Rasuta snoviđenja

Verovatno da nema štampanog ili elektronskog medija koji kod nas nije obeležio pola veka od objavljivanja albuma Bitlsa Sergeant Pepper’s Lonely Hearts Club Band. S pravom! Po mnogo čemu je još onda bio revolucionaran, a proteklo vreme mu je samo potvrdilo vrednosti i uvećalo značaj. No, malo ko je od autora ovih osvrta pominjao osobu bez koje najverovatnije ne bi bilo Bitlsa, kakvi su postali pet godina pre toga i kakvi su ostali zabeleženi u istoriji muzike i pop-kulture, a ovog albuma sigurno - njihovog menadžera Brajana Epstina. Nisu naši poznavaoci muzike u svom pristupu drugačiji od inostranih publicista, a ni rok-poslenika uopšte. Naime, tek 32 godine posle smrti Epstina, Pol Makartni ga je 1999. jasno okarakterisao kao „petog Bitlsa“. Isto tako, trebalo je da prođe 47 godina od „odlaska“ 27. avgusta 1967. nepodnošljivo iscrpljenog Epstina, pa da 10. aprila 2014. bude primljen u Rokenrol kuću slavnih. Strip iz 2013. o njegovom životu objavljen je nedavno u Srbiji na velikom formatu u vrhunskoj tehničkoj opremi - hartija, kolorna štampa, tvrd povez, dizajn - sve je besprekorno. Sama crtana priča zauzima 128 od 144 stranice, a ostatak čine dva kratka predgovora, dva nešto opširnija pogovora i kratke biografije tvoraca ovog „žitija po Brajanu“. Tekstovi su tu s dobrim razlozima! Prvi uvod napisao je Bili DŽ. Krejmer, dok je u drugom predgovoru Endrju Lug Oldam naveo dva moguća uzroka prethodnog višedecenijskog prećutkivanja ili relativizovanja ključne, apsolutno nezaobilazne uloge Epstina: protiv Brajana su radila dva društvena obeležja - bio je Jevrejin i gej. U svom pogovoru scenarista Tivari (više na: TiwaryEnt.com) iskreno je priznao kako se Epstinovim životopisom i ulogom počeo baviti u vreme kada je i sam, kao student poslovne škole, stremio ka tome da postane muzički menadžer, prihvativši savet majke da proučava najbolje u svom delokrugu i da uči od njih. Uočivši koliko je neverovatno malo raspoloživih podataka, dve decenije je, preokupiran za to vreme drugim profesionalnim angažmanima (bio je producent Porodice Adams, Američkog idiota...), istraživao i gomilao raspoložive crtice, fragmente i fakte. Svoj posao nazvao je „studijom slučaja“ nedostupnog mu „mentora iz prošlosti“, a rezultat je sada pred nama. Pogovor našeg poznatog književnika i prevodioca Gorana Skrobonje, izuzetnog poznavaoca Bitlsa i koautora tribjut/omaža The Rubber Soul Project, sasvim je na nivou pomenutih. Vreme radnje je okvirno od 1961 do 1967. godine i ona se uglavnom razvija hronološki, ali flešbekovi nas tu i tamo vraćaju u 1952, 1956. nailazi se i na rasuta snoviđenja, halucinacije... Glavni crtač Endrju K. Robinson (više na: NextExitComics.com) tvorac je 121 table. On nesumnjivo jeste vrhunski zanatlija, koji se, što je veoma zanimljivo, bavio vizuelizacijom superheroja iz dve suparničke kompanije, i Marvela i D. C.-a, ali ovde se odlučio za grotesknu stilizaciju koja je pre primerenija humorističko-satiričnom magazinu Mad (Mort Draker, DŽek Dejvis...), eventualno likovnom pristupu u animaciji koji je etabliran Diznijevim Aladinom iz 1992. ili Tarzanom iz 1999. genijalnog, nedavno preminulog DŽona Votkisa (1961-2017), nego ovoj ozbiljnoj, pa i tragičnoj biografiji. Moguće je da su se producenti (i/ili scenarista?) stripa za ovakav tretman odlučili pokušavajući da relaksiraju turobni splin koji okružuje Epstina ili, možda, da podsete i na animirani film Žuta podmornica o Bitlsima. U prilog pretpostavci govori i jedan umetak Haos na Filipinima, sedam tabli sporednog crtača Kajla Bejkera o konfuznoj turneji 1966. po Filipinima, koji je likovno čista karikatura. U svakom slučaju - jedna od najboljih stripovanih biografija iz sveta muzike. AUTORI: Vivek DŽ. Tivari (scenario) i Endrju Robinson / Kajl Bejker (crtež) NASLOV: Peti Bitls IZDAVAČ: Makondo, Beograd, 2016.