Ovo je knjiški primer diktature

Razgovaramo mesec dana pošto je Nikola Đuričko u govoru na završnom mitingu Saše Jankovića vatreno i ubeđeno uzviknuo: „Oduvali smo ih jednom, oduvaćemo ih još jednom“, a jutro posle (zamalo otkazane) premijere predstave „Don Kihot - šta su danas vetrenjače i odakle vetar duva“. Prvo pitanje je bilo potpuno bezbolno i prilično bezvezno: Nikola, šta su za tebe danas vetrenjače? Za mene je vetrenjača naša utopistička želja da ovaj svet može da bude bolji, pravedeniji i lepši i da možemo da pomerimo naše društvo u pozitivnom pravcu. Ta vetrenjača nije određeni čovek, ona je sistem nepravde koji gledamo. DŽinovska je ta vetrenjača. E, sad,... E, sad? E, sad možemo da biramo da li da ćutimo ili da se zalećemo na vetrenjaču? Ideali su često neostvarivi, sama reč „ideal“ znači nešto uzvišeno i neuhvatno, ali mi se čini da je život bez želje da se ti ideali ostvare mizeran. Kada bih ti danas pustila tvoj govor, da li bi ti bila dirljiva tvoja tako nedavna vera da će posle 2. aprila zaduvati novi vetrovi? Ne bi, ne bi, ne bi. Ja i dalje u to verujem. U koje „to“? U ono što je upisano u našu himnu „Bože, pravde“! Moj govor je u tom smislu bio molitva, jer zaista mislim da u ovoj fazi razvoja našeg društva nama pre svega nedostaje bazična PRAVDA. U svom govoru sam opisao samo tri slike nepravde, toliko sam imao vremena. Uz sve što znam o slobodi medija pričam s tobom kao da se podrazumeva da svi znaju šta si tog dana govorio. Zamoliću te da ponoviš te slike zbog onih čitalaca koji su propustili mnogobrojne Dnevnike koji su preneli tvoje reči, koju si nepravdu izabrao za sliku broj 1? To je bila slika nekih ljudi nad kojima se pravda izvršava i koji moraju uredno da plaćaju porez, a sa druge strane slika povlašćenih ljudi koji uredno to ne moraju. Ti drugi ljudi pružaju vlastima svoje usluge i onda umesto društvu, plaćaju porez partiji. Željko Mitrović nije jedini primer. Druga slika? Lažne diplome su slika razaranja zdravog tkiva društva. Vrlo je nepravedna stvar da neko mora da uči za diplomu, a da neki „niko“ može jednostavno da je kupi. To je dosta bolno. Treća? Treća slika je „Beograd na vodi“. Taj projekat je stavljen iznad Ustava, o njemu su odlučili lično Aleksandar Vučić i neki „gospodin iz Emirata“ za koga ne znamo ko je. Raji je preostalo da po ulicama sluša različite verzije ko bi taj mogao biti - Dinkić lično, demoni, Dart Vejder... Ja mislim da je nepravedno da plutamo u neznanju čiji je naš grad. Ako sudimo po rezultatima izbora, tvoje slike većinu ne uznemiravaju. Da li te ta realnost obeshrabruje? Ja verujem da će promena da se desi, ovo društvo ima potencijal da odbije da toleriše nepravdu. Mi smo tu sposobnost već pokazali 5. oktobra, a oni pokazuju da ništa nisu razumeli. Zatvorili su se u svoj sistem kao nekada SPS i JUL i nemaju pojma da je raja megaljuta i da uopšte nije raspoložena da se zauvek složi sa tim da postoji neki Bajatović koji je nesmenljiv i kome pripada da zauvek prima desetine hiljada evra mesečno, baš kao i mnogobrojni članovi upravnih odbora čija imena i prezimena i ne znamo. To je takođe jedna nepodnošljiva slika. Dok ti govoriš da „oni“ nemaju pojma i da je „raja mnogo ljuta“, Vučić beleži istorijske pobede? Ko u stvari „nema pojma“? To je sad drugi deo priče. Ja mislim da će neminovno do promena doći, neće ljudi pristati da budu uterani u stih: „Majmun radi šta majmun vidi“. LJudi sada vide: ako učiš školu da bi dobio