Granice Pajtićeve autonomije

Lane, s početka leta Bojan Pajtić je imao napismeno da je najuspešniji od svih te godine veoma uspešnih demokrata; u Vojvodini Demokratska stranka s njim na čelu osvojila je apsolutnu većinu. Snaga Bojana Pajtića u tom trenutku bila je tolika da je stranka mogla njega da isturi kao kandidata za premijera, kao kontru nekim drugim željama koje je imao Boris Tadić. Pajtić je, naposletku, uzeo drugi mandat na čelu Izvršnog veća Vojvodine a krajem leta doktorirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu sa temom “Bračno–imovinski ugovori”. Ovo leto faktički premijer Vojvodine dočekuje sa saznanjem da verovatno nikada zvanično neće poneti tu titulu. Naime, novi Statut Vojvodine, koji tu funkciju predviđa, izgleda da je odložen na neodređeno vreme, ali zato nije odloženo nastojanje jednog dela Demokratske stranke da se uticaj Pajtića u stranci smanji koliko god je to moguće. U mesecima koji slede samom Pajtiću stoga će dobro doći glumački zanat koji je izučio u pozorištu u Senti, ako se odluči da čeka pogodniji trenutak za borbu, ali možda i njegova doktorska disertacija, ako se odluči na radikalnije manifestacije nezadovoljstva na šta ga bodri autonomaška čaršija u Novom Sadu (pogledajte antrfile: Pajtićevo biti ili ne biti). Bio je Bojan Pajtić darežljiv; u pokrajinsku vlast je prihvatio i one koji mu nisu bili potrebni: i Mađare, i socijaliste i Čankove ligaše. I svi zajedno izglasali su novi Statut Vojvodine koji je republički parlament u Beogradu samo trebalo da aminuje. I uprkos glasnoj opoziciji koja je u Statutu videla ustav buduće države Vojvodine, činilo se da je samo pitanje dana kada će pokrajina dobiti svoj najviši pravni akt. A danas, kako za NIN kaže lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, šanse da se Statut uskoro nađe na dnevnom redu Skupštine Srbije jednake su šansama da slon prođe kroz iglene uši. On kaže da je sam sebi dosadio insistiranjem na Statutu: „Možda me podržavaju neki funkcioneri DS-a, G17, LSV-a, ali kao što vidite, svi javno ćute o tome.” Po Pastorovim rečima, nema dileme da se Demokratska stranka krije iza stava Borisa Tadića da pitanje Statuta Vojvodine treba odložiti za kraj mandata ove vlade. “Prevedeno na srpski, to znači da se Statut odlaže do u nedogled. I to je za nas apsolutno neprihvatljivo”, kaže Pastor. Na pitanje da li vidi razlike između Pajtićevog vojvođanskog DS-a i centrale u Beogradu, Pastor odgovara da se razlika u retorici može uočiti, ali je još uvek nedovoljno prepoznatljiva. Kako se došlo do ove pozicije koja je razdvojila pobednički tandem iz maja prošle godine: Tadić – Pajtić? Vojvođani zapravo od Beograda traže onoliko autonomije koliko je beogradska centrala DS-a dala Pajtiću i vojvođanskom DS-u. Pajtić je samostalno mogao da odlučuje o svemu osim o najvećim državnim pitanjima. Tako se Beograd nije mnogo mešao ni u izradu Statuta Vojvodine. Da je Pajtić prešao granicu, u Beogradu, u Krunskoj i na Andrićevom vencu, posumnjalo se posle njegovog govora u Skupštini Vojvodine odmah po usvajanju Statuta. “Statut nam garantuje prava koja smo odavno zaslužili, pa ga građani vide kao jutro posle teške noći. Zato – dobro jutro Vojvodino”, trijumfalno je izgovorio Pajtić, a mnogima je u Beogradu to zamirisalo na državotvornost. U tom govoru Pajtić je rekao i da nije problem što Srbija ima Vojvodinu već što ih nema više; i ta rečenica će se posle obiti o glavu Pajtiću jer će je Boris Tadić