Egzibicija

Imamo li u vidu da je njegov scenarista Kormak Mekarti, jedan od najvećih živih američkih pisaca, a da ga je snimao Darjuš Volski, Skotov direktor fotografije iz Prometeja, Bredu Pitu, Kameron Dijaz, Majklu Fasbenderu, Havijeru Bardemu ostajalo bi samo da budu dovoljno nadahnuti, osmišljavajući likove Mekartijeve sumorne vizije uticaja, moći i efikasnosti narko-kartela meksičkog porekla.

Rezultat: hiperrealistički, gotovo dokumentaristički film, retko viđene brutalnosti, u kojem se Ridli Skot za razliku od većine svojih filmova predstavlja kao svojevrsni reditelj surovosti i izraziti cinik, s prilično manihejskim osvrtom na dobro i zlo (istina, dobra u njegovom filmu jedva i da ima!). Nesumnjivi primer egzibicionističkog filma, Savetnik je to samo po svojim inscenacijskim ali ne i autorskim pretenzijama, što će reći da njegova režijska, inače spektakularna rešenja, ne prati adekvatno saglasje sa usklađenom i dorađenom slikom sveta, s kojom bi trebalo da bude u neodvojivoj korelaciji.

Savetnik je film fascinantan u delovima (iz kojih se čitav i sastoji!) ali neodrživ i disfunkcionalan kao celina. To ne znači da njegova dramaturgija parcijalizacijskih sklopova nema svojevrsni narativni alibi, ali se problem Skotovog narativa (ali i Mekartijevih poticaja) suviše jasno ukazuje na samom kraju, kada ga od ispraznosti ne spasava ni didaktično apostrofiranje pohlepe kao movens agens-a njegovih protagonista. Izvesna sentencioznost Mekartijevih dijaloga čini od Savetnika povremeno vrlo duhovit film, ali, istovremeno, stvara izvesnu iritaciju pretendovanjem na filozofski dignitet. Savetnik je hladan, tehnicistički veoma precizan film, i njegovi režijski potezi kao da su izvedeni rukom jednog hirurga. U njega retko prodire emocija, zapravo, samo jednom. Kada telo Laure završava na đubrištu, baš kao i telo jednog od dečaka u Bunjuelovim Zaboravljenima.