diplomu, izgubićeš 5-6 godina i opet nećeš biti u istom rangu kao neki dasa koji je kupio diplomu. Ako nisi u partiji, nećeš se zaposliti. Ako nisi politički podoban teško ćeš se probiti sa svojim projektom na nekoj komisiji... Neki ljudi reaguju tako što postaju deo te „piramidalne šeme“. Piramidalna šema lepo zvuči dok ti u nju ulaziš, ali ona ne može da bude dugoročno funkcionalna i to će se neminovno raspasti - na kraju će se obogatiti samo glavešina i nekoliko ljudi oko njega. Ja se nadam da će se raja otrezniti pre kraja svih tih akcija - „Beograda na vodi“, puteva, ovog i onog i da će shvatiti da u toj šemi ljubljenja u usta Vučića, Arapa, Dinkića i par ortaka, nisu predviđena mesta za još nekoga. Gde je taj svet koji deli tvoje osećanje nepravde? Da li je moguće da je to ona ista „raja“ koja nije izašla na izbore? Zaista ne znam. Mislim da je sramota da ovolike godine pristajemo na biračke spiskove koji su u tolikom raskoraku sa elementarnim „matišem“. Ubeđivao sam sve oko sebe da izađu, ne znam ko i zašto nije. Ali, ja stvarno neću da odustanem od svog vapaja i podsećanja ljudi na najvažnije reči naše državne himne, ponoviću ih - „Bože, pravde!“. Puna mi je glava slika nepravde. Strašna je nepravda da nam država još nije rekla šta je bilo sa dvojicom gardista!? Šta je bilo sa tom dvojicom dečaka? Je li bio jedan ministar Vojske, pa je li bio drugi, sad je neki novi - pa da li je moguće da nijedan nije razumeo koliko je duboko važno da dobijemo odgovor na to pitanje? Čiji je to život važniji i čija je to brljotina važnija od ta dva života? U govoru si pominjao diktaturu, da li ovako izgleda diktatura? Da, ovako izgleda. Šta ćeš da odgovoriš na moje pitanje (ako bih se pravila da sam glupa): Kako diktatura kad si na naslovnoj stranici NIN-a i pričaš sve ovo što pričaš? Sad ću ja da pitam: da li sme bilo koja firma koja je na bilo koji način vezana za državu ili za njihovu partiju da se reklamira u NIN-u? Znam da ne sme. Da li ijedna takva kompanija može da se oglašava u listu Danas? Ne može. Vlast je svim oglašivačima poslala jasnu poruku: „Padne li ti na pamet da se reklamiraš kod „ovih“ - nagrabusio si druže moj!“ Ja mislim da je to diktatura. Mi nemamo više nijednu polemičku emisiju, umesto toga smo dobili upevana pevačka društva od tri analitičara, od kojih je jedan obavezno Krle, koji sede na „Pinku“, ili na „Studiju B“ i duvaju u isti rog. Zašto ne možeš da poveruješ da o tome ima li ili nema polemičkih emisija ne odlučuje Vučić, nego privatni vlasnik? Zato što ja vidim da svi oko njega ne rade ništa drugo osim što pokušavaju da preduprede - „šta bi vođa voleo da mu mi priredimo“. To je ono što stvar čini strašnom, oni mu pogađaju želje i pokušavaju da im idu u susret - kad onaj krene ka klonji, ovaj mu već digne dasku, ne, on `oće ono drugo, znači spuštaj dasku... Polomiše se da iznenade svog kralja bezgraničnom servilnošću. Tako se ponaša i taj privatni vlasnik, siguran sam da je onaj koji je ukinuo tvoju emisiju imao ideju da mu prvi donese „mrtvog vrapca“ - „vidi me, kralju, ja sam pravi lovački pas i spreman sam da lovim za tebe!“ Mislim da su to sve slike diktature. Moguće je da on nije svestan i da ne primećuje da je trenutno i predsednik i premijer i koordinator svih službi bezbednosti i predsednik kućnog saveta ove i svih zgrada i predsednik svih odeljenskih zajednica, ali ja sam svestan i svi vide da je ovo knjiški primer diktature. Šta se onda desi na dan izbora, gde nestanu ti „svi“ koji sve vide i odakle se pojavi većina koju niko od nas nigde nije sreo? Jedna osoba iz SNS-a koju sam nedavno upoznao mi je izgovorila: „Meni je partija na prvom mestu, meni je partija sve dala!