Srbija već dugo zaostaje

Ovi indikatori, bar ne svi, ne mogu se jednoznačno tumačiti. Oni se mogu podeliti na dve vrste – jedni govore o dugoročnom stanju privrede, a drugi su ciklični. U prve pre svega spadaju BDP po glavi stanovnika i prosečne naknade za rad, a i stopa nezaposlenosti (ili još bolje zaposlenosti) ukoliko je, kao što je u ovoj grupi zemalja često slučaj, relativno velika, to jest ukoliko mnogo ljudi ne radi, a malo njih radi (ili ima mnogo neaktivnih). U druge spadaju praktično svi ostali ovde izneti podaci, od stope rasta preko dugova do inflacije i investicija. Ove druge nije moguće jednoznačno tumačiti. Recimo, suficit u platnom bilansu može da bude, mada ne mora, znak da je privreda u recesiji ili se sporo oporavlja. Takođe, nivo javnog duga, kao i njegovo povećanje ili smanjenje, može da bude posledica visokog udela stranih, odnosno javnih ulaganja. Imajući u vidu te probleme interpretacije, šta podaci iz NIN-ovog indeksa, pokazuju? Verovatno je najjasnije stanje srpske privrede. Ona već veoma dugo zaostaje za susednim zemljama. To se vidi po dohotku po glavi stanovnika i po prosečnoj plati. Ako se izuzme Hrvatska, na osnovu stanja, recimo sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka, Srbija bi trebalo da ima viši ili mnogo viši nivo proizvodnje i plata. A sada se nalazi praktično na samom dnu. Što znači da se Srbija suočava sa dugoročnim problemima, a ne tek sa cikličnim. Kada je o ovim drugim podacima reč, svi oni praktično govore o tome da srpska privreda ili stagnira ili se veoma sporo oporavlja, svakako sporije nego sve druge. Zapravo, ako bi se cenilo po udelu ulaganja u ukupnoj proizvodnji, srpska privreda je još uvek u recesiji. Što se tiče drugih zemalja, najvažniji podatak je stopa nezaposlenosti, koja je u zemljama bivše SFRJ visoka ili veoma visoka, što govori o dugoročnim strukturnim problemima sa kojima se one suočavaju, dok njima susedne zemlje imaju povoljna dugoročna kretanja i iskazuju značajno povoljna ciklična kretanja, to jest imaju povoljan pivredni rast i razvoj. Kada je reč o Makedoniji, prošlogodišnja nulta stopa rasta je posledica političke krize, dok je zapravo visoka stopa nezaposlenosti najznačajniji pokazatelj još uvek niskog nivoa privredne aktivnosti. Kretanja u drugim zemljama su povoljna, a recimo u Crnoj Gori je i nivo aktivnosti iznad onoga koji bi se mogao očekivati na osnovu dugoročnijih istorijskih kretanja. Konačno, Hrvatska, koja je prošla najgore u krizi od 2008. godine do danas, ima rđave i dugoročne i ciklične indikatore, dakle siromašnija je nego što bi se očekivalo i veoma se sporo oporavlja. Konačno, bar u ovom skupu zemalja, bolje prolaze i dugoročno i ciklično zemlje članice Evropske unije.