Sećaš li se reformi, Doli Bel

U odnosu na postavljene ciljeve Srbija ostvaruje bolje rezultate, tako da svake godine u svakom pogledu sve više napredujemo. Ovako je, u stilu Slavka Štimca iz kultnog filma Sjećaš li se Doli Bel, poručio ministar finansija Dušan Vujović pred oko 1.000 učesnika Kopaonik biznis foruma, koji je od 7. do 9. marta organizovao Savez ekonomista Srbije. Od 2013. do 2015. Srbija je upola manje od ostalih zemalja iz regiona investirala u infrastrukturu i po njenom kvalitetu je na 107. mestu od ukupno 138 zemalja i to je jedna od oblasti u kojoj se ne može reći da svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo, uzvratio je nešto kasnije predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Red pohvala, red upozorenja – na to bi se mogao svesti ishod prvog dana „srpskog Davosa“. U tom duhu izlaganje je završio i predsednik SES Aleksandar Vlahović, naglašavajući da se u prošlosti, nakon prvih ohrabrujućih rezultata, odustajalo od suštinskih reformskih projekata. „To su ključne greške čije ponavljanje sada ne smemo dozvoliti. Umesto prebacivanja tereta reformi budućim generacijama, vreme je da naša generacija konačno trasira put izlaska iz zamke tranzicionizma“, poručio je Vlahović. Za guvernera NBS Jorgovanku Tabaković ranije su mnogi problemi bili posledica odnosa izvršne i monetarne vlasti, koji se svodio na „takmičarsku dekadenciju kakva postoji između Zapada i Rusije, nadređenog i podređenog, pobednika i gubitnika“. Svako je vukao na svoju stranu, a sada te dve vlasti sarađuju i traže najbolja rešenja za društvo i građane, tvrdi Tabakovićeva. Stope privrednog rasta u skoro svim zemljama, sa kojima MMF ima aranžman, bile su manje od planiranih, dok Srbija ima veći rast od projektovanog. Rast je stabilan još od trećeg tromesečja 2014, naredne dve godine biće 3,5 a posle toga četiri odsto, uveren je Vujović. Problem je što ni to, čak i ako se desi, neće biti dovoljno. Za šefa Misije MMF-a za Srbiju DŽejmsa Rufa jedan od najvećih izazova je baš da se ubrza privredni rast, a Elen Goldstin, predsednica Svetske banke za Zapadni Balkan, poručuje da je svim zemljama regiona neophodan rast BDP-a od šest procenata. Pri tome je i sama država, ako nije efikasna, prepreka i to je jedan od razloga zašto Srbija napreduje sporije od drugih zemalja u tranziciji, smatra Goldstin. Ukazala je i na problem javnih i javno-komunalnih preduzeća, čiji se gubici pokrivaju novcem iz budžeta, dok se EPS, Srbijagas i Železnice moraju svesti „na pravu meru“, uz ekonomske cene za njihove usluge. Ukazujući na značaj strukturnih reformi, Ruf je podsetio da su se u dva navrata, po isteku aranžmana sa MMF-om, prethodno poboljšani ekonomski parametri brzo pogoršali. On je uveren da bi reforme podigle BDP za dodatni procentni poen, pa bi u dogledno vreme prosečna primanja građana Srbije porasla sa 35 na 40 odsto evropskog proseka. Vujović je, ipak, optimista i najavio je da će uskoro planirani minus u državnoj kasi za ovu godinu biti smanjen sa 1,7 na 1,4 odsto BDP-a, s tim što bi dodatno smanjenje „ugušilo privredni rast“. Pavle Petrović, pak, tvrdi da bi taj minus trebalo svesti na 0,5 odsto BDP-a, jer samo tako Srbija može za desetak godina da smanji javni dug na održivi nivo. Prema njegovoj računici, više od polovine efekata fiskalne konsolidacije posledica je povećane naplate prihoda, tako da je javna potrošnja još uvek 45 odsto BDP-a i veća je nego u drugim zemljama, koje su probleme u svojim javnim finansijama rešavale uglavnom smanjivanjem rashoda. Za njega je to i znak da se kresanjem još nekih rashoda može dodatno smanjiti minus u državnoj kasi, što je posebno važno zbog činjenice da je javni dug i dalje „nepodnošljivo“ visok za zemlju poput Srbije, za koju bi bilo primereno da joj je dug oko 50 odsto, a sada je oko 75 odsto BDP-a. Jedan eksterni šok, na primer, rast cena sirove nafte mogao bi ponovo izazvati krizu javnog duga, upozorio je Petrović, dok Vujović tvrdi da će do 2020. taj dug biti smanjen na 60 odsto BDP-a. Iako se poklonu u zube ne gleda, Petrović je primetio da je polovina privrednog rasta u 2016. posledica spoljnih faktora – niskih kamata i cena sirove nafte i oporavka EU. Na tome, međutim, Srbija ne može bazirati budući privredni rast, tako da su za njega jedino rešenje strukturne reforme, uz povećanje investicija i izvoza.