Ibar, reka razgraničenja

Zvanična politika Stejt departmenta negira da je podela Kosova ili novo razgraničenje opcija koju će ikada prihvatiti, ali, vlasti Srbije, prema tvrdnji izvora NIN-a, dobile su signal Vašingtona da će podržati svaki dogovor postignut na relaciji Beograd - Priština. Čak i ako taj dogovor podrazumeva podelu Kosova. Ali, za sada, nema znaka koji signalizira spremnost SAD da Prištinu ohrabre u pravcu podele. Podela Kosova, prema našim informacijama, najverovatnije iduće godine biće kao predlog stavljena za pregovarački sto u Briselu. Nova mapa, prema informacijama NIN-a, iscrtavala bi granicu duž Ibra, sa specijalnim statusom za srpske enklave južno od linije razgraničenja i značajnije manastire. Razmena teritorija takođe se apsolutno ne odbacuje. Evropska unija zvanično se oštro protivi ovakvom razvoju događaja na Balkanu. Iako zakasneli predlog srpske strane kao model trajnog rešenja krize na Balkanu, i izlaz za Srbiju iz pozicije totalnog gubitnika, podela Kosova, ipak, nije nemoguća. Za srpsku stranu to neće biti nimalo jednostavan zadatak da se izbori za deo teritorije za zelenim stolom u Briselu, nakon što je posle brutalnog obračuna sa albanskim stanovništvom, i neprihvatljivom represijom tokom čitave decenije, a potom i ratom protiv najveće sile sveta, Milošević konačno izgubio. Prethodno, ukoliko dobije podršku javnosti, vlast bi trebalo da učini nekoliko stvari. Prva je promena Ustava, oko čega je potreban dogovor ne samo u vladajućoj koaliciji, već i sa najjačom opozicionom partijom koju predvodi Tomislav Nikolić. Kakva je razmena međusobnih protivusluga u tom procesu dogovora, manje-više je nebitno u ovom trenutku. Što se tiče međunarodne zajednice, oko ove ideje lako bi ona našla zajednički jezik ali u nekom prošlom vremenu, pre jednostranog proglašenja nezavisnosti. Za srpsku stranu, sve do suočavanja sa potpunim gubitkom dela teritorije, i činjenice da nema drugog izbora, to je bio čin ravan izdaji. Sada, u situaciji kada je 76 država to otcepljenje podržalo, Beograd nema mnogo izbora. Ali, kako pridobiti međunarodnu zajednicu? Upornim odbijanjem vlasti u Beogradu da prizna nezavisnost Kosova i jasnom rešenošću da potpis na takvo rešenje neće staviti ni bilo koji drugi sastav vlade u budućnosti, ma kako daleko gledali. U takvim okolnostima, ukoliko međunarodna zajednica ne želi stabilnost regiona, ona će ovu ideju odbaciti, staviti je ad akta zauvek. Da baš tu može biti stavljena tačka na priču o Kosovu, govori u prilog činjenica da je upravo ta međunarodna zajednica dobila ono što želi, državu na strateškoj poziciji, tranzitnom putu koji spaja Evropu i Bliski istok. Da je za SAD i širu međunarodnu zajednicu zvanično neprihvatljiva podela Kosova, potvrdio je nedavno bivši američki pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove DŽejms Dobins, nekadašnji izaslanik na Kosovu. On je, međutim, dodao i da ne veruje da bi se Amerika protivila eventualnom usaglašenom sporazumu između dve strane ako bi to podrazumevalo razmenu teritorije, aludirajući na jug Srbije i podsetio da je u skorijoj prošlosti bilo drugih teritorijalnih deoba, poput podele Čehoslovačke. Ukoliko je uzajamno dogovorena, a ne iznuđena silom ili pretnjom sile, takva razmena teritorija bila bi, kako je poručio, savršeno prihvatljiva. Ako Srbija želi u EU, mora da reši pitanje teritorije, jer EU, kako je na to upozorio Stiven Vordsvort, britanski ambasador, neće prihvatiti kao svoju članicu još neku zemlju, pored Kipra, koja ima nerešeno pitanje teritorije. Više no jasno on je rekao da se grdno varaju svi koji misle drugačije. Iako je odavno poznat tvrd stav Velike Britanije, kao decidiranog protivnika ulaska Srbije u EU bez