iskoristiti kao obrazloženje za stavljanje Statuta na duboki led. “Pajtić je dugo figurirao kao samostalni igrač u okviru DS-a, njegov odnos sa Tadićem funkcionisao je na nekoj vrsti dila prema kojem se Tadić Pajtiću nije mešao u posao, a zauzvrat Pajtić je Tadiću redovno isporučivao glasove. Sve dok Pajtić nije prešao crvenu liniju sa Statutom i ušao u nešto što je ipak posao predsednika Republike”, smatra politički analitičar Đorđe Vukadinović. Prema našim saznanjima, dugo je u Demokratskoj stranci vođen tihi rat sa temom da li Statut daje Vojvodini prevelika ovlašćenja. Iako su podržavaoci Pajtićevog statuta možda i bili u većini, kada je Tadić u intervjuu „Novostima” 30. aprila najavio ustavne promene rekavši da nije prirodno da samo Vojvodina bude regija sa definisanim pravima, bilo je jasno će Statut sačekati neko bolje vreme. Naravno, nije se moglo očekivati da će Boris Tadić javno da se usprotivi nečemu što je zapravo delo njegove partije. Da su ga Čanak i Mađari pisali, Statut bi izgledao sasvim drugačije. Zato se, po starom uhodanom receptu, Statutu prvo usprotivio Dragan Marković Palma a onda i Ivica Dačić iako je SPS u Skupštini Vojvodine glasao za Statut. Naravno, ne treba biti u zabludi i davati veliki značaj SPS-u i koaliciji koju predvode. Sve što je Dačić rekao o Statutu, on ne bi rekao da oko toga nije postigao dogovor sa Tadićem. Napravljena je procena da je za DS, ali i SPS, najisplativije bilo da se Statutu usprotive Palma i Ivica Dačić. „Moja procena je, ako se SPS-u dodeli ta uloga klipa u točkovima vojvođanskog bicikla, da će više posledica imati DS, manje SPS. Jer, ovo je priča koju je izgurao DS; građani su na tri izborna ciklusa podržali tu priču i odustajanjem od te priče oni bi izgubili prirodno tle u Vojvodini. I na drugoj strani, ignorisati ono što je uradio vojvođanski DS bilo bi ravno kažnjavanju pobednika. Vojvođanski DS je i u kadrovskom i u intelektualnom i programskom smislu najbolji brend DS-a i distanciranje od njega, na ovaj ili onaj način, nanelo bi veliku političku štetu samoj Demokratskoj stranci”, smatra Jovan Komšić, politički analitičar iz Novog Sada. Naravno da Bojan Pajtić celu ovu predstavu nije gledao bez reči. Znao je da mora da odgovori, ali i da ne sme da otvara front protiv vlastite stranke, te je ono što Pajtić misli Tadiću spočitavao uglavnom Ištvan Pastor. Pastor je izabran jer ima zahvalnu poziciju: ne zavisi direktno od Demokratske stranke kao na primer Liga, a i toj partiji insistiranje na vojvođanskoj autonomiji ne može doneti štetu. Naprotiv. A korist osim u povratku broja mađarskih glasača koji su prethodnih godina glasali za Demokratsku stranku, Čankovu Ligu ili LDP Mađari ostvaruju i zaduživanjem kod Pajtića. U ovom sazivu on im je poklonio mesto predsednika Skupštine Vojvodine; sledeći put će Mađari verovatno tražiti za njih nepreboljeno mesto gradonačelnika Subotice koje je prošle godine osvojio DS. Pastor, koji održava odlične odnose i sa Tomislavom Nikolićem, ostavlja utisak da je spreman da ide do kraja, i da četiri mađarska poslanika u nekom trenutku odustanu od podrške Vladi Srbije. Za naš list jasno kaže da je posle godinu dana vlade Mađarska koalicija veoma nezadovoljna Vladom Srbije. Da li zato što je već obezbedio rezerve ili zbog nečeg drugog, Borisa Tadića to kao da ne tangira mnogo pa upadljivo izbegava susrete sa liderom vojvođanskih Mađara. I ne samo s njim. U ovom trenutku bi samo najbolji paparaci mogli da uhvate