Sveta Lukić

Ovog 31. januara navršilo se 20 godina od smrti Svete Lukića (1931-1997) koji je bio blistavo ime srpske književnosti, esejista, estetičar, enciklopedist, kritičar i romansijer. U književnosti se oglasio pesmom, pisao je tekstove u NIN-u, Vidicima, Novoj misli, Književnosti, Delu... Najčešće oglede iz kritike umetnosti (estetike) i filozofije, ali i prikaze knjiga, kritike. U Poljskoj se družio sa režiserom Andžejom Vajdom, koji je po Svetinom scenariju snimio film Sibirska ledi Magbet… Devedesetih godina njegov bliski prijatelj Žika Pavlović, filmski režiser i pisac, u svom dnevniku zapisao je posle jedne posete Sveti Lukiću: „...Neki umor se uselio u njega, umor i gorčina... turobna ravnodušnost koja je smenila živu radoznalost duha.“ U stvari, dojadio mu je život „u gomili laži“. Beograd je njegovom smrću izgubio jedan nesvakidašnji duh vremena u kome su obitavali veliki umovi i družili se.