Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.02.2020. 09:12
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Рубрике
Писма
Недељник
Политика
Перископ
Двоглед
Економија
Људи
Реч
Вести
Друштво
Људи и догађаји
Реч недеље
Култура
Осврт
Догађаји недеље
Поезија
Свет
Људи
Тај луди свет
НИН упитник
Топ техно
Life Style
Колумне
Политички некоректно
Постекологија

 

Политика

ДИЈАЛОГ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ
Тешко до поделе Косова

Вашингтон и Брисел не пристају на мењање територија и то неће бити тема преговора. Време за поделу Косова, као могуће опције за разрешење конфликта, одавно је прошло

Нервоза Приштине сувишна је. Нема исцртавања нових мапа на западном Балкану. Нема кориговања граница нити поделе Косова. Вашингтон и Брисел не пристају на мењање територија и то неће бити тема преговора Београда и Приштине. Време за поделу Косова, као могуће опције за разрешење конфликта, према тврдњи извора НИН-а, блиског Вашингтону, одавно је прошло.
Онда, када је Косово престало да буде српски, а постало пројекат међународне заједнице. И ако сада поставимо предлог поделе Косова, међународна заједница је та друга страна са којом треба преговарати. Приштина би ту била само формално покриће. Иако није тајна да има оних који на релацији Брисел - Вашингтон разговарају о свему чак и на ову тему, Стејт департмент чврсто је негирао да је то опција коју ће САД икада подржати. Заменик помоћника америчког државног секретара Томас Кантримен више но јасно поручио је да подела Косова или размена територија није и неће бити тема дијалога Београда и Приштине, и да је „то било јасно обема странама пре почетка дијалога”. Док САД не донесу супротну одлуку ствари на Косову задржаће се онаквим какве јесу. Маја Коцијанчић, портпарол високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон каже за НИН: „Нема преговора о подели Косова“. Дијалог се, према њеним речима, води само о техничким питањима.
„Идеју о подели Косова предложио сам пре скоро тридесет година. Онда када је то било далеко лакше реализовати. И тада сам рекао све што сам имао о томе. Али та идеја није прошла. Сада је то још теже“, каже Добрица Ћосић, бивши председник СР Југославије за НИН, након што је Борко Стефановић, државни секретар Министарства иностраних послова открио за дневник „Блиц“ да је Београд спреман на разговоре о свим темама укључујући поделу Косова у дијалогу са Приштином.
Је ли то спиновање водеће странке, испитивање јавног мњења на ову тему, или стварна намера Београда да прихвати решење које је нуђено пре више од двадесет година, мање је битно од чињенице да је време за овакву понуду прошло и да сада када је више од 70 земаља признало независност јужне територије Србије такав потез није чак ни храбар. Требало га је повући много раније, да би оно проузроковало жељени ефекат.
„То не значи да не треба искључити да ће некада у будућности доћи време када ће управо то постати изводљиво“, каже Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију.
Ивановић сматра да је Стефановић изјаву о подели Косова набацио у смислу потврде опредељења српске преговарачке стране да је спремна на преговоре о свему, али да то није сада опција коју ће Београд испоручити пред преговарачки сто. Иако сматра да су такве изјаве политички непромишљене јер разговарати о подели Косова, за њега аутоматски подразумева разговор о подели Србије. Подела Косова, убеђен је он, отвара принципијелно питање поделе Србије а то није тема преговора, нити би се Брисел, према Ивановићевом убеђењу, упустио у такву авантуру, иако међународно право не забрањује договор двеју држава о корекцији граница или размени територија.
Теоретски, како би изгледала та размена? Азем Власи, косовски политички аналитичар, каже да би та нова мапа исцртала границе територије од Врања ка југу, све до границе Македоније са десне стране аутопута, идући према Скопљу. „А и комплетна Прешевска долина и села са леве стране аутопута, настањена Албанцима, у том случају, требало би да припадну Косову, док би Лепосавић, Звечани и део Зубиног Потока припали Србији“, каже он. Најтеже решено питање биле би српске енклаве. Али за Власија ту нема много размишљања. „Све унутар граница Косова је део територије Косова и то би било као када бисте ме питали шта са Прокупљем или Смедеревом, да ли би то остало у границма Србије. Ораховац, као и све остало унутар Косова, остало би у његовом саставу, с тим што би грађани Косова, Срби имали сва прва по Ахтисаријевом плану и то нема везе са територијалним питањима“, каже он.
Разговора између Приштине и Београда о размени територија и подели Косова неће бити, убеђен је он, из једноставног разлога, јер се око тога неће сложити Београд и Приштина. „Свака власт у Србији разговарала би о туђим територијама а не да да нешто своје. Србија сматра да је Косово њена територија и ми сматрамо да је Прешевска долина, све до Прокупља, одакле су Албанци силом протерани, наша“, додаје он.
