Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.12.2019. 07:31
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
ФИЛМ
Егзибиција

Саветник, редитеља Ридлија Скота, његов је двадесет други и далеко најслабији филм! С обзиром на тим који је у разним својствима допринео овом филму, то свакако мора да чуди!



Имамо ли у виду да је његов сценариста Кормак Мекарти, један од највећих живих америчких писаца, а да га је снимао Дарјуш Волски, Скотов директор фотографије из Прометеја, Бреду Питу, Камерон Дијаз, Мајклу Фасбендеру, Хавијеру Бардему oстајало би само да буду довољно надахнути, осмишљавајући ликове Мекартијеве суморне визије утицаја, моћи и ефикасности нарко-картела мексичког порекла.

Резултат: хиперреалистички, готово документаристички филм, ретко виђене бруталности, у којем се Ридли Скот за разлику од већине својих филмова представља као својеврсни редитељ суровости и изразити циник, с прилично манихејским освртом на добро и зло (истина, добра у његовом филму једва и да има!). Несумњиви пример егзибиционистичког филма, Саветник је то само по својим инсценацијским али не и ауторским претензијама, што ће рећи да његова режијска, иначе спектакуларна решења, не прати адекватно сагласје са усклађеном и дорађеном сликом света, с којом би требало да буде у неодвојивој корелацији.

Саветник је филм фасцинантан у деловима (из којих се читав и састоји!) али неодржив и дисфункционалан као целина. То не значи да његова драматургија парцијализацијских склопова нема својеврсни наративни алиби, али се проблем Скотовог наратива (али и Мекартијевих потицаја) сувише јасно указује на самом крају, када га од испразности не спасава ни дидактично апострофирање похлепе као movens agens-a његових протагониста. Извесна сентенциозност Мекартијевих дијалога чини од Саветника повремено врло духовит филм, али, истовремено, ствара извесну иритацију претендовањем на филозофски дигнитет. Саветник је хладан, техницистички веома прецизан филм, и његови режијски потези као да су изведени руком једног хирурга. У њега ретко продире емоција, заправо, само једном. Када тело Лауре завршава на ђубришту, баш као и тело једног од дечака у Буњуеловим Заборављенима.



Мирољуб Стојановић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Томислав Николић, председник Србије

Не притискајте председника републике, никад нисам донео погрешну одлуку, па нећу ни сада

Прочитајте све мисли
bg