Strategija ili kampanja

Od uvođenja višestranačja nije bilo vlasti koja na prvo mesto svoje aktivnosti nije stavljala borbu sa kriminalom i korupcijom, tom endemskom bolešću našeg društva. Od Miloševića do Tadića. Ni ovog Đurđevdana, na obeležavanju Dana protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, nije propuštena prilika da se poruči kriminalcima da će država nastaviti da ih progoni. I nastavila je, o čemu je javnost obavestio ministar policije Ivica Dačić, lično. U tri akcije policija je uhapsila više ljudi zbog finansijskih malverzacija, proizvodnje droge i ilegalnog prelaska granice. Na sve se nadovezala i republički javni tužilac Zagorka Dolovac, najavljujući da će maj i jun proteći u znaku „Kolubare“ i sličnih predmeta. A predmeti se gomilaju, i to nekako periodično i kampanjski, kada to zahteva određeni politički trenutak, spoljni faktor ili pritisak javnosti. Hapšenje vlasnika preduzeća Nibens grupe Mila Đuraškovića i još sedam osoba zbog sumnje da su izvršili više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, čime je preduzeće FAM iz Kruševca oštećeno za iznos više od 32 miliona evra, nastavak je, ili „kruna“ već pokrenute akcije policije, kada je Preduzeće za puteve Beograd, koje je deo Đuraškovićeve Nibens grupe nekoliko dana ranije uhapšen Slobodan Jovanović, bivši direktor grupe. Tada je uhapšen i osumnjičeni Radosav Savatijević Kene, bivši član upravnog odbora EPS-a i još 15 osoba povezanih sa malverzacijama prilikom izgradnje puteva u okolini Požarevca. Ova grupa sumnjiči se da je malverzacijama u izgradnji puteva oštetila budžet za više od 300 miliona dinara. Osim Savatijevića i 14 osumnjičenih, istraga je pokrenuta i protiv Branka Jocića, bivšeg direktora „Puteva Srbije“, koji se od marta nalazi u pritvoru zbog zloupotrebe službenog položaja. U drugoj akciji, nazvanoj „doktor“, zbog sumnje da su proizvodili narkotike, uhapšeno je sedam osoba, među kojima i Milan Zarubica, već osuđen na 11 godina zatvora za isto delo. Jedan od uhapšenih je Goran Lazović, šef Intenzivne nege za maksilofacijalnu traumatologiju Urgentnog centra u Beogradu, inače direktor preduzeća Varan hemikals iz Ugrinovaca. Pripadnici ove kriminalne grupe koju je predvodio Milan Zarubica sumnjiče se da su u Ugrinovcima u poslovnom objektu preduzeća Varan hemikals organizovali proizvodnju amfetamina namenjenog za prodaju u Srbiji i zemljama u okruženju. Nezvanično, Lazović je sa još nekoliko osoba pomogao Milanu Zarubici da održi kontinuitet proizvodnje amfetamina, iako se Zarubica nalazi u zatvoru na odsluženju kazne za krivično delo opojnih droga. Prema navodima presude Specijalnog suda, Zarubica je od 2000. do 2003. godine proizveo najmanje 32 miliona tableta koje sadrže amfetamin, a čija vrednost je tada procenjivana na oko 96 miliona evra. Zarubica je u KPZ „Sremska Mitrovica“ imao status „slobodnjaka“ što, prema zakonu, podrazumeva i vikend boravke van zatvorskih ustanova. Sumnja se da je Zarubica upravo za vreme ovih „kućnih poseta“ organizovao grupu koja se bavila proizvodnjom amfetamina. Šema sa „vikend radovima“ stanara popravnih zavoda i nije neka novost. Svojevremeno je otkrivena grupa takvih lica, kada je posle njihovog hapšenja utvrđeno da su zvanično u zatvoru, ali da su imali „dil“ sa upravnikom pa su na slobodi bili inkognito, što je policiji zadavalo velike probleme u njihovom otkrivanju. Ovog puta akcija je izvedena u koordinaciji Tužilaštva za organizovani kriminal, SBPOK-a i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde. Zarubica je tokom slobodnih vikenda pomno praćen, pa je tako otkriveno da ima više otvorenih računa u inostranstvu, uz sumnju da je novac koji je imao na njima koristio za proizvodnju sintetičke droge. O trećoj akciji, u kojoj je uhapšena grupa Albanaca sa Kosova, koji su pokušali da pređu granicu koristeći tuđe putne isprave, MUP je obavestio švedsku policiju. Trebalo je da Evropa povisi ton i zapreti ukidanjem bezviznog režima sa