potrebe za kadrovima, neophodnim ovoj industriji. Očigledno je, kako u javnosti, pa tako i u pomenutoj diskusiji na LinkedIn-u da domaći ajtijevci nerado govore o krizi, a još ređe o mogućem, makar i minimalnom rezanju broja zaposlenih u industriji koja je do juče predstavljala poslovni raj, ne samo zbog visine zarada, već i privilegija, nezamislivih zaposlenima u srpskom realnom sektoru. Podaci sajta HalloWorld.rs svedoče da je kriza zapošljavanja u IT sektoru zaista krenula početkom 2023, a broj oglasa u kojima poslodavci traže kadrove ovih profila već u decembru 2022. bio je za 13 odsto manji nego u istom mesecu prethodne godine. Marko Vučetić, menadžer za odnose sa javnošću tog sajta navodi da je u januaru 2022. broj oglasa povećan za 50 odsto, a u celoj prošloj godini u odnosu na 2021. za 27 odsto. „Pad je počeo da se beleži od poslednjeg kvartala 2022, a nastavljen je i početkom ove godine. Uporedo sa padom oglasa zabeležena je i veća aktivnost kandidata, odnosno veći broj konkurisanja“, kaže Vučetić, navodeći da podaci govore o opreznosti domaće IT industrije zbog krize i očekivanog smanjenja poslovnih aktivnosti. Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija kaže za NIN da se kriza i otpuštanja do kojih je u američkim gigantima došlo zbog pada privredne aktivnosti, odnosno ekonomske krize, rata u Ukrajini i drastične promene na tržištu kapitala ne mogu u Srbiji odraziti na isti način, jer su u pitanju različita tržišta. „Suština je u tome da važan deo našeg IT tržišta čine firme koje se bave pružanjem nekih usluga za startape srednje veličine u inostranstvu. I pošto je tržište kapitala presušilo, ti startapi teže dolaze do finansija, a onda to posredno utiče i na obim posla koji se daje našim kompanijama. Otpuštanja tamo govore o uticaju koji tržište i berzanska vrednost imaju na poslovnu, pa i politiku zapošljavanja, dok kod nas dolazi do takozvanog benča, odnosno neće IT kompanije otpuštati nego će zbog smanjenog obima posla zaposlene ostaviti na čekanju ili na klupi dok se ne pojavi neki posao“, kaže Bjelotomić. On objašnjava da će se retko koja kompanija usuditi da olako otpušta, pogotovo iskusne inženjerske kadrove, jer kada kriza prođe, opet će imati problem da ih pronađe na tržištu. Obavešteni kažu da su neke kompanije za sada najavile ukidanje nekih benefita za zaposlene, druge su najavile zaposlenima da ne mogu očekivati rast zarada u narednim mesecima krize, a ima i onih, ali su još uvek retke, koje su krenule da se oslobađaju nesoftverskog odnosno neinženjerskog kadra - zaposlenih u nekim pobočnim službama, poput prodaje, menadžmenta, HR-a ili marketinga. Saša Popović, prvi čovek kompanije VEGA IT kaže za NIN da je do sada video otpuštanja u nekim domaćim startapima, bez razlike da li su u pitanju inženjeri ili ljudi koji se bave nekim drugim poslovima. „Neki startapi su i zatvoreni u prethodnim mesecima. Još uvek nisam video da se ovo dešava u velikoj meri. Takođe, nisam čuo za otpuštanja u kompanijama koje se bave pružanjem usluga“, kaže naš sagovornik. Govoreći o uzrocima krize, odnosno odgovarajući na pitanje da li je ovo posledica neracionalnog planiranja, pa i zapošljavanja tokom zlatnih kovid godina, Saša Popović odgovara: „Na trenutnu situaciju utiču razna dešavanja, od visoke inflacije, štampanja para tokom pandemije, masovnih zapošljavanja u prethodne dve godine, pada vrednosti kriptovaluta, situacije u Ukrajini... Kada posmatram domaće tehnološke kompanije, utisak mi je da su na neke ovi faktori uticali manje, na neke više. Ako su u pitanju startapi koji još uvek ne posluju profitabilno, njima je teže da dođu do dodatnih investicija koje su im neophodne za dalji opstanak. Takođe, svedok sam da pomenuti faktori utiču i na kompanije koje pružaju usluge a koje su dobar deo poslovanja bazirale na radu sa startapima i na kriptovalutama. Pošto je startapima teže da dođu do dodatnih investicija, a vrednost kriptovaluta je značajno pala, potražnja za njihovim uslugama se smanjila. Ipak, nisam video da one za sada posežu za otpuštanjima u većoj meri, već troškove pokušavaju da smanje ili stopiranjem benefita ili manjim povećanjima zarada“, kaže Popović dodajući da su kompanije svakako mogle da planiraju održiviji i stabilniji rast. „Tokom prethodne dve godine prosperiteta, odnosno jeftinog novca, velikih ulaganja i potražnje, mnoge kompanije su zapošljavale više ljudi nego što je bilo potrebno, uverene da će se to nastaviti i sa željom da budu spremne da to iskoriste što bolje. Uz to viđao sam često da firme smanjuju i svoje profitne margine kroz trošenje na benefite koji nisu bili neophodni. Time su povećavale rizik da postanu neprofitabilne kada nastupe lošija vremena“. Bjelotomić smatra da su domaće IT kompanije dovoljno sposobne da brzo pronađu neka druga tržišta, da ovu krizu iskoriste kako bi geografski diverzifikovali poslovanje, na način kako su tokom krize to uradile pronalazeći neke druge industrije. A kao na nova potencijalna tržišta ukazuje na Singapur, Vijetnam, Indoneziju i druga brzorastuća istočna tržišta. I Popović potvrđuje značaj diverzifikacije, navodeći da je njihova kompanija naučila da radi sa različitim industrijama, da se širi na različita tržišta i da što manje zavisi od saradnje sa startapima, ali i da se ne vodi uvek trendovima na tržištu, pogotovo ako podrazumevaju rizične poslove. Popović ne krije da je i VEGA IT u prethodnom periodu izgubila neke klijente jer su bankrotirali, dok je sa nekima smanjila obim poslovanja. „Srećom po nas, najveći deo prihoda dolazi od kompanija koje posluju veoma profitabilno pa nemamo zaista problema sa poslovanjem. Ali svakodnevno pratimo šta se dešava u svetu i prilagođavamo se tim okolnostima“. Oba sagovornika veruju da će domaća IT industrija proći kroz ovu krizu bez većih poteškoća. Bjelotomić očekuje da će kraj ove godine biti bolji od kraja 2022, a Popović iznosi podatke iz istraživanja kompanije McKinsey po kome će zemljama EU do 2027. nedostajati između 1,4 i 3,9 miliona ljudi u tehnološkom sektoru i tu vidi ogromnu priliku za domaću IT industriju. Petrica Đaković