priznanja Kosova, pred Srbijom je zadatak da to pitanje reši na način koji je za nju prihvatljiv. Model dve Nemačke postavlja se kao moguće rešenje. Ono podrazumeva međusobno uvažavanje, bilateralne dogovore. Ovaj model prihvatljiv je za srpsku stranu uz izmene u nekoliko bitnih detalja. On ne bi podrazumevao stolicu UN za Kosovo. Ukoliko međunarodna zajednica ne želi ovaj model, ili podelu Kosova, ostaje status kvo, i pitanje je kome to odgovara. Ipak, ako želi potpis Srbije, mora da bude spremna na ustupak. On se ne mora nužno zvati podelom, što izaziva antagonizam kosovske strane, ali može razgraničenjem. Razgraničenje je utvrđivanje zajedničke granične linije. To uvek podrazumeva priznanje dva entiteta i najčešće ustupke s obe strane. Termin potvrđuje da se utvrđuje buduća granica koje sada evidentno nema. Umesto nje figurira administrativna linija. Zvanični Beograd spreman je, tvrdi izvor NIN-a iz Vlade, na pregovore sa Prištinom o razgraničenju, ali, „prvo status, pa onda razgraničenje“, striktan je izvor NIN-a. „Bez ispunjenja ustupaka za srpsku stranu u smislu da ne može jedna strana da dobije sve a druga sve da izgubi, nema razgovora o granici. Ona je za Srbiju utvrđena i nalazi se na Prokletijama“, kaže izvor NIN-a. Granice, prema tvrdnjama izvora „Blica“ iz Beograda i Prištine, nisu tema dijaloga. Ukoliko to želi kosovska strana za pregovaračkim stolom moraće da pristane i na širi dogovor koji prethodi promeni granica. „A taj dogovor ne postoji“, tvrdi naš izvor. Dogovor bi, kako dodaje, podrazumevao promenu u sistemu i zakonskim rešenjima. Podela Kosova zahtevala bi to isto, a prema tvrdnjama naših sagovornika iz Vlade, nema dogovora iza zatvorenih vrata o promeni Ustava. “Ne, Vlada ne dogovara promenu Ustava. Nikada o tome nije raspravljano, niti je Vlada imala takvu ideju“, rečeno nam je u Vladi. Kakvu ideju je imao Ivica Dačić, ministar policije i vicepremijer kada je, ne naročito uznemiren, stao pred kamere, tamo na centralno mesto Skupštine Srbije i sručio ono čega se vlast u Srbiji, ali ne i sam premijer Zoran Đinđić, pribojava da izgovori više od pola decenije. „Nije realno da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije“, rekao je Dačić a onda predložio podelu Kosova. Možete Ivici Dačiću, vicepremijeru, osporiti mnogo toga, i to bez opraštanja flerta sa ikonom turbo folka iz Žitorađe, koja igra malo s ove malo s one strane zakona, ali, poslednje što u ovom momentu možete reći za njega je da je hrabrost ono što mu nedostaje. U prvom momentu, negirajući da je Dačić istupio u ime Vlade, preostali deo koalicije ogradio se, da bi potom bilo jasno da se traži novi modalitet, način na koji bi ova ideja mogla biti i sprovedena. Dnevnik „Blic“, pozivajući se na proverene izvore, izašao je sa jednom od mogućih opcija i aluzijom na koncept dve Nemačke. Odbačen od nekih analitičara sa Zapada, ovaj scenario rešenja za predsednika Srbije Borisa Tadića jeste jedna od mogućnosti rešenja kosovskog problema. Predsednik je tokom protekle nedelje rekao da predlog o podeli Kosova već dugo figurira u srpskoj javnosti i da se kao jedan od mogućih načina za rešavanje problema pojavio i model dve Nemačke nakon rata. Taj model je prihvatljivo rešenje jer, kako je objasnio Tadić, ne primorava Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, ali ostavlja prostor za rešavanje životnih problema pripadnika oba naroda. Albanci sa Kosova, međutim, protive se nemačkom modelu, kako objašnjava Enver Hodžaj, ministar inostranih poslova Kosova, jer je „Kosovo nezavisno i suvereno i ima snažnu državnost koja je dobro konsolidovana unutar i van njegove teritorije“. Ono čega se plaše kosovske vlasti sublimirano je u izjavi Skendera Hisenija: “Ovaj model podrazumeva da se jednog dana Kosovo i Srbija mogu ponovo spojiti i upravo ta činjenica, bez razmatranja drugih stvari, ovaj model čini neprihvatljivim kao rešenje“.  