Politički cirkus i svođenje računa

Savremeni trendovi zahtevaju pozitivan pristup stvarnosti i zato je neophodno reći da će 2014. biti dobra godina, jer će početi pristupni pregovori sa Evropskom unijom. A to je odličan razlog za zadovoljstvo, sve dok se ne pojavi nova prepreka na tom putu. I dok, recimo, ponovo ne dobijemo vizni sistem, čime bi se evropska priča vratila na početak.

U srećnoj novoj moguća su i druga čuda, kao što je i red u zemlji čiji se predsednik žali da ga prisluškuju, pa čak i da mu je ugrožen život jer nadležne službe odbijaju da na automobil u kome se vozi, usred zime i u skladu s propisima, ugrade odgovarajuće pneumatike.
Običnim smrtnicima već je obećan težak život i mogući gubitak posla, a na sličnim mukama bi se mogao naći i deo dosadašnje funkcionerske elite u republici i na lokalu. Tu svetlu perspektivu borcima za bolje sutra otvara činjenica da će 2014. biti ne samo ekonomski teška, nego i izborna, usled čega bi moglo doći do čistke onih poslovičnih krokodila iz poprilično isušene bare.

Proces čišćenja počeće u strankama, pa će mnogi stranački kadar, umesto januarske bogate trpeze, jesti samog sebe. I to ne samo uoči 18. januara, za kada je zakazan okršaj kod demokrata i 25, kada bi neki mogli pasti u neizvesnoj borbi Aleksandra Vučića za funkciju predsednika SNS. Godina je izborna i u drugim partijama: u februaru ističe mandat Vojislavu Koštunici koji će se, zato, 19. januara još jednom, boriti protiv samog sebe za funkciju predsednika DSS. Za mart je planirana i izborna skupština JS Dragana Markovića Palme, a nagađa se i o mogućoj smeni generacija na čelu PUPS-a. Još od letos traju pripreme devetog partijskog kongresa socijalista, ali se još ne zna kada bi tačno Ivica Dačić trebalo da potvrdi svoje vođstvo.

Iako se trenutno ne nazire jak protivkandidat Dačiću, možda ne bi valjalo sasvim isključiti takvu varijantu, naročito ako se ostvare čaršijski navodi o pripremi kofera s bananom . Zato bi unutarpartijska borba jedino kod SPS-a mogla medijski da konkuriše velikom spremanju u taborima demokrata i naprednjaka za koje se teren, naročito tabloidni, sprema poodavno. Glavna meta medijskog linča, izgleda, i dalje će biti Dragan Đilas, jedini preostali lider na proevropskoj strani srpskog političkog polja koji je ispao iz nadmetanja za budućeg Vučićevog koalicionog partnera. Đilasu, međutim, ne preti opasnost samo od medijske kampanje i sopstvenih postupaka. Trenutno su se u toj partiji kristalisale bar tri struje, od kojih će, ukoliko ne uspeju mirovni pregovori, bar jedna pokušati da, u najkraćem roku, isposluje prevremenu izbornu skupštinu.



Da nije tužno, bilo bi smešno Đilasa ne ruše samo loši rezultati na lokalnim izborima, već i činjenica da je njegov potencijalni glavni konkurent, Boris Tadić, sada viđen kao onaj ko bi mogao demokrate vratiti na vlast i to ni manje ni više nego kroz koaliciju sa naprednjacima. Tačnije članstvo sada u Tadiću vidi ono što je videlo u Đilasu pre godinu i po dana, kada je, posle gubitka vlasti u republici, rođena potreba sa novim liderom. A s obzirom na Tadićevo priznanje da je pomogao transformaciju radikala u naprednjake, Vučićevo pružanje ruku stranci sa Tadićem na čelu, bilo DS-u, bilo nekoj novoj, o kojoj se takođe spekuliše, moglo bi biti neka vrsta vraćanja duga, takoreći znak lepog vaspitanja.

Logično je da nova vlast preuzme dobre recepte prethodnika, ali izgleda da pomaganje urušavanju opozicije više nije dovoljno inspirativno za sveprisutnog Vučića. Zvanično, vanredni izbori u SNS-u zakazani su da bi se ojačali redovi i da bi sam lider naprednjaka proverio koliko poverenje uživa u partiji u kojoj, kako kaže, ima onih koji bi da mu vide leđa, a moguće je čak i da se čak neki od njih ne prezivaju Cvijan. Nezvanično, Vučić želi da promeni krvnu sliku stranke tako da, u slučaju vanrednih (parlamentarnih, pokrajinskih a možda i delimično lokalnih) izbora, lakše formira listu kandidata na koju bi se teško prošvercovao iko kome je rusofilstvo Tomislava Nikolića bliže od njegovog ultraevropejstva. Zasad je sigurno da mesta neće biti za Olivera Antića, koji je vratio partijsku knjižicu, ali bez demisioniranja sa funkcije savetnika predsednika Srbije, kao ni za Vladimira Cvijana, koji se, možda zato što nije mogao da ispuni formalne uslove za najavljeni izlazak na crtu Vučiću, povukao iz igre. Nekadašnji najbolji pravnik u Srbiji, kako ga je, u momentu konvertovanja u naprednjaka, promovisao Vučić, ispunio je samo uslove za ulogu važne spone u navodnoj tajkunsko-kriminalno-političkoj zaveri protiv natpredsednika vlade i odgovarajući tretman u revolveraškim medijima.

