Kružni tok ili začarani krug

Zvuči surovo i politički nepoželjno, ali Srbija jeste podeljena na razvijeni sever i siromašni jug. I što je neko mesto udaljenije od centra, tačnije od Novog Beograda kao privredno najrazvijenije opštine u Srbiji, neminovno je manje razvijeno. Ako se za 10 odsto poveća udaljenost centra neke opštine u Srbiji od Novog Beograda, BDP te opštine smanji se za tri odsto, utvrdili su Miroljub Labus i Siniša Milošević, autori studije „Konkurencija i regionalni razvoj“. Podela Srbije na sever (Beograd i Vojvodina) i jug (ostatak Srbije) je naša stvarnost i iluzija je da se razvoj tih područja može ujednačiti, kaže za NIN profesor Labus. Statistički podaci (vidi tabelu) to i potvrđuju. Upravo zbog tih činjenica, umesto politike ravnomernog regionalnog razvoja i savršene konkurencije, koje su decenijama smatrane idealom, Labus predlaže koncept „Nove ekonomske geografije“ ekonomiste svetskog glasa Pola Krugmana. Krugman postizanje ujednačenog ekonomskog rasta unutar jedne zemlje zamenjuje prihvatanjem realnosti da postoje dva ekonomski različito razvijena dela. I da je razlike među njima nemoguće izbrisati, kao što je nemoguć rast ekonomije i tehnološki napredak bez velikih svetskih igrača. Krugmanova teorija, koju su Labus i Milošević analizirali na privredi naše zemlje, povezuje, na prvi pogled, dve odvojene stvari - regionalni razvoj i konkurenciju na tržištu. Tačnije, analizira konkurenciju u neravnomerno razvijenim područjima jedne zemlje. Ta analiza pokazuje da je konkurencija u razvijenijem delu jača, jer je tu i veća koncentracija privrede, opet zbog većeg tržišta i veće kupovne moći stanovništva. Zbog jače konkurencije vremenom padaju profiti i smanjuju se proizvođačke marže, zbog čega se privrednici često odlučuju da deo kapitala presele na jug. Tamo su manja kupovna moć i manje tržište, ali isto tako manja je i konkurencija što omogućava sticanje većeg profita. Labusov predlog potkrepljuje i činjenica da su preduzeća na severu produktivnija od onih na jugu, kao i da na severu prinosi preduzeća rastu, dok na jugu opadaju. Isto tako, u razvijenijem delu Srbije dominiraju velika preduzeća, dakle krupni tržišni igrači kojih na jugu ima mnogo manje. „Ako je evidentno da su na severu, koji je razvijeniji i gde je veća konkurencija, velika preduzeća sa rastućim prinosima, onda to znači da mi moramo liberalnije gledati na tržišnu koncentraciju“, kaže Labus. Naš sagovornik objašnjava da je insistiranje na potpunoj konkurenciji i opterećenost veličinom nekog preduzeća pogrešna politika države. „Verovanje da je jedino savršena konkurencija pokretač razvoja nije realna. Jedna četvrtina svetske trgovine odvija se među razvijenim zemljama i velikim kompanijama. Te kompanije jedna drugoj konkurišu novim proizvodima i brendovima. Ja to zovem, iako zvuči pomalo paradoksalno, monopolskom konkurencijom“, objašnjava Labus. Država bi, zbog toga, trebalo da dozvoli koncentraciju, a da se, sa druge strane, na mnogo efikasniji način bavi otkrivanjem zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i kartelskih dogovora među velikim tržišnim igračima. Rešenje za brži razvoj privrede, povećanje trgovine, a time i konkurencije, Labus vidi u smanjenju transportnih troškova. I zato je glavni zadatak države da izgradi saobraćajnice i infrastrukturno poveže različite delove zemlje, ali one koji su razvijeniji i gde već postoje takozvani privredni klasteri, to jest koncentracija preduzeća iz pojedinih oblasti. „To je privredi najveća pomoć i sve što država može i treba da uradi za nju.“ Labus oštro kritikuje državnu politiku nacionalizacije propalih privatnih preduzeća. „Ideja novog socijalizma da se nacionalizuju propala privatna preduzeća i ulaže u njih doživeće neuspeh. Preduzeća u potpunom ili većinskom državnom vlasništvu uglavnom su neefikasna i njihovi gubici su u 2008. godini bili veći od deficita državnog budžeta. Nema nagoveštaja da će se ona efikasnije ponašati u budućnosti.“ U svojoj studiji Labus i Milošević predlažu izgradnju takozvanog Šumadijskog kružnog toka koji bi trebalo da poveže one delove zemlje gde postoje šanse da dođe do još bržeg i većeg razvoja, a što bi onda pomoglo i gradovima u njihovoj okolini. Najave iz Nemanjine 11 da će novcem od privatizacije Telekoma država finansirati i izgradnju regionalnih puteva ka nerazvijenim delovima Srbije, Labus smatra uzaludnim poslom. „Država, nažalost, ima jako ograničena sredstva i njih bi trebalo da iskoristi na najefikasniji mogući način. Izgradnja autoputa Požarevac – Bor ne bi ništa pomogla privrednom razvoju Bora. Onaj ko misli da će Bor ponovo da procveta zato što će se do njega dolaziti autoputem, u velikoj je zabludi.“ A šta raditi sa nerazvijenim delovima Srbije? „Država je dužna da im omogući isti nivo obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite kao i u celoj zemlji, kao i da im transferima iz državnog budžeta pomogne da se finansiraju“, zaključuje NIN-ov sagovornik. Severnije veselije S jedne strane optimizam, s druge strane – tuga. S takvim, pomešanim osećanjima, napuštao je čovek prošlonedeljno takmičenje opština u privlačenju investicija „Investirajte u Srbiju”. Reč je, zapravo, o akciji koja je, pod dirigentskom palicom američke organizacija USAID, trajala gotovo godinu dana. NJena završna manifestacija, na kojoj se našlo 26 najboljih opština, održana je u beogradskom hotelu Hajat. Pobedio je Vršac, drugo je Užice, treći Leskovac. Tuga - da pođemo od loše vesti - zbog toga što je taj mali sajam (svaka opština je imala štand na kome je prikazala svoje mogućnosti) pokazao i onu drugu stranu medalje, tj. koliko mnogima nedostaje da bi ta ponuda bila privlačnija. I koliko je ta ponuda, pogotovo ako se uzme u obzir da su u Hajat došli najbolji, u Srbiji uopšte siromašna. Nadjačavao je, ipak, optimizam. Pre svega zato što je pokazao da sve veći broj ljudi, u malim gradovima širom Srbije, počinje da sam vodi računa o svom razvoju i trudi se da privuče investitore. Sve veći broj njih uviđa da od Beograda „nema `leba” i da sa siromaštvom i svim drugim problemima moraju (pre svega) sami da se izbore. Još samo da ih Beograd pusti. Sever – jug (% od ukupnog u Srbiji) Kategorija Sever Jug Stanovništvo 51 49 Zaposleni 60 40 Prihodi preduzeća 82 18 Imovina preduzeća 81 19 Broj preduzeća 65 35 Izdaci opština 71 29 Izvor: Studija Konkurencija i regionalni razvoj