Tadića i Pajtića u istom kadru. Naime, na svečanoj večeri povodom posete američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena među 80 zvanica nije bilo mesta za Bojana Pajtića, najmoćniju političku ličnost Vojvodine. Dok su, na primer, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i neki ne baš posebno upečatljivi biznismeni i košarkaši večerali sa Bajdenom. Kao što ga nije video kada ga je Bajden opustošio, tako Pajtić nije video Beograd ni u vreme održavanja Glavnog odbora Demokratske stranke. Bitnije mu je bilo učestvovanje na okruglom stolu u Briselu koji je predstavljao promociju muzičkog festivala Egzit. Nakon što se vratio iz Brisela, Pajtić je dao intervju „Blicu” koji je izašao pod naslovom „Vlada kriva što kasni statut”. U tom intervjuu Pajtić je objavio da od 1. juna ove godine volontira u Izvršnom veću Vojvodine, a da će platu primati na Pravnom fakultetu u Novom Sadu gde će od jeseni predavati obligaciono pravo. Na taj način, Pajtić šalje uvek prihvatljivu poruku biračima da ima život i van politike i da je on u politici samo privremeno, ali i da sprema rezervni položaj u slučaju Tadićevog blickriga. Posao profesora univerziteta nije loše mesto za čekanje pogodnog trenutka, pogotovo ako na njega pređe uz oreol žrtve. Iako na prvi pogled deluje nezainteresovano i pitomo, Bojan Pajtić svakako nije neko koga bilo ko treba potceniti; čak i u slučaju da se nastavi pad njegovih akcija u Krunskoj u Beogradu, a Statut ostane u nekoj zabačenoj fioci. Jer, to je čovek koji je više puta bio na ivici političke smrti; pričalo se svojevremeno da je bliži Živkoviću nego Tadiću, a bio je šef poslaničke grupe stranke čiji su poslanici istovremeno glasali u Skupštini Srbiji i uživali na plažama Bodruma. Takođe, više puta se spekulisalo o tome da Tadić sprema novog Pajtića; pretposlednji za koga se to pričalo zove se Goran Knežević, nalazi se u pritvoru optužen za proneveru, a u iskazu istražnom sudiji za svoje hapšenje okrivio je baš Bojana Pajtića. Da se uloga i uticaj Bojana Pajtića često mistifikuju smatra Đorđe Vukadinović i kao primer navodi baš te priče da Pajtić može svog političkog protivnika ne samo da skloni iz političke arene već čak i sa slobode. Ipak, kaže da je Pajtić uspeo da uveže mnoge niti vlasti i resursa koji postoje na pokrajinskom nivou; da je stvorio sistem koncentričnih krugova sa sobom u epicentru i da u najmanjoj meri utiče na ljude koji koncentrišu te krugove. Naravno, plus celokupnu Demokratsku stranku u Vojvodini, sve koalicione partnere, a neki će reći čak i veliki deo opozicije. Za Pajtića i njegovi politički protivnici kažu da je čovek vanredne vrednoće, da izuzetno brzo misli i da ima odlične organizatorske sposobnosti. Reč je o čoveku koji je prošao sve tehničke škole NDI (Nacionalni demokratski institut SAD), koji zna kako se vodi politika i koji ima ozbiljno obrazovanje. Za njega još kažu da ima vlastodržačku narav, što je u nekim trenucima prednost, u nekim mana, a jedino što mu nedostaje da bude lider velikog formata jeste to što nema harizmatski lik. Ali, hajde da vidimo na koga može da računa Bojan Pajtić u borbi da održi mesto u vrhu stranke, koje je zaradio glasovima Vojvođana. Na celu organizaciju DS-a u Vojvodini, koja mu je u ovom trenutku bespogovorno odana kao i na celokupnu autonomašku javnost u Novom Sadu, koja ga i huška da bude oštriji. U Beogradu situacija je malo nezgodnija jer sve može da se okrene u trenutku a momentalno podršku