Dimni signali

Iz Vašingtona za NIN Dim u Kaliforniji, leti na 35 stepeni ne može biti dobar znak. Pogotovo ne kada požari besne zapadnom obalom, dok je u San Francisku na snazi upozorenje zbog smoga prema kom se svi moraju uzdržavati od paljenja vatre. Zaposleni u najstarijem ruskom konzulatu u SAD, međutim, nisu marili za kvalitet vazduha u San Francisku, a samo dan ranije od kolega iz Stejt departmenta im je stigao nalog za iseljenje, sa rokom od 48 sati. „Nismo imali vremena da spakujemo sve papire. Morali smo da ih uništimo”, rekao je novinarima Andrej Varlamov, zamenik konzula u San Francisku, tvrdeći da su u kaminu spaljivali osetljive dokumente sa ličnim informacijama Amerikanaca i Rusa korišćenih za izdavanje viza i pasoša. To su zaposleni u konzulatu rekli i vatrogascima koji su se pod punom opremom pojavili na ulazu u konzulat. „Administracija je konačno shvatila da su Rusi u ovom konzulatu bili uključeni u obaveštajne operacije i to su radili decenijama”, rekao je Asošijeted presu Rik Smit, bivši agent FBI koji je svojevremeno bio zadužen za kontraobaveštajni odred u San Francisku. Kalifornijska kongresmenka DŽeki Spier bila je još konkretnija: „Ako je ikad bilo sumnje da se konzulat u San Francisku koristi za špijunažu, crni dim ih je sve razvejao”, napisala je na Tviteru. Gorelo je i u Vašingtonu. Novinarka Forin polisi magazina snimila je vatru u dvorištu trgovinskog predstavništva Rusije, koje je takođe moralo da se isprazni. Istovremeno, ispražnjena je i zgrada trgovinskog predstavništva u NJujorku. Sve tri zgrade su Amerikanci zatim detaljno pretresli, zbog čega su Rusi uložili novi protest. Samo dan pre toga, u Vašington je sleteo novi ruski ambasador Anatolij Antonov koji je zamenio Sergeja Kisljaka, poznatog po sastancima sa članovima Trampovog izbornog tima. Hardlajner, dojučerašnji zamenik Sergeja Lavrova i bivši zamenik Sergeja Šojgua, ministra odbrane, odmah po sletanju na aerodrom je smirivao strasti. „Sada nam je potrebno da ovo rešimo mirno, veoma mirno i ponašamo se profesionalno. Da uradimo ono što bi Lenjin uradio, bez histeričnih ispada“, rekao je Antonov agenciji Tass. NJegov šef, Sergej Lavrov, nakon početne reakcije u kojoj je najavio oštar odgovor na američke poteze, zauzeo je isti stav. „Za tango je potrebno dvoje, a čini mi se da naši američki partneri stalno izvode solo brejkdens“, rekao je Sergej Lavrov, optužujući administraciju Baraka Obame za otvaranje spirale teških poteza. „Ta administracija je prouzrokovala razmenu sankcija kako bi potkopala odnose između Rusije i Amerike, sprečavajući Trampa da ispuni konstruktivno obećanje iz predizborne kampanje i normalizuje odnose sa Rusijom“, rekao je Lavrov. Razmena diplomatskih udaraca započeta je krizom u Ukrajini, ruskom aneksijom Krima i američkim sankcijama koje su usledile, da bi se pre nekoliko meseci intenzivirala američkim sumnjama da su Rusi pokušali da se umešaju u poslednje predsedničke izbore. Američki kongresmeni su zatim izglasali novi set sankcija protiv Rusije. Kao odgovor, Rusi su Amerikancima oduzeli dve zgrade i naredili da broj diplomatskog osoblja smanje za gotovo trećinu, smatrajući to adekvatnim odgovorom. „Verujemo da je ta akcija bila neopravdana i štetna za odnos između naše dve zemlje. U duhu pariteta na koji se pozivaju Rusi, zahtevali smo da ruska vlada zatvori svoje tri zgrade u Americi“, rekla je Heder Nauert, portparolka Stejt departmenta. Trenutna situacija se uopšte ne sviđa DŽimu Kolinsu, bivšem ambasadoru Amerike u Rusiji, 78-godišnjem ekspertu koji je u Moskvi krajem devedesetih bio svedok dolaska na vlast Vladimira Putina. „Ova ’tante za kukuriku’ diplomatija koja traje već neko vreme značajno je naškodila i jednoj i drugoj strani, kao i bilo kakvoj mogućnosti da zajedno uradimo neke poslove koji bi se morali uraditi”, rekao je Kolins. Sredinom sledeće nedelje u NJujorku se otvara 71. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Za tad je zakazan prvi sastanak Reksa Tilersona i Sergeja Lavrova. Imaće o čemu da pričaju.