Čoveče, ne ljuti se!

Bio nam je u poseti kineski predsednik. Srpska delegacija ga je dočekala sa osmesima na licima, a srdačnost se osećala na svakom koraku. Svi oko njega su bili veseli i razdragani, jer oni koji su se mrštili zbog saobraćajnih gužvi, bili su uklonjeni na sigurnu udaljenost, a onima koji su nosili bubice posao i jeste da se mršte.

Čini se da su se i ono pečeno prase i jagnje, spremljeni ispod sača, osmehivali dok su ih predsednik i premijer ponosno pokazivali kineskom gostu. Čak je i Dragica napravila štos, rukujući se sa svojim suprugom pred kineskim predsednikom, a ovaj uzvratio istom merom sa svojom suprugom. Osmesi i svuda samo osmesi.

Šta vam je toliko smešno?, upitao bi s vremena na vreme Đinping? Da nemam nešto na licu od ručka? Da nisam ugazio u nešto, vidim i vi imate dosta pasa po ulicama, kao i mi u Kini? Da nije zbog podatka koliko bi promila vaša Železara učestvovala u kineskoj proizvodnji čelika? Aha, znam, to je zato što ste shvatili da je cela Srbija veličine pola jednog grada u Kini za koji niste ni čuli. Ne, ne, gospodine predsedniče, jednostavno smo veseli i srećni jer retko kada imamo priliku da budemo veseli i srećni, odgovorili bi mu članovi srpske delegacije.

I kao što kaže stara srpska poslovica svakog Kineza tri dana dosta, Si Đinping je, uz pratnju nasmejanih pilota migova, otišao nazad u Kinu, a njegov odlazak kući značio je da se konačno, ponovo, možemo mrštiti. Građani, i dalje zbog saobraćajnih gužvi, koje su tu nevezano za posetu visokog državnika, preko dana zbog visokih temperatura, predveče zbog kiše i grada, uveče zbog jezera koje su im kiša i grad napravili na putu do kuće i još zbog koječega. A političari, zbog svega što im smeta, a smeta im sve. Čini se da im je poseta kineskog predsednika malo poremetila tok ljutnji i da će im biti potrebno nekoliko dana da se ponovo zalaufaju u svojim ljutnjama prema svima koji ih ljute. Zato se treba podsetiti na koga i na šta su se sve ljutili visoki državnici pre nego što su svoja lica morali da našteluju na osmehe za visokog kineskog gosta.

Tradicionalno ljut tehnički premijer Aleksandar Vučić ljutio se na novinare što ne postavljaju pitanja koja bi on želeo da mu postavljaju. LJutio se premijer na karikaturistu koji ga prikazuje kao, kako on kaže prostitutku, iako je u pitanju striptizeta, što potpuno menja poruku. LJutio se Vučić na Davenporta, jer ga je podsetio da nije više u radikalima i da je antizapadna retorika odavno pass.

LJutio se i na Skota jer mu je ovaj ukazao da nije seo na dobro mesto u svom kabinetu. Posle tehničkog premijera, najviše se ljutio Nebojša Stefanović, prozivajući preko Tvitera televiziju N1 zbog, kako reče, prizivanja balkanskog proleća. LJutio se potom Stefanović na logiku jer je tvrdio da Vučiću predviđaju da će završiti kao Gadafi, da bi se na kraju ljutio i na samog sebe, ušavši u neki monolog, tvrdnjama da su ovi sa N1 barem iskreni, iako mu niko ništa nije odgovorio na tvit. Tradicionalni najavljivač državnih udara, Dragan J. Vučićević ljutio se na sve novinare koji ne rade u Informeru i na Pinku.

No, da se vratimo na Nebojšu iz Beograda, koji se ovog puta ljutio na NIN zbog pisanja da je on čovek u fantomki, odgovoran za rušenje u Savamali. A niko nije zaista mislio da je bukvalno Stefanović nosio fantomku ono veče kada su rušeni objekti u Hercegovačkoj. To je metafora. Misli se na njegovu odgovornost jer je policija evidentno po nečijem nalogu odozgo odbila da reaguje te večeri. Svako ko sumnja u Stefanovićevu verziju priče, ima pravo da se ljuti. Pardon, ne da se ljuti nego da besni.
I kao što kaže jedna pesma: LJute, ljute se dobri, loši, zli, al niko tako kao ovi, al niko tako kao ovi.