Da ovo uverenje ne figurira samo među kosovskim vlastima, jasno je saopštila Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića. Za Srbiju i za Kosovo rešenje je, smatra ta stranka, Evropska unija, a taj put, veruje LDP, ne može se ostvariti kroz model gvozdene zavese i Berlinskog zida u kojem će srpski ili albanski narod biti u poziciji istočnih Nemaca. Da Beograd i Priština moraju da razgovaraju o statusu Kosova ubeđen je Goran Bogdanović, ministar za Kosovo Vlade Srbije. Svoje uverenje on gradi na činjenici da su svi problemi s kojima se suočavaju i Srbi i Albanci opterećeni statusom. A razgovore o statusu ne smatra izdajom, niti priznanjem nezavisnosti Kosova. On tvrdi da je i međunarodnoj zajednici jasno da između Srba i Albanaca postoji problem i da će ona podržati sve ono što se te dve strane budu dogovorile. Ako se to rešenje bude zvalo podela Kosova, to je maksimum koji će, s obzirom na demografsku trenutnu sliku, a naročito njenu projekciju u budućnosti, Srbija dobiti. Tačijeva teška muka Tabloidi bi izvukli dobar naslov: Hašim Tači spreman na podelu Kosova. Upravo to se, naime, tvrdilo prošle nedelje u dobro obaveštenim vašingtonskim političkim krugovima. Ali, priča nije dovoljno jednostavna da bi opravdala bombastičan naslov. Prema izvorima NIN-a, naime, Tači je u razgovoru sa međunarodnim predstavnicima zaista rekao da on lično nema ništa protiv podele Kosova, ali i da ne zna kako da tu ideju realizuje a da ostane (politički) živ. U istim, nezvaničnim krugovima, dobro upoznatim sa tajnama američke politike, tvrdilo se i da predstavnici američke administracije u neformalnim razgovorima, (dosta nevoljno) pokazuju spremnost da prihvate podelu Kosova ukoliko takvo rešenje bude posledica dogovora Beograda i Prištine. Zvanično je, međutim, još uvek nemoguće dobiti potvrdu takvih informacija. Grupa srpskih urednika koji su u organizaciji Američke ambasade posetili Stejt department, razgovarala je sa direktorkom Odeljenja za jugoistočnu Evropu Stejt departmenta DŽenifer Braš i to samo tri dana nakon što je Ivica Dačić aktuelizovao priču o podeli Kosova. Od nje je, međutim, bilo moguće dobiti samo uveravanje o neslaganju Vašingtona sa takvom idejom, koja se doživljava kao „opasna“ i „nerealna“. Nekadašnja otpravnica poslova Ambasade SAD u Beogradu ocenila je da su “bilo kakve ideje o podeli teritorija po etničkom principu u jugoistočnoj Evropi opasne”. Ona je izrazila čuđenje zašto se u Srbiji priča o takvoj mogućnosti i ocenila da je to pitanje postalo bespredmetno otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost. “Kosovo je priznalo 75 zemalja sveta i potpuno sam sigurna da vlasti Kosova nikada neće prihvatiti ideju o bilo kakvoj podeli”, kategorična je bila predstavnica Stejt departmenta. Uprkos ponovljenim pitanjima, Brašova pred grupom novinara nije bila raspoložena da „dobaci“ toliko daleko da kaže da bi podela bila moguća ukoliko se o njoj slože Beograd i Priština. Ali je, zato, ocenila da Srbija čini loše ne samo sebi nego i celom regionu zato što odbija da se pojavljuje na važnim međunarodnim ekonomskim konferencijama na kojima učestvuje i Kosovo. Srbija, prema njenim rečima, na taj način gubi značajne investicije, a posredno ih gubi i region. Srbija, međutim, ne odustaje od takvog pristupa, zbog koga će, sledeće sedmice, predsednik Boris Tadić bojkotovati samit zemalja srednje i istočne Evrope u Varšavi. Predsednik Srbije će ujedno propustiti i priliku da se sretne sa američkim predsednikom Barakom Obamom koji će biti gost skupa.