Treba li Balkanu evro

Zanimljivo je da osim Srbije, koja ove godine nije imala predstavnika na NIN-ovom Samitu guvernera centralnih banaka zemalja regiona, jer se predstavnici NBS nisu odazvali pozivu, okolne države uglavnom nemaju trenutno važeći aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Saradnja MMF-a i Bosne i Hercegovine je u zastoju, Albanija je nedavno trogodišnji sporazum sa Fondom zatvorila, dok ostali guverneri kažu da dobro sarađuju sa predstavnicima institucije iz Vašingtona, ali da nisu imali potrebe da sklapaju kreditne aranžmane. O ovoj temi, ali i sporom ekonomskom rastu, mogućem povećanju kamatnih stopa, uticaju monetarne politike FED-a i Evropske centralne banke na domaće ekonomije, na panelu guvernera centralnih banaka razgovarali su guverneri centralnih banaka Radoje Žugić (Crna Gora), Gent Sejko (Albanija), Dimitar Bogov (Makedonija), Boris Vujčić (Hrvatska), Senad Softić (BiH), viceguverneri Jožef Bradeško (Slovenija) i Fehmi Mehmeti (Kosovo) i Ilinka Roseti, predsednica Izvršnog odbora Mirabank u Srbiji. Albanija je nedavno uspešno završila trogodišnji kreditni aranžman i obavezala se da u narednih 10 godina smanji dug na ispod 60 odsto BDP-a, kolika je i maksimalna granica ustanovljena kriterijumima iz Mastrihta, rekao je Sejko. Žugić kaže da ni Crna Gora nema aranžman sa MMF-om, iako je Vlada imala njegovu tehničku podršku prilikom utvrđivanja sanacionog, odnosno plana fiskalne konsolidacije koji će se sprovoditi u narednim godinama. Slovenija i Hrvatska, članice EU, nisu sklapale aranžman sa MMF-om još od 90-ih godina. Ni Makedonija već 10 godina nema aranžman sa Fondom, jer se, kako kaže Dimitar Bogov, aranžman sklapa ili kada država ima platno-bilansne probleme ili kada želi da sprovede neke strukturne reforme. „Naša saradnja sa MMF-om je tehnička i dobra je, mada nekada imamo problema da objasnimo da je malim i otvorenim ekonomijama bolje da imaju stabilan kurs svojih valuta, iako je u osnovi fleksibilan režim deviznog kursa najbolji model“, kazao je Bogov uz opasku da guverneri više vole aranžman sa MMF-om, jer nisu političari i ne moraju pred birače. „Saradnja centralnih banaka sa njima je tehničke prirode, dok vlade moraju da sprovedu i neke reforme koje na dugi rok daju rezultate, ali na kratak proizvode nepopularne troškove“. Softić je ukazao na problem koji BiH ima trenutno sa MMF-om zbog neispunjavanja dogovorenih mera i otezanja sa usvajanjem pojedinih zakona, iako je ovoj zemlji, kako kaže, aranžman neophodan. Ilinka Roseti je predočila da je postojanje aranžmana sa MMF-om važan signal i za poslovne banke, ali da to svakako nije uslov za poslovanje na nekom tržištu. Kako se ekonomije regiona razlikuju i zbog izabranog režima deviznog kursa, ali i činjenice da je Slovenija članica evropske monetarne unije, a Crna Gora i Kosovo koriste evro, pojedini guverneri su se osvrnuli i na prednosti i rizike uvođenja evra kao zvanične valute ekonomija regiona. Vujčić je istakao da su Crna Gora i Kosovo dobili evro zbog političke podrške vodećih zapadnih zemalja. „Nije bilo unilateralnog uvođenja evra, nego je taj projekat imao podršku vodećih zemalja Zapada. Kada bi neka zemlja regiona želela da unilateralno uvede evro, možda bi to i mogla, ali nisam siguran kako bi to dočekali u Frankfurtu i Briselu, te kakve bi bile posledice takve odluke. Možda se tako rešava valutni rizik, ali se otvaraju neki drugi, zato je možda potrebno dobro razmisliti da li tako nešto uraditi“, kaže Vujčić naglašavajući da bi Hrvatskoj uvođenje evra donelo više koristi nego štete. Vujčić to savetuje i drugima u regionu koji bi, kako kaže, što pre trebalo da uđu u evrozonu. „Potrebno je sprovesti određene strukturne reforme, a onda otpočeti proces pregovora o ulasku u zonu evra. Tu mislim na Hrvatsku, ali i na druge u regiji. Koristi od ukidanja valutnog rizika i pada kamatnih stopa, do čega bi došlo uvođenjem evra, veće su nego gubitak monetarnog suvereniteta za evroizovane ekonomije kakve su naše. Suprotan proces bi bila deevroizacija, ali pitanje je da li je ona moguća u većoj meri. Najlakši način da je ostvarite jeste da ubedite građane da štede u domaćoj valuti, ali to zahteva da otklonite rizike koji su i doveli do nepoverenja u lokalnu valutu i dominantne štednje u evrima. Drugim rečima, domaća valuta mora biti jača da bi se više štedelo u njoj, a apresijacija valute ne odgovara konkurentnosti privrede na stranim tržištima i izvozu. Dakle, ne može i jedno i drugo. Ili ćete imati konkurentniju privredu ili jaku valutu“, objašnjava Vujčić. Žugić podseća da je Crna Gora svojevremeno prešla na nemačku marku zbog hiperinflacije i dodaje da je to pogodovalo privlačenju stranih investicija. „Bez obzira na različite monetarne politike, cilj svih centralnih banaka regiona je praktično isti - da obezbede