Srbijom pa da naše vlasti ozbiljno shvate problem lažnih azilanata i krenu u rešavanje ovog problema. Ubrzo su uhapšeni i korumpirani policijski službenici sa juga Srbije koji su za novac Albancima izdavali pasoše, a usledila je i najava uvođenja novog krivičnog dela, koje treba da eliminiše lažne političke azilante, ili ih svede na podnošljiv broj. I dok jedni pozdravljaju policijske akcije, hvaleći njen profesionalizam i gledajući u njoj šansu da izbegnemo utapanje u kriminal i korupciju, već poslovični cinici pitaju: da li se radi o pukoj slučajnosti, ili je sve to samo kampanja koja ima veze sa aktuelnim političkim događajima? Zavođenje reda u državi - da, samo odakle krenuti? Da je problem sa, recimo, korupcijom u Srbiji ozbiljan, najbolje govori činjenica da se već godinama svrstavamo u visokokorumpirane države. Program UN za razvoj na osnovu ispitivanja 6.000 odraslih građana Srbije utvrdio je da prosečan mito lekarima, policajcima ili državnim službenicima iznosi 255 evra. Reklo bi se da cifra i nije velika, bar u odnosu na onu o kojoj nema podataka, vezanih za korupciju u visokom biznisu, javnim nabavkama, privatizaciji ili finansiranju stranaka. A to je već sistemska korupcija. Kao primer takve korupcije Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije navodi slučaj tzv. drumske mafije, kad je uhapšeno 53 ljudi, ali u kom tužilaštvo nije išlo do kraja, odnosno do Upravnog odbora Puteva Srbije. „Kao i ostali upravni odbori i taj je pod partijskom kontrolom“, kaže Verica Barać i dodaje da to pruža velike mogućnosti članovima upravnog odbora da uzmu novac za sebe i za stranke. „Savet je posvedočio da tužioci u svom radu nisu nezavisni i da su pod potpunim uticajem izvršne vlasti“, kaže predsednica Saveta. Kako inače objasniti da je od 70 slučajeva koje je ispitivao Savet 53 predato tužilaštvu ali im se od tada gubi svaki trag. O političarima da se i ne govori. Između sebe se jako dobro štite i retko će se desiti da neki padne, osim ako ne izgubi političku podršku. Već je notorna činjenica da privatizacije u Srbiji sve češće propadaju zbog malverzacija njihovih novih vlasnika koji u poslove ulaze sa sumnjivim kapitalom, a država se ne trudi mnogo da stane na put uplivu prljavog novca u srpske firme. Kupovanje društvenih firmi, fiktivno osnovanje novih, prikazivanje lažnih potraživanja i faktura i prebacivanje novca na račune novoosnovanih firmi – klasičan je put kojim se ispumpava novac u privatizaciji. Hapšenje biznismena Mila Đuraškovića klasičan je primer kako se od privatizacije zgrće novac. Sumnja se da je sa saradnicima 2007. godine kupio 70 odsto akcija kruševačke fabrike za proizvodnju ulja i maziva FAM, da bi u naredne tri godine oni simultanim poslovima iz ove firme izvukli 32 miliona evra, kapital FAM-a je izvlačen ka ostalim Đuraškovićevim preduzećima – Šeru, Nibensu, a 15 miliona je Đurašković kao dividendu uzeo za sebe. Prilikom zaplene nezakonito stečene imovine, kod njega je, pored tri luksuzna automobila, tehničkih uređaja i nakita od plemenitog materijala, pronađena i do sada najveća zbirka umetničkih slika najpoznatijih slikara, poput Milana Konjovića, Janoša Mesaroša, Nikole Graovca, Lazara Vozarevića, Mila Milunovića... Kako je uopšte jedan sitan trgovac pićem i derivatima nafte postao vlasnik najveće domaće kompanije u sektoru putarstva? U sastavu Nibens grupe je pet preduzeća – Preduzeće za puteve „Beograd“, Vojvodinaput-Bačkaput i preduzeća za puteve Niš, Vranje i Kragujevac. Nibens grupa obavlja većinu poslova asfaltiranja i rekonstrukcije ulica u na teritoriji Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca i Vranja. Osim na velikim poslovima u našoj zemlji, zaposleni i mehanizacija angažovani su i na gradilištima u inostranstvu. Putarski biznis Đurašković je započeo 2003. godine kupovinom preduzeća PZP Niš. Na licitaciji je pretekao Difens roud LJubiše Buhe Čumeta. Novi vlasnik dobio je mogućnost otplate na šest godina, umesto da čitavu sumu