Pejzaž posle bitke

Godinama su se licencirani branitelji građanskog društva borili da crkva ne utiče na politiku, ali se u protekloj nedelji pokazalo da taj uticaj ne mora biti loš. Patrijarh srpski Irinej je u danima uoči najvećeg hrišćanskog praznika neosetno izvukao zemlju iz političkog ćorsokaka, a lideru najveće stranke Tomislavu Nikoliću otvorio vrata kroz koja se iz bolnice vraća na političku scenu. Dan posle Vaskrsa, Nikolić se već nalazi u svom selu Bajčetina, gde će se odmarati do 1. maja, a posmatrači političkih neprilika u Srbiji zbiraju povređene i gubitke u tek završenom boju. Šta je tu dobila vlast, a šta opozicija, kada je već jasno da je Srbija dobila na političkoj neozbiljnosti? Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković za NIN ocenjuje da će naprednjaci verovatno doživeti blagi pad popularnosti, ali da glavnu štetu mogu imati među nezadovoljnim neopredeljenim biračima. “Značajan deo tih birača bi glasao za naprednjake, ali će ih možda ovaj čin odbiti od toga, a glasovi neopredeljenih jesu odlučujući faktor. Nikolić je homogenizovao svoje tvrde pristalice, ali je limitirao mogućnosti te stranke za sticanje novih pristalica. Na drugoj strani, ne bi bilo pametno ako bi DS pravila poene nad Nikolićevim štrajkom. Za njih će biti dovoljno da radikali do izbora koriste štrajk za napade svih vrsta na naprednjake”. Novi koordinator vlade za odnose za medije Slobodan Homen izjavio je da je Nikolić štrajkom glađu i žeđu već izgubio izbore, zbog čega mu je neko moćniji u stranci navodno skrenuo pažnju da smanji trijumfalistički doživljaj. Demokrate su pokazale odlučnost i da dalje drže rasklimatanu koaliciju pod kontrolom, ali i da, kada se izbori raspišu, veoma lako mogu da pokrenu medijsku mašineriju protiv opozicije, koja ima sasvim dovoljno slabih tačaka. Osim što će insistirati na nekompetenciji (gde vam je program, postaće refren u svakoj debati u narednih godinu dana) i slabašnim kadrovskim potencijalima naprednjaka, demokrate će, verovatno, svu političku strategiju svesti na duel dvojice lidera u kojem bi, navodno, Nikolić samo nastavio da igra ulogu gubitnika, čoveka koji se zaustavlja uvek na dva koraka do vlasti. Upotreba novca od Telekoma, kandidatura i završetak nekog od infrastrukturnih projekata trebalo bi da posluže kao stubovi buduće kampanje, ali ostaje nejasno da li će to uspeti da prekrije sve kratere socijalnog nezadovoljstva u Srbiji. Evropska kandidatura, kao događaj oko koje se okreće celokupna politička scena, verovatno neće previše pomoći vladajućoj koaliciji - ako je bude, ali bi mogla da je skupo košta ako je na kraju ipak na bude. Iako su naši lideri dobili uveravanja da će Srbija dobiti status kandidata, čitava evropska romansa bi mogla da bude ugrožena ako Serž Bramerc u junu ne napiše povoljniji izveštaj od onog prethodnog, što bi za zemlje poput Holandije bilo sasvim dovoljno da Srbiju još neko vreme ostave u čekaonici. “Čitava kriza izazvana je pomalo infantilnim dokazivanjem snage vlasti i opozicije, jer je Nikolić želeo da izbori budu održani u 2011. makar to bilo poslednjeg dana u godini, a Tadić u 2012. makar prvog dana. Istraživanja ukazuju da građani imaju druge prioritete – standard, zaposlenost i korupcija su pitanja koja ih najviše opsedaju. Nisam siguran da će biti blagonakloni prema političkom maskenbalu u kojem se stalno na dnevni red izbacuju pitanja koja ih se ne tiču previše”, ocenjuje sociolog Zoran Stojiljković, koji napominje da