“ Nisam mogao da verujem šta čujem, zvučalo je kao da gledam neki partizanski film. Pojavio se neki svet koji je zaboravio na mamu i tatu, na Srbiju, koji nema nijednu vrednost iznad partije i to je zastrašujuće. Šta je tebi na prvom mestu? Moja obaveza kao slobodnog čoveka je da govorim slobodno i da budem na suprotnoj strani od tiranije. Ja zaista ne mogu da ćutim o nepravdi koju svi osećaju. Da li prihvataš da Laza Ristovski ima sasvim suprotan osećaj vremena u kome živimo? Moguće je da on vidi nešto što meni opasno izmiče. Kada podržavam određenu političku opciju, ili neke ljude u politici, ja to činim na nivou ideja. Nisam uspeo da razaznam koja je to idejna sfera Srpske napredne stranke? Priča se da niko pre SNS-a nije tako odlučno prihvatio ideju o Srbiji u EU? To, nažalost, nije istina. Oni pet godina imaju apsolutnu vlast u Skupštini. Sudstvo je njihovo, policija je njihova, Skupština je njihova, šta ih je sprečilo da u ovih pet godina stignemo u EU? Šta ih je tačno zadržalo? Podsetiću te da je Đinđić imao tri poslanika više, kad jedan ode u Bodrum padne glasanje, a ovi sada imaju takvu većinu da mogu svi da budu u Bodrumu, pa ih opet ima dovoljno da mogu dnevno da izglasavaju 100.000 zakona, što to ne rade? Mi smo već mogli da budemo u EU, a nagradno je pitanje kada ćemo biti. Nije bitno kada ćemo tamo ući papirološki, nego gde su nam ti zakoni koji čine pravedno društvo. Kako se finansiraju političke partije? Bog sveti zna, a u stvari svi znamo da je tu početak svake korupcije. Kako se biraju sudije koje bi trebalo da budu nezavisne? Da li ih biraju partije? Naravno da ih biraju. Da li su oni nezavisni? Naravno da nisu. Kakve onda SNS ima veze sa idejama evropskih vrednosti? Ova vlast ne radi ništa u idejnoj sferi, ona funkcioniše isključivo u sferi ličnih interesa. Ako imam pravo da dajem pritužbu na nečiju odluku da podrži SNS, onda je to zbog toga što mislim da ta podrška nažalost može da bude jedino interesna, a ne idejna. Šta je tvoj odgovor na primedbe da se najviše bune oni kojima najmanje fali - „šta se ti buniš, šta tebi nedostaje, da nisi možda gladan...“? Ne znam da li si nekad videla Lebane. Kad tamo stigneš, prvo što vidiš su umrlice, srce da ti stane od tuge i nepravde. To je jedna od najnerazvijenijih opština, imaju 70 odsto nezaposlenih, a sada su skoro svi glasali za Vučića! Nagradno je pitanje - „per que“, „why“, zašto!? Ja ću da ti kažem - oni sad misle: čoveče, kad god smo bili opozicija glavnoj vlasti naša opština je ostajala nerazvijena, nećemo više to da radimo, hoćemo i mi da se užljebimo i da budemo deo tog sistema! Mi ćemo da budemo najpoznatija opština po SNS-stvu! Onda ćete možda i nama otvoriti neku fabriku! Najgore od svega je to što ova vlast na taj način lomi kičmu ljudima, gladni su i moraju da pristanu da se odreknu privilegije da slobodno govore i biraju. Zato ja imam obavezu da glasno govorim da ovo jeste diktatura. Kome to govoriš, ako se ispostavlja da Aleksandar Vučić u mestima gde su ponovljeni izbori osvaja veću podršku nego pre tri nedelje i ako mu istraživanja pokazuju da što je više protesta „Protiv diktature“, njemu popularnost raste? Upravo smatram da je i to dokaz diktature koje možda mnogi nisu svesni. LJudi možda ne