После дугих шетњи по београдским галеријама, после малобројних или готово непостојећих изложби савремене скулптуре за које се мисли да су успеле и после оних за које се мисли да нису, изложба скулптура у бронзи, цртежа и слика Саве Халугина у галерији Српске академије науке и уметности пружила је искрено естетско задовољство и загонетку: одакле у том човеку ситне грађе толико снаге и енергије за количину приказаних радова, за један посебан уметнички израз и по потреби хируршку интервенцију актуелних појмова који су деценијама уназад важили у скулптури на овој географској ширини? Академици, уметници свих провенијенција, књижевници, београдски интелектуалци из културног и јавног живота, пријатељи, случајни пролазници, попунили су на отварању изложбе све празнине између 35 скулптура – од мањих галеријског формата, до бронзаних громада. На зидовима су цртежи који прате скулптуре и обрнуто, као и огромна платна која су сама за себе слике. И када се сагледа та целина јасно је да је све одлучено пре више од пола века и да је још тада све сублимирано у изразу, који траје и данас.