Budva na pjenu od pravde

Foto EPA

Na pitanje zašto je suđenje trajalo toliko dugo, sudija Tatjana Sretenović je izjavila: Veliki broj dokaza, koje je trebalo izvesti tokom suđenja je uticao na dužinu. Ali, kada su izvedeni to je bilo to. Draškovićev punomoćnik Vladimir Gajić je zadovoljno izjavio: Iznenađen sam time što je Viši sud u Beogradu smogao snage da ovako presudi. Smatram da je ovo veliki korak srpskog pravosuđa.

Nažalost, ova vest je objavljena 19. 6. 2012, a četiri godine kasnije, sa promenjenom vlašću na nivou države, pokazalo se da dokazi baš i nisu dokazi jer sudu niko nije dostavio papir na kome piše (na memorandumu i sa pečatom) da se optuženima naređuje da prikupe obaveštajne podatke zbog atentata na Draškovića. Možda sud smatra da je to uobičajena procedura kod političke likvidacije? Bez tog dokumenta sudije Apelacionog i Višeg suda (na ponovljenom procesu) nisu mogle da nađu dokaz, a iz nepoznatog razloga su odbile da u predmet uvrste optužujući izjavu jednog od atentatora Nenada Ilića koja je zavedena u Posebnom odeljenju beogradskog okružnog suda.

Vest da su službenici DB-a oslobođeni Danas je objavio pod nazivom Abolicija devedesetih. Poražavajuće zvuči ali ne bi trebalo da nas čudi imajući u vidu da su mnogi akteri nekadašnje crveno-crne koalicije na vlasti a da premijer Vučić brižljivo neguje tadašnju retoriku: NJihov krst (hrvatski) će zauvek biti kukast i iskrivljen a naš nikad. Drugo je pitanje da li bi trebalo da nas čudi što je dovođenje takve vlasti sa puno elana pomogao lično Drašković.