Kad novinar postane vest

Pulicerom ovenčani američki novinar Simor Majron Herš, sa svojih 85 godina, opet je uspeo da uzdrma Belu kuću i opet je meta napada, uz dodatak da mu izvori nisu pouzdani, da podaci nisu tačni, a da su mu namere zle. Nije prvi put da prolazi tako nešto, mada se do sada uglavnom ispostavljalo da je u pravu. Sada je došao do podataka o eksplozijama na tri gasovoda Severnog toka 2 prošlog septembra i objavio tekst na svom sajtu. Prema njegovom anonimnom, i jedinom, izvoru koji je, kako ga je opisao, direktno povezan sa događajem, eksploziv je postavljen u junu tokom NATO vežbi u Baltičkom moru. Postavili su ga ronioci američke vojske uz pomoć norveških, koji su ga aktivirali tri meseca kasnije. Kako smatra Herš, gasovod predstavlja opasnost za američke interese, jer kroz njega dospeva jeftiniji ruski gas. Tako se snabdeva Nemačka, ali i Zapadna Evropa, što ometa američke planove za izvoz sopstvenog gasa. Kako su se odnosi zaoštrili usled ukrajinskog rata, to su evropske zemlje već primorane da uvedu sankcije Moskvi, što su mnoge nerado učinile, te je na red sada došao i gasovod. U tekstu podseća da je neposredno pred početak rata u Ukrajini, 7. februara 2022, američki predsednik DŽo Bajden, na pres konferenciji u Beloj kući koju je održao zajedno sa Olafom Šolcom, kancelarom Nemačke, rekao da Amerika može da zaustavi ovaj gasovod. „Ako Rusija krene u invaziju, neće više biti Severnog toka 2, mi ćemo to okončati“, izjavio je on. Na pitanje kako će to izvesti, s obzirom na to da je projekat pod kontrolom Nemačke, odgovorio je: „Obećavam da ćemo to da uradimo.“ Optužbe da je priča neverodostojna ne dotiču previše autora, on je čovek koji iza sebe ima mnogo otkrića i poduži istraživački rad. Pulicerovu nagradu dobio je davne 1979, zbog otkrića masakra u vijetnamskom selu Mi Laj, kada su američki vojnici pucali na nenaoružane stanovnike, uglavnom žene i decu. I tada je osporavan i napadan, vlast je pokušala da sakrije šta se zapravo dogodilo, ali ne samo da nije u tome uspela, već je od Herša učinila čoveka koji je tekstom doprineo završetku rata, kako se smatra, jer je već uveliko naraslo nezadovoljstvo eksplodiralo posle njegove priče. Karijera mu je nadalje išla od izveštavanja o aferi Votergejt, tekstova o ubistvu Patrisa Lumumbe, pokušaja atentata na Fidela Kastra, tajni DŽona Kenedija, do knjiga o sovjetskom obaranju južnokorejskog putničkog aviona 1983, izraelskom nuklearnom programu, zlostavljanju u zatvoru Abu Graib tokom američke okupacije Iraka, prikrivanju istine o ubistvu Osame bin Ladena za koga tvrdi da ga je pakistanska vlada držala kao zarobljenika mnogo pre nego što je objavljeno da je ubijen, tvrdnji da sirijska vlada ne stoji iza napada u Guti, pa sve do upravo objavljenih podataka o ukrajinskom ratu, trgovini gasom i diverziji na gasovodima. Mnogo je puta bio napadan, osporavan, demantovan, da bi se na kraju ispostavljalo da je u pravu. Često je citirana njegova rečenica iz knjige Reporter: Memoari kojom je pre pet godina objasnio svoj stav: „Rado ću dozvoliti istoriji da sudi o mom radu.“ Ivana Janković