Strina

Strina je dobro. To je ujedno jedna od retko lepih vesti zbog kojih bi Predsedniku u poslednje vreme moglo da lakne. Vredelo je, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga, zaprtiti put Crne Gore. Tamo makar rođaci s ponosom ističu da je on “otmen, lepotan, vuk gorski”. Ne znamo da li bi se istakao i tamošnji predsednik Skupštine, Ranko Krivokapić jer su ga dva oka u glavi – predsednik Vujanović i premijer Đukanović - kaznili. Pa Pinki nije video Tita. Jer je Ranko, nema tome dugo, tvrdio da su se predsednici već videli, al tajno. Što je ovom posetom trebalo dodatno istaći kao neistinu. Nema tajni, tvrdi se. Pošto ne znamo u šta se svrstava razgovor u četiri oka. U kome je Milo otvoreniji. Nismo ga, naime, čuli da je javno Predsednika pitao za nestašnog savetnika koji se u predizbornoj kampanji navodno mešao u unutrašnje stvari suverene Crne Gore, al je posle tvrdio da svakako to nije preskočio kad su bili nasamo. Dok je Tadić javno rekao da se suverena Srbija meša samo u suvereno svoje stvari. Odgovarajući valjda na prljav veš koji Milo, kao kulturni domaćin, nije hteo da iznese javno. Ostaje nam tako da se nadamo da je sve što je pri ovim susretima trebalo da bude rečeno, zaista i izgovoreno. Makar tajno. Jer javno nije. Tako nam Filip nije rekao zašto Crna Gora nije dala Šarića kad je već glasno saopštio da će Srbiji isporučivati optužene za ratne zločine i organizovani kriminal. Ovako ispada da u Crnoj Gori nije samo strina dobro, nego da ni Šariću nije loše. Što dobrosusedskim odnosima ne ide na zdravlje. Kao ni to što Đukanović Tadiću još nije ni leđa video, a već se u Budvi sreo sa Hašimom Tačijem. Što je, kažu, bilo neformalno. I znak da i Milo ima s kim da se pita za zdravlje. Stvar se zakuvala i u Srebrenici. Taman kad je izgledalo da je ko zna koji po redu odlazak Tadića na poklonjenje žrtvama Mladićevog genocida značio da mu je uspelo da sa svog naroda skine ljagu koju nam je nabacio haški begunac, ispostavilo se da je jedva izvukao živu glavu. I to ne zato što njemu nisu poverovale majke ubijenih u Srebrenici, nego zato što jesu poverovale nekom umobolnom Ibranu Mustafiću koji se spremao da Tadića ubije. Što je skrenulo pažnju na činjenicu da je dotični Mustafić i predsednik Upravnog odbora udruženja “Majke Srebrenice”! Te se kao takav hvalio da je “pripremio nešto o čemu će se čuti i pričati”. Tu stvar sprečile su bosanske bezbednosne službe. Srebreničke majke izgleda ni najveće tragedije nisu sprečile da svoju sudbinu ne stavljaju u ruke onih koji iz ruku ne bi da vade oružje. Jer je za takve kakav im je i predsednik Upravnog odbora, rat jedino prirodno stanje. Što nas dovodi na domaći teren. I zbog pitanja suverene Srbije. Zbog čega je Tadić najavu kosovskog ministra policije Bajrama Redžepija da će poslati specijalne snage u severno Kosovo, shvatio kao pretnju ratom. A ovaj mu drsko odgovorio da gleda svoja posla jer on ne šalje specijalce u Kragujevac, “već na teritoriju države Kosovo”. U trenutku nastanka ovog teksta to je najsvežija vest, pa mi nije poznato kako će i da li Predsednik da uzvrati. Priznajem javno da lično neću biti dobro, ako neće. Jer se nadam da će, uprkos tome što se svojim trpanjem u sve i svašta nažalost kandidovao i da razrešava problem prevarenih putnika turističke agencije “Konte”, ipak prvo da razreši ovu stvar. Zbog porodičnog crnogorskog obraza, kolevke srpstva i nas. Kojima je dosta što nam Evropa udara zauške, pa ne mora baš i Redžepi. Jer je “gledaj svoja posla” možda uobičajeno u redovima onih što su ratovali po kosovskim šumama noseći oznaku OVK, al nije pristojno adresirati na jednog predsednika. Kao što je nepristojno znati da je politička alternativa u Srbiji onaj ko se bruka i kad misli da se hvali. Zbog čega ostaje nada da Tadić oko odgovora Redžepiju neće zvati Tomislava Nikolića. Koji bi mu se doduše javio na telefon, jer se - kako nam je poručio, Predsedniku odaziva kad je u pitanju Kosovo. Al prethodno tri puta razmisli i dobro se informiše šta je predmet razgovora. Jer ne javlja Predsednik svaki put Tomi važne stvari, pa se ovaj odaziva sporadično. Nije Toma strina da ga Tadić pita za zdravlje. Ma koliko se nama posle bednog tv nastupa činilo da jeste.