Lov na veštice ili stvarna pretnja

Gotovo trideset poziva primila je Hitna pomoć prošlog vikenda sa Univerziteta Masačusets, kada su studenti tokom zabave iznenada počeli da povraćaju i gube svest. Ispstavilo se da su učestvovali u takozvanom izazovu na Tik-toku, aplikaciji koja je postala poznata po postavljanju kratkih klipova i zadataka koji dovode do graničnih stanja ugrožavanja života. Izazov koji je bio aktuelan te večeri, a zahtevao je da se popije što više pića koja kombinuju alkohol, elektrolite i vodu, nije nov, postavljen je pre tri godine i prati ga više oko 75 miliona gledalaca. Kineska kompanija Bajt Dens, koja je osvojila više od 150 različitih tržišta, svojim Tik-tokom otvorila je kancelarije u Pekingu, Los Anđelesu, Moskvi, Mumbaiju, Seulu i Tokiju. Sedište je pre tri godine premešteno iz Kine u Singapur, a aplikacija ima oko milijardu posetilaca dnevno. Pošto se već godinama vodi borba oko pitanja maloletnika koji su izgubili život pokušavajući da odgovore na „izazove“, odnosno da snime sebe obešene, potopljene u vodu, kako vise sa prozora, kako gutaju ili piju nešto, kompanija je po nalogu sudova i zbog opšte osude pokušala da kontroliše naloge, ali to nije dalo mnogo rezultata. Nalozi su u mnogim slučajevima lažni, deca su već savladala načine da otvore lažne naloge, a zahtevi za kontrolu postavljenog sadržaja takođe su ostali neispunjeni, mada je Bajt Dens, kako su tvrdili u kompaniji, pokušao da učini sve. Najzad, počela je zabrana, mada ne zbog zabrinjavajućeg uticaja na mlade, uključujući i decu ispod deset godina, već zbog optužbi da se podaci o korisnicima šalju kineskoj vladi. Bela kuća upravo je objavila da će vladine agencije obrisati ovu aplikaciju, dvadeset američkih država je to već uradilo, kao i nekoliko univerziteta. Da ironija bude veća, administracija predsednika DŽoa Bajdena upravo je uradila ono što je već učinio Donald Tramp kada je 2020. tokom svog mandata pokušao da zabrani rad Tik-toka, ali mu to nije pošlo za rukom. U decembru Tajvan je zabranio da se u vladinim službama koriste kineski softveri koji uljučuju Tik-tok, Kanada je takođe uvela takvu zabranu, Evropska komisija , Evropski savet i Parlament objavili su u februaru da zabranjuju da članovi ovih tela, kao i zaposleni u evropskim institucijama koriste ovu aplikaciju na poslu. Slučaj Tik-toka svrstao je Avganistan u taj krug, talibanska vlada zabranila ga je prošle godine uz objašnjenje da je to neophodno da bi se omladina zaštitila od „zavođenja“. Za članove Evropskog parlamenta iznenađenje je bilo što su samo dobili mejl sa obaveštenjem da do polovine marta treba da uklone Tik-tok zbog pretnji, ali nije rečeno kakvih, niti je bilo razgovora niti objašnjenja, uprkos tome što mnogi od njih redovno koriste ovu aplikaciju. Ispostavilo se da je nije tako lako odbaciti, od nemačkog ministra zdravlja Karla Lauterbaha koji ima 144.000 pratilaca do belgijskog ministra odbrane sa 9.000, mnogi evropski političari smatraju da je to njihova privatna stvar i ne žele da se odreknu tolikog auditorijuma. I dok se vrši sve veći pritisak i Vašington već razmatra mogućnost potpune zabrane, kineska vlada optužuje Zapad da pokušava da ugrozi rad kineskih kompanija i njihovu rastuću moć. Bajt Dens pobedio je mnoge druge kompanije koje su imale slične ambicije, kao što kineske kompanije i inače pobeđuju. Vlada u Pekingu ovo smatra nastavkom pritisaka koje već trpi i zbog odnosa prema ukrajinskom sukobu. Ivana Janković