Iz šupljeg u prazno

Vlada Srbije, nakon što je guverner NBS Jorgovanka Tabaković za NIN nedavno ocenila da je Nova Agrobanka „politički projekat“ i da je nije trebalo ni osnovati, praktično je priznala da je to tačno. Samo nekoliko meseci nakon osnivanja ugašena je banka u koju je država ubacila 90 miliona evra poreskih obveznika, uz obrazloženje da je nesposobna da pozitivno posluje. NJene depozite, štedne uloge i obaveze, nakon usvajanja Zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, preuzeće druga državna banka - Poštanska štedionica. I to bi, veruju u Vladi, trebalo da označi kraj mukama i države kao vlasnika, NBS kao kontrolora i klijenata koji su imali bilo kakve poslovne odnose sa ugašenom bankom. A takvih je poslednjih meseci bilo sve manje, jer je bilo teorijski nemoguće da se zadrži poverenje građana, a time i njihovi štedni ulozi, nakon što je obelodanjeno da su finansijski izveštaji u Agrobanci prekrajani, te da banka umesto dugo prikazivane dobiti, koja je privukla i mnoge strane investitore, ima gubitak od oko 300 miliona evra. U početku država je odluku da se nakon gašenja stare osnuje Nova Agrobanka predstavljala kao jedinu ispravnu, da bi je vrlo brzo posle toga ugasila. Zato se nameće pitanje da li je posle ovakvih odluka država izgubila iovako poljuljani kredibilitet da upravlja bankarskim sektorom. Uostalom, u mnoge od banaka, u kojima je država većinski, ili bar pojedinačno najveći vlasnik, moralo je u poslednjih nekoliko godina više puta da se upumpava svež novac poreskih obveznika. I svaki put su neke od njih uspevale da naprave nove gubitke, zbog kojih su ponovo od države zahtevale da ih dokapitalizuje. Nije, dakle, Nova Agrobanka izuzetak sa gubitkom od osam milijardi dinara, u prvoj polovini ove godine. Ta banka je, dakle, za kratko vreme uspela da potroši sve što joj je država „poklonila“ u vidu osnivačkog kapitala. Skoro isto desilo se i sa Razvojnom bankom Vojvodine. U nju je država u prvom tromesečju godine „ubrizgala“ čak 6,5 milijardi dinara, da bi samo par meseci kasnije, 30. juna ta banka iskazala gubitak od 6,9 milijardi. Izgubila je 400 miliona više nego što je prethodno dobila od države. Da zlo bude veće, gubitak Razvojne banke 30. juna ove godine bio je 2,7 puta veći nego krajem 2011. Ako gubici nastave da rastu tim tempom, do kraja godine probiće granicu od 100 miliona evra. Pri tome je javna tajna da je u Razvojnoj banci Vojvodine udeo rizičnih kredita privredi, za koje su male šanse da će ikada uspeti da budu naplaćeni, veći od 24 odsto, koliki je prosek za ceo bankarski sektor. A što je veći udeo „loših“ kredita, to su veće i šanse da će država ponovo morati da interveniše. Pitanje je samo odakle, jer novca u budžetu nema ni za najosnovnije funkcionisanje države. Iako Poštanska štedionica, koja je u prvoj polovini godine iskazala dobit od 680 miliona dinara, na prvi pogled deluje mnogo stabilnije, ostaje dilema da li će uspeti da se održi iznad vode sa teretom kakav svakako predstavlja preuzimanje neke propale banke. U Ministarstvu finansija i privrede tvrde da je prebacivanje svih depozita Poštanskoj štedionici jedini način da se ne ugrozi sigurnost deponenata Nove Agrobanke. Prema rečima ministra Mlađana Dinkića, novi zakon, koji je Vlada pripremila, a Skupština bi ovih dana trebalo da ga usvoji, omogućiće da se depoziti i obaveze problematičnih prenesu na likvidne i stabilne banke, kako bi se sprečili potresi na finansijskom tržištu Srbije. On je poručio da će već za nekoliko dana depoziti Nove Agrobanke biti dostupni štedišama, koji će automatski postati klijenti Poštanske štedionice. I tako će, poručuju iz Vlade, problem biti rešen. Samo da ishod ne bude isti kao kada je prethodna vlada odlučila da problem Agrobanke, koja je gubitak od 300 miliona evra napravila tako što je kredite delila kapom i šakom, bez odgovarajućeg obezbeđenja, reši osnivanjem Nove Agrobanke.