Mićin trik

Goruća tema u srpskoj javnosti su di-džejevi i taj poziv an ženeral, izazvano pojavom nekolicine reklamnih plakata velikih dimenzija po ulicama prestonice. Reklama kaže da na najstarijem domaćem privatnom univerzitetu može da se studira i di-džejing i da će naša zemlja prva u svetu imati disk džokeje koji mogu u biografiju da stave da su diplomirali baš to čime se bave. Odmah bih da razočaram sve čitaoce koji se sablažnjavaju ovom idejom, cokću i govore „Gde ide ovo društvo!“ - nemam apsolutno ništa protiv! Generacija kojoj pripadam naučila je odavno da su diplome bezvredne i ljudi mahom rade jedan ili više poslova za koje se nisu obrazovali. Iza sebe imam 18 godina nekakve karijere ili zaposlenosti, bila sam uspešna muzička novinarka, urednica, TV producentkinja, pisala scenarije i režirala na televiziji, nekoliko godina pisala kolumne upravo za NIN, bavila se prevođenjem, vodim svoju firmu pored toga što sam „profesionalni di-džej“... i ni za šta od svega toga nemam diplomu. U vreme kada sam definisala svoje ambicije nije bilo moguće da se studira muzičko novinarstvo. U isto to vreme, ranih dvehiljaditih dok sam na Filološkom fakultetu spremala ispit za koji je trebalo pročitati 47 knjiga iz lektire i naučiti napamet par leksikona, jedan moj poznanik spremao se za ispit na Megatrendu. Smer menadžment, koji je nama sa „pravih fakulteta“ bio podjednako smešan kao di-džejing današnjoj javnosti. On je od šanera pozajmljivao elegantnu i očigledno brendiranu odeću, skupe satove i govorio mi kako je na Megatrendu na ispitu najbitnije kako si obučen i kakav ti je stav. Poruka o tome šta nam budućnost donosi je bila jasna. Ti diplomirani menadžeri već dugo diriguju društvom i uopšte postalo je nebitno da li si diplomirao na privatnom ili državnom fakultetu. Činjenica je da se o Srbiji od početka 2000-ih pa do danas u internacionalnim medijima piše skoro isključivo kao o destinaciji za jeftin i dobar provod, lude žurke i festivale. Ratovi i sankcije su se završili, nema više Slobe, nikoga ne zanima šta se sa tim zemljama posle rata desilo, bavimo se „pozitivnim imidžom“. Kako nismo uspeli da se dogovorimo šta naša zemlja ima svetu da ponudi, supkultura koja je od 90-ih nezavisno i samostalno rasla i razvijala se na žurkama odjednom je postala pop, ne samo u nas već i globalno. Dakle, mi smo zemlja u kojoj je posao klupskog di-džeja potencijalno od nacionalnog značaja. Sav taj noćni život, di-džejing, žurke i sve što ide uz to kod nas je poprilično neregulisano. Na primer, možeš da budeš uspešan di-džej i 30-40 godina i da nikako ne dobiješ penziju, jer tog zanimanja prosto nema u našem sistemu. Mića Jovanović, dekan i mastermajnd Megatrenda je očito talentovan biznismen, prepoznao je potrebu i potražnju na tržištu i napravio poslovni i marketinški potez. Jer što da ne?! U vreme kada je ljude zanimalo ko su i šta su, odakle potiču i šta je zaboga život bavili su se filozofijom, matematikom, fizikom, antropologijom itd. U mutiranom anarho-kapitalizmu u kome se koprca Srbija danas studira se da se bude menadžer, konsultant, stručnjak za advertajzing ili di-džej! Imperativ je tržište. Ono što me žulja u celoj priči je novonastali povod da se s di-džejevima sprda i da im se podsmeva. Baviti se tim poslom nije zezanje i zahteva neverovatno posvećenje, godine vežbanja, učenja i odricanja kakva su karakteristična možda samo sportistima i doktorima. Di-džej je istovremeno i muzičar i kolekcionar i psiholog i kompozitor i aranžer i producent i iscelitelj i naravno stručnjak za marketing. Uslovi rada su generalno katastrofalni po fizičko i psihičko zdravlje, a ako ne napravite ozbiljan uspeh i karijeru, zarada nije dovoljna za dostojanstven život. Na sve ovo, nas nekoliko di-džejeva smo retki kulturni ambasadori naše zemlje širom sveta. O tome se ne priča, jer se naša profesija ne važi. Ne važi se ako neko nastupa na svim kontinentima pred hiljadama ljudi svake nedelje, jer to nije pravi posao. Danas ćemo se podsmevati di-džejevima, a nećemo se zapitati da li je u redu da Megatrend, koji vazda važi za smejuriju od univerziteta, ima i pravni fakultet u svojoj mreži. To isto mesto koje će praviti diplomirane di-džejeve omogućuje i diplome pravnicima čije ćete usluge morati kad-tad da koristite u bitnim životnim situacijama. Megatrend ima i smer za biofarming, šta god to značilo. I to nikome nije paralo uši. Smejaćemo se Mićinim izjavama da će naučiti di-džejeve kako da dignu hiljade ljudi na noge bez korišćenja opojnih droga, a nećemo se baviti time ko diluje drogu po žurkama i kako ona stiže do klinaca koji umiru. Nećemo se baviti tim pitanjima, javnost je odreagovala na spomen di-džeja i Mićin trik je uspeo. Di-džejevi su konačno dobili svojih pet minuta bitnosti.