prepoznaju da se to zove tako, ali vide da jedan čovek ima sve poluge vlasti u rukama i da ne postoji nijedna instanca koja može da ga zadrži. Na tom mestu se budi feudalni mozak u Srbiji - „evo ga knez, knez je stigao, ljubi papuču, ćuti, nađi nekog svog buljubašu, umuvaj se i ti među njih, idi tamo gde se deli harač, uzmi neki deo i za sebe“. I zato rejting raste. Zašto misliš da vlast ne primećuje šta radi i da oni nisu svesni kako se zove njihov oblik vladavine? Zastrašujuća je pomisao da svesno rade tako strašne stvari. Pogledaj retoriku koja se koristi za političke neistomišljenike - „Ti si soroševac“, „Ti si plaćenik“... Čoveče božiji, da li svesno ispočetka izazivaš toliku mržnju!? Nije bilo davno kad je s Miloševićevog kontramitinga došao onaj čovek sa pištoljem i pucao drugom čoveku iz SPO-a u glavu! Pa zbog toga je došao, zato što su nas oni nazivali plaćenicima, izdajnicima, on je došao da ubija izdajnike po ulici! Čoveče, da li shvataš da tom retorikom ponovo dozivaš zlo!? Kako se završio sudski proces onom tipu koji je objavio spisak „anti-Srba“ koji vršljaju po Srbiji? Eto, taj proces je primer kako se ovde razume pravda. Čovek je mene proglasio za anti-Srbina, stavio me na neku listu, ja sam išao četiri puta na neka saslušavanja kao svedok, a taj dečko se nije pojavio nijednom! Sad ti meni objasni kako je to moguće? Sve je izgledalo kao da se umesto nekom tamo dečku što širi mržnju, sudi meni i Miri Karanović. Sudija me pita da li se osećam kao anti- Srbin!? Ja kažem - ne razumem šta me pitate, šta je to anti-Srbin, je l` to Albanac, je l` to Hrvat, razumem šta je čestica, ne razumem antičesticu, da li me pitate hoću li da eksplodiram ako se rukujem sa Srbinom? Onda me sudija prekine i izdiktira zapisničaru: „Piši tamo ne oseća se kao anti-Srbin“. Kaže mi: „Nemojte nikom da pričate o ovome šta smo razgovarali“, ja odgovorim - dobro neću. Dvadeset minuta kasnije je na sajtu „Kurira“ objavljena skoro svaka reč! Da li ti ipak pada na pamet da postoji neka „greška na vezama“ i da većina građana nema osećaj da postoji neki dramatičan problem u funkcionisanju pravne države? Da li činjenica da je vrh vlasti godinu dana imun na pritiske javnosti da se otkriju „fantomi“ govori o tome da su svesni da je za širu javnost mnogo uverljivija priča o „tri udžerice“, nego o rušenju pravne države? NJihovi vojnici su dobili partijski zadatak da uvere ljude da je stvar vrlo jednostavna - na jednoj strani su tri bedne kuće, a na drugoj je projekat vredan 360 milijardi dolara! I ljudi su to progutali. Ne pitaju se čijih je to 360 milijardi? Propustili su da uoče da ti partijski vojnici ne govore o projektu koji je zasnovan na pravedno postavljenom sistemu, nego o jednom biznisu koji je super samo za njihovu partiju i za njih lično. Al Kapone je koristio vrlo slične argumentacije za svoje poslove. Hoćeš li da izađeš u utorak na protest povodom godišnjice rušenja u Hercegovačkoj ulici u Beogradu? Naravno da ću da izađem. Želim da vičem: „Uaaa, buuuu, pokvarenjaci, lopovi, prevaranti, secikese...“ Zviždaću kao i svaki ekspres-lonac. I šta onda? Onda mogu lakše da gledam Dnevnik u kome neće biti da smo tamo bili. Da li ti je padalo na pamet da ipak digneš ruke iznad glave i kažeš - „evo, predajem se“? Ja ne dižem ruke! U najgorem slučaju se držim Prudonovih reči: „Mi nećemo doživeti bolje epohe, moramo se navići da to primamo bez preterane tuge, oslonimo se jedni na druge i dozivajmo se u tami“.