Шта би, ипак, могло довести до поделе Косова? Можда чињеница да ће се једног тренутка међународна заједница наћи у деликатној ситуацији зато што Србија убедљиво не признаје Косово и нема намеру да промени свој став. То аутоматски блокира признање чврстих граница на западном Балкану. Уз то је и став Русије која из принципијелних разлога, вођена својим интересима, неће признати Косово, а уз Русију ту је и Кина. То значи да у Савету безбедности неће проћи одлука о чланству Косова у УН. У тако зацртаној политичкој констелацији нема чланства за Косово ни у неким другим политичким организацијама. Пат позиција, због које Косово неће моћи да решава хиљаде проблема који свакодневно чине мизерним живот људи који тамо живе. Објективно, биће то дуготрајан притисак на обе стране и потребан је моменат у ком ће се појавити снажне политичке елите на обе стране са визијом и политичком мудрошћу али и храброшћу да овај проблем разреше на начин којим би и Срби и косовски Албанци били задовољни. Неће ту никада бити потпуног задовољења нити једне од страна и зато је опасност од замрзнутог конфликта перспектива коју је најтеже одбацити. То стање може повремено ескалирати и такав страх перманентно ће оптерећивати перспективу западног Балкана. Таква ситуација, ипак, не може да опстане деценијама уколико неко жели потпуну гаранцију стабилности западног Балкана. Али, ма како многи нису присталице замрзнутих конфликата, у овом тренутку, чини се, нема другог решења. У недостатку других опција, годинама уназад, подела Косова никада и није скинута са репертоара, али нико није изашао са том понудом јавно.
Добрица Ћосић исцртао је прву мапу поделе Косова и план о расподели територије у односу 33 према 77 одсто, у корист Србије. Линије тог разграничења повлачене су од Приштине према Пећи, без Дренице, укључујући Призрен, Ђаковицу и Дечане. Стар више од 20 година, ни у тадашњим околностима, тај план није реализован. Ситуација на терену у то време? Око 200.000 Срба више на Косову. У српским рукама комплетна администрација, војска и полиција. Солидна подршка међународне заједнице за Србију. Супротну страну чинили су неорганизовани Албанци, са романтичарским сном о независности али без јасне визије како га остварити. Сада, 2011. године, готово све је окренуто као слика у огледалу. И, прича о подели чини се превазиђеном, када две деценије раније то није прошло јер није постојао консензус у српској политичкој елити. Пажњу с Косова, након исцртавања никада реализоване мапе, скренули су ратови у најави у Словенији и Хрватској и врло брзо су мапу поделе Косова затрпале карте поделе других територија СФР Југославије. Границе су, пак, исцртаване онако како их је одобрила међународна заједница.
Из страха да ће исцртавање нове мапе за Косово бити протумачено као потез оних који пред собом виде само мапе, али не и људе који живе на том простору, ова идеја одбачена је ма како би представљала право решење. Истина је да је увек лако на мапи исцртати нове границе али да то у пракси може бити не само тешко и трагично већ и трауматично за становништво које треба да живи у оквиру нових граница, уколико се не спроведе уз пуну подршку и унапред осигурану гаранцију светских моћника.
У варијанти поделе предвиђа се невероватан притисак на српско становништво јужно од Ибра. „Подела би значила да признајемо Косово и да јужно од Ибра остаје све оно што је важно за Србију за наш идентитет. Нема сем манастира Бањска и Соколица на северу нити једног другог значајног историјског културног споменика. Сви природни ресурси које ћемо како-тако користити са косовским Албанцима ако до признања не дође. У таквом сценарију то би било искључено. А да не говорим да би то изазвало ланчану реакцију у БиХ за коју је Србија гарант, и сигуран сам у западној Македонији где све виси о концу“, напомиње Ивановић.
Али чињеница да је 77 земаља признало Косово у овим границама а 128 Србију са Косовом у свом саставу, несумњиво доводи до деликатне ситуације и указује да ни постојеће стање није трајно већ прелазно решење, јер ће север остати неинтегрисан у Косово, док, с друге стране Косово неће бити под српским институцијама. Ту ситуацију користе многи када позивају да Косово изискује неки нови модел решења. Вашингтон и Брисел нису за поделу, али немају ни одговор како са Србијом која не признаје Косово и сада им постаје све очигледније да то никада неће ни учинити. Иако у овом моменту пресудна пажња Брисела и Вашингтона није усмерена ка Косову, већ ка северу Африке и премда та тема није приоритет, то нерешено питање усред Европе ће се у једном тренутку вратити на сто.
„Косово је завршена прича“, убедљиво тврде и у САД и ЕУ, и Србија нема шта више да чека прави тренутак. „Нема правог тренутка за решавање питања Косова, то питање морамо решавати одмах“, упозоравао је још 2002. године премијер Ђинђић, пре но што је послао пет писама на пет различитих адреса са захтевом за отварање тог питања и улазак у преговоре што пре. Обратио се председницима САД, Француске, Немачке, Велике Британије и Русије. Сматрао је да је одлагање решења озбиљан проблем јер је од тренутка потписивања Кумановског споразума међународна заједница преузела ингеренције на Косову, лагано их преносећи на косовске институције. Закључио је да ће независност Косова у таквим околностима доћи сама по себи ако се са српске стране не предузме јасна акција, која би тај процес зауставила. Сматрао је да уколико Србија пропусти шансу да ово питање отвори у оквирима међународне заједнице напросто неће више имати о чему да се разговара, јер ће фактичко стање говорити у прилог томе да је Косово већ добило своју независност. Сматрао је да тадашњи уставни оквир није задовољавајући за српску страну, да би Срби морали постати конститутивни део Косова и да је неопходно тражити од Савета безбедности оно што је предвиђено резолуцијом 1244, враћање одређеног броја трупа на Косово, унапред прогнозирајући да ће тај захтев бити одбијен. Пред собом је имао коначни модел решења – поделу Косова.