bi za Srbiju bilo veoma važno da iz ove krize izađe bez trijumfalizma, jer u Briselu očekuju i od vlasti i od opozicije da se narednih meseci posvete ispunjavanju domaćih zadataka kako bi do kraja godine dobili kandidaturu. “Do juna valja očekivati da se izmeni izborno zakonodavstvo, donese zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a zatim da se sprovede reizbor sudija i reši veoma osetljivo, nezgodno pitanje restitucije. Svaka politička opcija će na svakom od tih pitanja pokušati da izvuče neku korist, ali ipak očekujem određenu relaksaciju političkih prilika”, ocenjuje Zoran Stojiljković. Analitičari su već zaključili kako je Tomislav Nikolić pucao sebi u nogu, istraživači će sa nekom vremenskom distancom izmeriti koliko su procenata naprednjaci izgubili, ali je nesporno da je Nikolić uspeo da desetak dana postane junak prve i poslednje političke vesti u Srbiji. To će ga primorati da umesto lidera koji čeka da mu Tadićeve demokrate svakodnevno guraju nove glasače u zagrljaj, podigne stepen aktivnosti kako bi dodatno mobilisao stranku ali i razbio utisak da je iz štrajka izašao kao gubitnik. Nikolić i Vučić su u danima štrajka mogli da izmere stabilnost vladajuće koalicije, ali i da vide šta tačno mogu da očekuju kada se jednom raspišu izbori. Kada se posle 1. maja vrate na politički posao, njih dvojica će medijske reflektore sa sebe preusmeriti na vlast, baveći se već čuvenom prodajom Telekoma i sve dubljom provalijom između dobitnika i gubitnika tranzicije. I čekaće da vlast pojede samu sebe. “U Srbiji se najviše isplati da pustite političke rivale da nanose sami sebi štetu i ta kombinacija strpljenja i određene pasivnosti, kada već vidite da vreme radi za vas, na kraju može da vas dovede do pobede. Iako izgleda paradoksalno, naprednjacima bi sada možda odgovaralo da se izbori što više odlože kako bi se zaboravio štrajk i kako bi pustili vlast da i ona zabije sebi neki autogol”, smatra Vuković. Kao tema za ozbiljno razmišljanje moglo bi da im posluži pitanje hoće li njihova opcija ikada od prihvatljivog ili podnošljivog postati poželjan partner zapadnim zemljama, jer su možda naprednjaci pogrešno shvatili da podrška koju su dobili kada su se odvajali od Šešelja neće biti nimalo manja kada se budu borili protiv Borisa Tadića. Datum izbora u Srbiji se utvrđivao u trouglu Tadić-Brisel-Nikolić i u toj komunikaciji je lider naprednjaka učinio nekoliko ozbiljnih ustupaka, očekujuću da će i vlast učiniti isto, ali se ispostavilo da Brisel nije vladajućoj koaliciji poslao istu količinu prijateljskih sugestija kao naprednjacima. U poslednjoj političkoj krizi je besplatnu lekciju političke zrelosti održao lider socijalista i najveći evropejac u Srbiji, Ivica Dačić koji je ocenio da je način na koji je Nikolić pokušao da izdejstvuje izbore igra samouništenja u kojoj niko ne može biti pobednik. Možda to birači i neće nagraditi, ali Dačić nije sledio demokrate, koje su potrčale da pravi kafanske dogovore sa radikalima u nameri da se napakosti Nikoliću, već se potrudio da se kriza ne izlije pred policijske kordone. Po političkim kuloarima se navodi da se tokom štrajka sastao i normalizovao odnose sa Vučićem kome se opasno zamerio kada je potpisao sporazum o podeli vlasti u Beogradu, da bi ga ubrzo raskinuo. Možda to nije učinio zbog višeg interesa, već zbog osećanja da u Srbiji u svakoj radikalizaciji dobijaju samo strane u sukobu, ali njegova politička uloga bi mogla da bude presudna do kraja godine.