od 350 miliona dinara uplati odmah. Uprkos tome što je Nibens grupacija u proteklih godinu dana više vremena provela u blokadi, nego što je bila likvidna, njene firme su u to vreme dobijale poslove ili počinjale izgradnju severnog kraka Koridora 10 i dela od Uba do Lajkovca na budućem autoputu Beograd – južni Jadran. Prema izveštaju Narodne banke Srbije, ona 232 dana, u proteklih 12 meseci, nije mogla da izmiruje svoje obaveze, a iz blokade ne izlazi od 28. decembra za iznos od oko 620.000 evra. Kada se saberu potraživanja poverilaca svih firmi članica konzorcijuma, ispada da Đurašković duguje više od 60 miliona evra. Iako je bilo logično da Đuraškovićeve firme budu izbačene iz posla, jer radovi zbog njihove nelikvidnosti kasne i na Koridoru 10 i na Koridoru 11, one su i dalje ostale u igri a rokovi za autoput Horgoš – Novi Sad su nekoliko puta pomerani. Posle javne opomene Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, da bi ove firme mogle da ostanu bez posla na Koridoru 10, zamenjene su samo uloge: Putevi iz Užica su preuzeli vodeću ulogu u konzorcijumu, a Đuraškovićeve firme su ostale kao pomagači. Podsećanja radi, deonice na Koridoru 10 bile su mnogobrojne i usitnjene kako bi domaće firme bile konkurentne u odnosu na strane, jer je navodno stav Vlade bio da domaće firme treba da dobiju posao na deonicama autoputa koje se finansiraju iz budžeta, kako bi se pomoglo putarskim preduzećima. Osim što je radila na izgradnji 122 kilometra autoputeva, Nibens grupa je u protekloj godini održavala 6.600 kilometara puteva u Srbiji. U javnosti se spekulisalo da je ova grupacija povlašćena pri dobijanju poslova na održavanju i izgradnji puteva, zahvaljujući tome što je Zoran Drobnjak, sadašnji direktor Puteva Srbije bio dugogodišnji direktor Preduzeća za puteve Beograd, što su demantovali i Drobnjak sada, i Đurašković svojevremeno. A na višim nivoima, koji bi imali što šta da kažu o ovom slučaju – muk. Kao i do sada. Tu ne pomaže ni strah od Evropske unije, jer je obuzdavanje korupcije neizbežan prioritet i jedan od najvažnijih preduslova za ulazak u evropsko društvo. Rečit je primer Hrvatske, koja može da kasni sa ulaskom u EU zbog slučaja bivšeg premijera Ive Sanadera, koji je uhapšen tek u Austriji. Bonitetna kuća D&B upravo je objavila negativan izveštaj koji na prvom mestu pominje korupciju u zemlji u kojoj siva ekonomija u BNP-u ima učešće od čak 35 odsto, pa zaključuje da za Hrvatsku pre 2012. godine neće biti članstva u Uniji. Srbija tek treba da se pokaže i dokaže u oblasti po kojoj smo u svetu, nažalost, na dnu lestvice. Sve potiče, kažu, od političkih stranaka. Dovoljno je da jedna stranka u nekoj vladajućoj koaliciji uceni sve ostale i eto političkog dogovora, koji, možda, nije u interesu građana, ali jeste u interesu ostanka na vlasti. Vladislav Cvetković: Ništa mi nije bilo čudno Agencija za privatizaciju nije raskinula ugovor sa šest firmi koje je privatizovao vlasnik „Nibens grupe“ Milo Đurašković, jer kako kaže Vladislav Cvetković, uslovi se za to još nisu stekli.  Svih šest firmi su pod ingerencijom i kontrolom Agencije zbog praćenja izvršenja ugovornih obaveza. Iako je Đurašković uhapšen pod sumnjom da je izvlačio novac iz privatizovanih preduzeća to za Agenciju nije dovoljno za raskid ugovora. Šta čekate? Šta je potrebno da biste raskinuli taj ugovor, ako se kupac obavezao na investiranje, a ne izvlačenje novca iz firmi? To što je novac izvlačen iz firmi, zato je čovek u zatvoru. Nema dokaza da je kršio ugovorne obaveze. Da li je Đurašković, koji je kupovao firme na kredit stvarni vlasnik? I imate li objašnjenje kako je postao vlasnik takve imperije za izgradnju puteva? Nemam ni službena ni privatna saznanja. I ne znam odakle mu novac kojim je privatizovao te firme. Nismo osporili te kupovine iako su plaćene kreditima i ništa nam nije bilo čudno, jer ima firmi koje su kupovale preduzeća za 20 miliona evra iako nemaju bilans stanja, i nemaju ništa sem 500 evra na računu.