Министар Богдановић: Прихватљив сваки компромис
“Београд је спреман да прича о свему за преговарачким столом у Бриселу сем о независности Косова”, каже за НИН Горан Богдaновић, министар за Косово и Метохију.
Коментаришући могућност разговора о подели Косова он каже да то није тренутно тема дијалога али додаје да је позиција Србије одувек била јасна и да је за њу „прихватљиво свако компромисно решење око кога се две стране договоре“. „У каквој ће форми до тог компромиса доћи зависиће од пуно елемената како на спољнополитичком тако и унутрашње политичком плану“, навео је.
Богдановић верује да Вашингтон неће имати ништа против самосталног договора и компромиса Београда и Приштине чак и ако, и када, те две стране буду разговарале о подели Косова. Одговарајући на питање имају ли власти у Београду мапу нове поделе Косова Богдановић каже: “Свако отворено питање које се нађе на преговарачком столу са наше стране имаће адекватан предлог и наше виђење решења. Суштина нашег става је да смо спремни да причамо о свим решењима која су усмерена ка компромису. При том, не намеравамо да намећемо своје виђење статуса нити ћемо то прихватити од друге стране пошто компромис подразумева узајамне уступке”.
Када би се ова тема – подела Косова – могла наћи за преговарачким столом?
„Кључно питање је шта се перципира као компромис не само са наше стране већ и од стране Приштине. Самим тим, овај и било који други концепт који води ка компромису зависиће од две стране и од чиниоца међународне заједнице“, рекао је Богдановић.

Кесић: Изменити спољну политику
„Београд нема подршку Вашингтона за поделу Косова. И, премда има земаља чланица Европске уније које би радо прихватиле поделу Косова, политика према Косову одређује се у Вашингтону. А ако би и дошло до измене већинског става у ЕУ то би у овој ситуацији изазвало не само унутрашњи сукоб у ЕУ, већ и сукоб на релацији Вашингтон - Брисел“, каже за НИН Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона.
Садашње власти би, објашњава он, уколико желе поделу Косова, морале изменити своју спољну политику, јер постојећа не даје шансу Београду да добије било какав уступак Приштине, под директивом Вашингтона.



Тања Николић Ђаковић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Александар Тијанић, генерални директор РТС-а

Без РТС-а следећој генерацији наше деце израшће кажипрст на челу

Прочитајте све мисли

Политика