Kraj medenog meseca

U ovom slučaju može da nam od velike pomoći bude Šerlok Holms. On je izjavio: “Ništa islednika ne može toliko da odvede na pogrešan trag kao što je nepogrešiv, ubedljiv alibi.” Ovim je hteo da kaže da dobar detektiv uvek valja da svoju istragu vodi u smeru koji je uglavnom protivan logici većine ljudi i prvom utisku. Dakle, ako ovde većina veruje da imamo posla sa teroristima, onda bih ja kazao upravo suprotno. Dakle, ova trojica optuženih Nemaca nisu teroristi, već pre lovci na teroriste. Nezavisno od rezultata daljnje istrage, sa sigurnošću mogu da kažem sledeću stvar: svedoci smo kraja medenog meseca u nemačko-albanskim odnosima. Hapšenje trojice Nemaca u Prištini to najbolje potvrđuje. Imate ljubavnih veza koje se gase tiho, bez svedoka i prisustva očiju javnosti. U ovom slučaju vlasti Prištine su pozvale televizijske kamere i tako je ceo svet mogao da vidi kako izgleda hapšenje Nemaca. Jednom rečju, kraj ljubavne veze Nemaca i Šiptara bio je insceniran kao pravi holivudski spektakl. Nemačka vlada pokušala je da celu aferu privede kraju na jedan diplomatski, miran način, ali su kosovski Albanci ponudu Berlina grubo odbili. Najzaslužnija za stvaranje OVK bila je upravo Nemačka. Još u novembru 1995. godine, kada je završena Dejtonska konferencija, Nemci su prvi stali da zastupaju interese kosovskih Albanaca. Oni su već tada zahtevali da se Srbija odrekne i Kosmeta. To je bio nemački predlog, ali Bil Klinton tada nije podržao ovaj predlog Klausa Kinkela. Klintonu je tada bilo dovoljno što je Milošević u Dejtonu popustio u Bosni i uglavnom ispunio sve zahteve Vašingtona. Nemačka obaveštajna služba, to je danas opštepoznata stvar, jeste jedan od osnivača OVK. Ovaj rad naročito je intenziviran od 1997. godine. Nemci su nekako u to vreme osnovali u Tirani najveće predstavništvo “Be-En-Dea” na Balkanu i blisko su sarađivali sa albanskom obaveštajnom službom “Šik”. BND je stvorio i komandnu strukturu OVK. Kasnije je, kao što je poznato, došlo do sukoba između CIA i BND-a. O ovome mogli smo da gledamo i na Prvom nemačkom programu, u emisiji “Monitor”, 23. 9. 1998. gde je rečeno da “već od 1990. godine nemačka vlada održava dobre veze sa albanskom tajnom službom”, i tako dalje. U toj emisiji takođe je rečeno da je deo nemačkog naoružanja upućen Tirani – stigao u ruke OVK. Bil Fokston bio je nekako u to vreme šef OEBS-a i u junu 1998. “prvi put primetio da borci OVK nose uniforme, i to nemačke vojske”. Prvi nesporazumi počeli su već krajem leta 1998. godine. Tada smo bili svedoci serije ubistava vođa OVK. Za ubistva je bilo osumnjičeno devetoro Albanaca, koji ne samo da nisu bili suđeni, već su preuzeli vođstvo nad OVK. Tako su, na primer, u prvi plan izbili Hašim Tači, kao politički vođa OVK, a Agim Čeku kao vojni. Da zaključim, staro, pronemačko vođstvo OVK bilo je likvidirano, a njihova mesta zauzeli su novi, proamerički ljudi. U dosiju BND-a od 22. februara 2005. nemačka obaveštajna služba iznela je teške optužbe na račun vođstva OVK, a naročito protiv Haradinaja, Hašima Tačija i Yavita Halitija. Optužuju se da su oni glavni nosioci organizovanog kriminala na Kosovu. U dokumentu koji nosi oznaku “strogo poverljivo”, stoji sledeće: “Kod vodećih kosovskih političara, kao što su Haliti, Tači i Haradinaj, postoji najuža povezanost između politike, privrede i struktura organizovanog kriminala koja deluje i na međunarodnoj sceni.” U dokumentu dalje stoji: “Haliti i Tači su unajmili profesionalnog ubicu Afrimija. On je u njihovo ime izvršio najmanje jedanaest naručenih ubistava.” Slično stoji i za Haradinaja. Wegov klan operiše na prostoru Dečana i bavi se, kao i Haliti i Tači, trgovinom drogom, “belim robljem” i oružjem. U februaru 2008. napisana je još jedna analiza i to samo “za internu upotrebu”, koju je naručio Bundesver, a autori su saradnici Instituta za evropsku politiku (Institut für Europäische Politik) iz Berlina. U toj analizi stoji da su na vlasti na Kosovu “političko-kriminalne strukture, koje se bave trgovinom drogom, ljudima i oružjem. Međunarodne organizacije na Kosovu, ako pokušavaju da se suprotstave kriminalu, bivaju zlostavljene ili korumpirane. Većina stranaca na Kosovu prima velike plate i nemo posmatra i ćuti. I oni se boje Albanaca” (german-foreign-policy.com, Der Zauberlehrling, 24. 11. 2008). (Razgovor sa Jirgenom Elzeserom za NIN vodio Nikola Živković)