stabilne cene, doprinesu fiskalnoj stabilnosti i razvoju finansijskog sektora. Naš zajednički cilj je da ekonomiju učinimo snažnijom i povećamo njenu konkurentnost“, kazao je Žugić. Zadatak CBCG je, po njegovim rečima, da očuva finansijsku stabilnost, poveća kreditnu aktivnost banaka i osnaži regulatorni okvir. „Prosečna kamatna stopa u Crnoj Gori je 7,12 odsto. Iako je na istorijskom minimumu i dalje su krediti za privredu skupi, a zdravih banaka nema bez zdrave ekonomije i privrede. Banke su ranjive, suočene sa nagomilanim lošim plasmanima u svojim bilansima i viskim kreditnim rizicima“, kazao je Žugić. On se osvrnuo i na monetarnu politiku FED i ECB, uz tvrdnju da će povećanje referentne kamatne stope na evro sigurno uticati na rast kamata u regionu i na rast javnog duga. Gejt Sejko kaže da je CB Albanije već pripremila plan za očekivani rast kamatnih stopa vodećih centralnih banaka sveta, a naročito EBC jer je i njihova ekonomija visoko evroizovana. „Oko 50 odsto kredita je u evrima, zbog čega smo i donosili mere za jačanje poverenja u domaću valutu. Trenutno beležimo rast kredita u domaćoj valuti za 11 odsto, a dobra vest je i pad kredita u evrima. Zahvaljujući niskom euriboru olabavili smo domaću monetarnu politiku, smanjili kamatnu stopu i time podstakli i potrošnju i rast“, kazao je Sejko, uz opasku da bi povećanje kamatne stope ECB dovelo do rasta kredita indeksiranih u stranoj valuti, javnog duga, kao i previranja kursa, dok politika FED-a, kako kaže, nema gotovo nikakav uticaj na albansku ekonomiju. Vujčić, pak, kaže da se rast kamata mora očekivati u situaciji u kojoj su one ovako niske, ali ne očekuje da će se to negativno odraziti na zemlje regiona, pogotovo ne na rast loših plasmana u bilansima banaka. „Ne očekujem rast NPL-ova, zato što će se referentna kamata podizati blago. Većina zemalja regiona ima prostor da smanjenjem premije rizika anulira povećanje referentne kamate ECB. Procena je da rast kamate za jedan procentni poen povećava ratu kredita za tri odsto kod stanovništva i 1,5 odsto za preduzeća“, kazao je, ističući da će u Hrvatskoj na blagi rast NPL-ova u bankama uticati i loša situacija u Agrokoru. Ipak, tvrdi da Agrokor, kako god da se okonča njegovo restrukturiranje, neće imati uticaja na stabilnost banaka u Hrvatskoj, jer one i nisu previše izložene prema tom klijentu. Bogov ne krije glavobolju zbog političke nestabilnosti, koja dovodi do usporavanja ekonomskog rasta u Makedoniji, na šta je centralna banka upozoravala još 2015. „Što kriza više traje, to je njen uticaj na ekonomiju sve snažniji. Umesto rasta iznad četiri odsto, Makedonija je 2015. imala rast od 3,8, a lane 2,6 odsto. Smanjen je neto izvoz, investicije takođe imaju negativan saldo, jer svi se klone ulaganja u politički nestabilnim vremenima, a to sve onda utiče na privredni rast. Makedonija je u prvom kvartalu ove godine zabeležila stagnaciju i ostaje samo da se nadamo da će nova vlada stabilizovati političku situaciju, vratiti poverenje potrošača i ulagača, a time i povećati šanse da povratimo stare stope rasta BDP-a“. Fehmi Mehmeti je precizirao da su i na Kosovu, kao i u Crnoj Gori, prosečne kamate na kredite oko sedam odsto, uprkos tome što je evro zvanična valuta. „Udeo NPL-ova u našim bankama je na niskom nivou, a rezultati su bolji od predviđanja za ovu godinu. Bankarski sektor je dobro kontrolisan, likvidan je i primenjujemo konzervativnu procenu rizika kredita, zbog čega i nema rasta NPL-ova“, kaže Mehmeti. Softić smatra da je u Bih neophodan valutni odbor, bez obzira na ograničenja koje to ima na ekonomsku aktivnost. „Valutni odbor se pokazao opravdanim u BiH i dok ne postignemo punu političku i ekonomsku stabilnost ne bi ga trebalo ukidati“. Jožef Bradeško, jedini panelista koji ima neposredno iskustvo sa evrozonom i direktnu komunikaciju sa ECB, osvrnuo se i na razliku u strukturama bankarskog sistema zemalja koje su unutar ili izvan evrozone. „Nadzor nad bankama je drugačiji od kada smo u evrozoni. Za EBC postoje sistemski važne banke i njih direktno nadzire ECB. U toj grupi su tri četvrtine banaka u Sloveniji i banke u većinskom stranom vlasništvu. Za banke izvan te grupe nadzor obezbeđuju lokalni supervizori“, objasnio je slovenački viceguverner. Ilinka Roseti posebno se osvrnula na pad profitabilnosti banaka u uslovima niskih kamatnih stopa, ali i na loše poslovne bilanse kompanija koji onda sprečavaju rast kreditnih aktivnosti banaka. „Mnoge kompanije su dostigle limit zaduživanja, a česte su i one koje nemaju optimalnu strukturu bilansa za kredit, što je i odgovor na pitanje zbog čega banke ne povećavaju svoj kreditni portfolio“. Ipak, Roseti priznaje i da strane banke imaju podsticaj iz svojih matica da smanjuju izloženost u regionu, što, takođe, sprečava rast kreditne aktivnosti banaka u ovom delu Evrope.