Bojanu Pajtiću ne bi uskratio Dragan Šutanovac, čije su političke akcije u stranci u rastu, kao ni Dušan Petrović, čije pak akcije u poslednje vreme padaju. Ipak, glavni razlog zbog kojeg Pajtić nema razloga za paniku jeste to što je dobio široku podršku ambasadora zapadnih zemalja koji u njemu, pre nego i u Jeremiću, Đilasu ili Šutanovcu vide budućeg lidera Srbije. I to ne treba isključiti kao razlog zbog čega su odnosi Tadića i Pajtića došli do tačke pucanja. U ovom trenutku, Boris Tadić bi, po svemu sudeći, najviše voleo da Pajtićevo mesto zauzme Oliver Dulić. Ovaj subotički lekar, koji je danas na mestu ministra ekologije, prilično dobro stoji u istraživanjima javnog mnjenja i uz adekvatnu pripremu ne bi imao većih poteškoća da dostigne Pajtićev rejting. Međutim, tehnički to nije tako lako izvesti a saznanja NIN-a govore i da Oliver Dulić nema takve ambicije; da bi on radije ostao republički funkcioner nego se prebacivao na pokrajinu. Uostalom, taj stepen vlasti Dulić je preskočio, direktno iz Subotice došao je na mesto predsednika Skupštine Srbije i izgleda da mu se ne vraća da upotpuni svoju političku biografiju. Međutim, upravo zbog poverene stranačke autonomije Tadić nema baš mnogo ljudi koje može da suprotstavi Pajtiću, tako da ne treba odbacivati mogućnost da to ipak bude Dulić. Mada, ne treba biti u zabludi i očekivati da se tako nešto desi veoma brzo. Obojica, i Tadić i Pajtić, po prirodi nisu konfliktne ličnosti i otvoreni sukob će se verovatno odlagati dokle god to bude bilo moguće. „Pajtić je procenio da ovo nije trenutak za sukob sa Tadićem; čeka momenat kada će Tadić biti u znatno težoj situaciji i do tada će samo sporadično i preko posrednika razmenjivati udarce sa predsednikom“, kaže izvor NIN-a. Na drugoj strani, kako saznajemo, nastaviće se započeta marginalizacija uticaja Bojana Pajtića i spremanje terena za eventualno ustoličenje novog lidera vojvođanskih demokrata. Jovan Komšić kaže da je Bojan Pajtić zreo politički lider i da bi velika šteta bila da se on odbaci i da se „dizgin da nekom ko tek treba da sazreva kao političar a kome je najbolji kvalitet poslušnost“. NJegova procena je da Pajtić neće napustiti stranku. „Siguran sam da će Pajtić čekati bar do septembra. Mislim da će DS shvatiti da je i u njihovom najboljem interesu da usvoje Statut i da nastave putem koji su sami utabali. Ako se opredele za neku drugu priču, koja će pre ličiti na nekakav Srbistan umesto na modernu evropsku državu, onda će i na političkom tržištu Vojvodine nastati jedan vakuum i potraga za ozbiljnom političkom alternativom. A Bojan Pajtić je političar takvog kalibra da bi mogao da se nametne kao lider“, kaže Komšić. Iako ne bi trebalo staviti ruku u vatru da Pajtić ne razmišlja o formiranju političke stranke, to je ipak najmanje izgledna opcija. Mada uspeh Tomislava Nikolića nakon što je odlučio da formira sopstvenu stranku mnoge provocira i vuče u raznorazne maštarije. Na kraju, iako nas možda očekuje i veliko medijsko pomirenje Borisa Tadića i Bojana Pajtića (naši saznanja govore da bi oni mogli da se sretnu u petak 12. juna ili eventualno u ponedeljak 15), stvar je otišla toliko daleko da se iz nje neće moći lako izvući bez velike političke štete bilo po Tadića, bilo po Pajtića, bilo po obojicu. Đorđe Vukadinović procenjuje da će Statut za Pajtića biti ili odskočna daska ili omča oko vrata. Boris Tadić ima malo veći izbor, iako je za njega ovo nesumnjivo najveće stranačko iskušenje.