Događanje naroda

Najveći skup u Srbiji ikada jedva se plasirao u top 10 najvećih skupova ikada održanih u Srbiji, a nije ozbiljno ugrozio čak ni dva skupa koja su održana neposredno pre i posle. „Đe je, ba, zapelo?“ pitali su se verovatno Darko Glišić i Damir Zobenica, koji su bili zaduženi za organizaciju skupa, dok se cela epopeja polako pretvarala u najveći blam ikada, a predsednikov bes u najveći bes ikada u novijoj istoriji Srbije. I to je jedno sasvim logično i normalno pitanje. Ako si poharao autobuske stanice i garaže ne samo širom zemlje već i po komšiluku, ukoliko si one koje si mogao naterao da dođu, a one koje nisi mogao da nateraš bukvalno gađao parama da bi ih ubedio da sednu u bus i zapute se na ovu ekskurziju, ukoliko si namontirao binu za koju bi i Rolingstonsi možda rekli da je malo preterana, ako si po centru Beograda rasporedio video-bimove koji bi trebalo da omoguće prenos za bar 200.000 ljudi, ukoliko si prvo paralisao celu zemlju povlačeći zaposlene iz javnih službi i preduzeća na miting, a onda paralisao i Beograd zakrčivši ga više autobusima nego ljudima, dakle ako si sve to uradio i na kraju dobio samo jedno „puć!“, onda moraš da se zapitaš. Izgleda da ona taktika „Ma samo dođite i muvajte se po gradu“, kako je mnogima rečeno, baš i nije bila najpametnija moguća jer su je mnogi shvatili bukvalno, a još ako tome dodamo i biblijski potop i oluju koja se baš u tom periodu stuštila na Beograd, predsednik Srbije i bivši predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić bi morao da bude srećan što nije nastupio samo pred Goranom Vesićem i Jelenom Karleušom. Ako nisu i oni već otišli. A govornici se jesu trudili, od stare perjanice Laze Ristovskog do novopečenog člana Janka Tipsarevića, ali kad smo kod saveta, nije dobro ni imati toliko govornika na kiši koja neumorno pada, jer dok stignemo do zvezde večeri, razbežaće se narod ko onomad na Pepersima u Inđiji. Dok je Slobodan Milošević svojevremeno narodu na izjave ljubavi odgovarao sa „Volim i ja vas!“, ovde je Vučić bio taj koji govori „Beskrajno vas volim!“, a narod je bio u fazonu: „Volimo i mi tebe, brate, ali stigli smo ovde još u 12 sati, mantate nas okolo ceo dan, kiša ubi boga u nama, još si pustio i Ristovskog na nas, pa jesmo li to zaslužili?! Odosmo u autobus!“ Tako je najveći skup u istoriji Srbije počeo da se završava još dok glavna zvezda nije okončala nastup, iako je ljubazno, nabildovano obezbeđenje u crnom pokušalo da publici objasni da bi ipak trebalo da ostanu na platou ispred Skupštine još malo, ali je publika tvrda srca bila i ka autobusima pohitala i izgleda da je čak i Novak Nedić sa svojim crnookošuljenim saradnicima bio nemoćan da spreči to dešavanje naroda.  Možda je zato bolje, eto čisto kao neka ideja, za ubuduće razmisliti o sledećem: moooožda probati i sa 100 ljudi, ali 100 ljudi od kojih svaki želi da bude na mitingu i srećan je što je tu, pošto smo videli da ni hiljade njih ne vrede mnogo ako su nesrećni što su tu i radije bi bili bilo gde drugde. Dakle, 100 ljudi i samo Željko neka uhvati malo krupnije kadrove iz drona i biće to super.