Zatrpavanje praznika

Znam da upravljam kišom i oblacima, ali nisam znao da umem da razgovaram i sa gromovima! Jezik gromova kao da sam, očas, naučio i to iz nužde. A ovako je to bilo. Na Spasovdan iliti Svetog Germana, starog boga groma, bila je, od ranog jutra, pripečina posle koje, po pravilu, dolazi obilata kiša. Tako i bi. Sjuriše se, odnekud, crni oblaci sa Suve planine kao crne lavine, zatreskaše gromovi. Zemlja se trese, brale, drhte prozori, a podrhtava od straha i moja kamena kuća u Vidovu. A bog Vid iz hrama ništa ne preduzima, kao da hoće da mi stavi do znanja da grom neće u koprive. Ispada da sam, eto, samo jedna kopriva koja voli da pecne svakoga. Nego, gromovi počeše da treskaju sve bliže Vidovu i moju Bilju uhvatila bi panika, a mene obuzima neko vagnersko radosno ushićenje, i, uhvatim se kako razgovaram sa gromovima! Znam, reći ćete i Tesla je razgovarao sa gromovima i to na srpskom jeziku. Pa šta!? Neće, valjda, da sa nebom razgovara na engleskom!? Elem, lepo zamolim gromove da zaobiđu Vidovo i nek idu ka Pirotu, Dimitrovgradu, ka Sofiji, nek treskaju po Bugarskoj, zašto da ne!? I, gle, gromovi me poslušaju donekle. Jer umesto da zamaknu za Bugarsku, oni se obruše, dole, ispod mene, na Belu Palanku! Tri groma su udarila na ovu, inače, nesrećnu varoš, ej tamo preko železničke rampe ka nišavskom mostu koju je još Hitler izgradio. Srećom, niko od gromova nije stradao jer bih, i te kako, osećao grižu savesti. Za tren, osetio sam se moćno. Ne, baš, kao Tesla, ali tako nekako. Ali, osetio sam se, svakako, moćnije od Trampa, pa i od Putina. Zato me naš Alek strašno iznervirao što je, uopšte, primio i razgovarao sa onim prcmoljkom Brajanom Hojtijem Lijem, inače, levim smetalom u Beloj kući. Ej, mali Li dođe Aleku do pupka, a ne kleči. I umesto da mu Alek lupi čvrgu, on sluša kako mu Li drži vakelu šta je najbolje za Srbiju. Čekajte, bre, ljudi! Da li bi Tramp primio nekog Dačićevog potrčka da mu ovaj objašnjava šta je najbolje za SAD? Znam da će sada graknuti naši vajni analitičari i zapevaće horski onu pesmicu kako sila boga ne moli i kako treba, kao nojevi, da nabijemo glave u pesak i da se, s oproštenjem, natrtimo. Ali, o kakvoj onda demokratiji govorimo, gospodo iz Jajinaca, ali i gospodo iz Vašingtona i Kremlja!? O kakvoj crnoj diplomatiji ako se demokratija meri težinom nečijeg topuza!? Treba ali onaj nestaško iz Severne Koreje da nas uči kako se razgovara sa belosvetskim gangsterima? Dobro, reći ćete, taj mali, smešno ošišani, ima nuklearne bombe. Pa šta!? Mi imamo gromove, Srbine! Pošalješ jedan grom na američku ambasadu na Dedinju koliko da se mali Li ukaki, pa nek dođe neko jači iz njine „dubinske države“ i iza leđa Donalda Trampa. K. G. Jung, moj guru iz Švice, potpuno za ovo zaleže: „Shvataš li da je tebi stari gromovnik German javio, preko gromova, da je ljut što su njegov praznik prekrili Spasovdanom, pa i Titovim, šatro, rođendanom. Ti bi u Vidovu trebalo da otvoriš školu, sličnu onoj u Titovom Kumrovcu, i da tamo učiš stranačke prvake kako da razgovaraju sa gromovima na srpskom. A one najbolje polaznike učićeš, kasnije, i da razgovaraju sa Germanom i ostalim zaboravljenim bogovima. Veruj mi, to je jedini spas za Srbiju. I moja Crna potpuno podržava Junga, ali dodaje: „U tvom Kumrovcu, u Vidovu, moraš, za početak, da objasniš polaznicima da se manu Spasovdana i Titovog rođendana. Jer, zbog nepoštovanja boga Germana sve nam se ovo i događa.“