Mnogo više od Cvijana mogao bi izgubiti potencijalni vlasnik trećine Nobelove nagrade za mir, premijer Dačić ukoliko, protivno njegovim željama, izbora ipak bude. I to ne samo zato što je nemoguće zamisliti da bi ključni sagovornik Ketrin Ešton i Hašima Tačija opet uspeo da istrguje premijersku funkciju, već zanemarljivo deluju i šanse da SPS opet bude deo vladajuće koalicije.

Uprkos javnim Vučićevim tvrdnjama da ne bi voleo da se, osim prolećnih beogradskih, održe i parlamentarni izbori, dvojica od trojice sagovornika NIN-a pre bi se, kao i ministar Rasim LJajić, kladili da će izbora biti. U to je uveren sociolog Milan Nikolić koji prognozira da će naprednjaci dobiti oko 40 posto glasova možda čak i preko 50 posto, ako bi pao Milan Beko, Darko Šarić ili neko drugo veliko ime. Čak ni tada, veruje, naprednjacima ne bi bilo zgodno da sami prave vladu, već će držati glavna ministarstva i tražiti koalicionog partnera, najverovatnije među manjinama, ili u Demokratskoj stranci, ako je preuzme Tadić (ili nekoj eventualnoj novoj stranci koju bi on predvodio). I Duško Radosavljević, predsednik Vojvođanske politikološke asocijacije, veruje da su izbori verovatniji mada, ako Vučić bude pametan, shvatiće da mu oni ne trebaju i da je bolje podeliti odgovornost, s obzirom na to da se ne može u drugoj polovini mandata opet kriviti DS. Jedino analitičar Đorđe Vukadinović kaže da ne bi bio tako siguran da će izbora biti iako ih ni on ne isključuje. Protiv izbora su Dačić, Nikolić i Zapad, oni su ih letos sprečili. Sad su ta tri faktora oslabljena, ali to ne znači da se ne pitaju. Mislim da ni Moskva ni Brisel nisu oduševljeni i to je jedna od retkih tema oko kojih se slažu, kaže Vukadinović.

U trenutku kad ovaj NIN bude na kioscima moglo bi se znati koji će argumenti pretegnuti, ali odluka o tome da li će biti izbora neće mnogo promeniti atmosferu u kojoj se obični ljudi uveliko guše.
Kampanja svim sredstvima neizbežna je zbog beogradskih izbora, ali i zbog daljeg odmeravanja snaga unutar vladajuće koalicije, ako republičkih izbora ne bude. Od pomoći bi, zato, mogao biti pristup koji nudi Radosavljević, kad kaže da će nastupajuća godina biti zabavna, jer ćemo prvo imati politički cirkus, pa onda relaksaciju tokom Svetskog prvenstva u fudbalu, a na jesen veliko svođenje računa. U verziji Nikolića, ono što nastupa nakon očekivanih izbora jesu veliki ekonomski i socijalni problemi, zbog kojih će, veruje, 2014. biti teža od prethodne.
I to ne samo armiji nezaposlenih i onima koji od plate-crkavice ne mogu živeti. Ima razloga za verovanje da neće biti lako ni ekspanzivnim naprednjacima i njihovom vođi, koji bi iz uloge svemogućeg, mogao preći u lik najodgovornijeg. Da li nas to čeka jednopartijska dominacija?

Dominacija SNS će se nastaviti dok se neko ne usudi ili ne bude nateran da im stane na crtu, a to bi mogli biti socijalisti, demokrate ili neka `patriotska` snaga. Šanse im nisu tako beznadežne kako sada izgleda. U svakom slučaju, veće su nego da dopuste da budu davljeni jedan po jedan , kaže Vukadinović. Radosavljević podseća da se proces krunjenja Tadićevog rejtinga počeo onda kada je postao omnipotentan, a to isto bi se moglo desiti Vučiću koji se sada nalazi u poziciji čoveka koji o svemu odlučuje i koji nema suparnika. Sada se brže troše harizme, ne možete ih hraniti samo velikim obećanjima bez materijalne podrške. Tadić je tokom prvih nekoliko godina imao relaksiraniju situaciju, ovi sada imaju mnogo više `žaba` da progutaju odjednom. Na dnevnom redu su konkretna rešenja za Kosovo, a svako od njih je jedna mala izdaja, jedna žaba koju treba progutati.
Toliko je, zapravo, tih neprijatnih zalogaja, da se slogan žaba je srce Srbije čini kao idealan za 2014. Osim teških kosovskih i dramatičnih socioekonomskih tema, na dnevnom redu bi se mogle naći i neke nove, koje bi nakon otvaranja pristupnih pregovora mogle pokrenuti susedne zemlje po receptu koji je, recimo, Slovenija primenjivala tokom pregovora Hrvatske.

Da problem bude veći, početak pregovora, prema mišljenju Vukadinovića, ne znači i rešenje dileme koju smatra ključnom za Srbiju, a to je odnos - između EU i Rusije. Sad se čini da je pitanje orijentacije zemlje prelomljeno, ali ja bih rekao da nije. Do juče su ljudi bili u uverenju, iluziji ili zabludi da su EU i Kosovo paralelni procesi. U to nas je ubeđivao Tadić. Ovi danas nas ubeđuju da su Rusija i EU paralelni procesi, ali to nije realno, uveren je Vukadinović.

Iskustvo je pokazalo da se veliki problemi ovde najčešće rešavaju stvaranjem paralelne medijske realnosti. Ako analitičari upozoravaju da će nastupajuća godina biti teža od prethodne, da li je to razlog za brigu za stanje demokratskih, a naročito medijskih sloboda? Izgleda da jeste. Nikolić podseća da se politička elita previše navikla da upravlja medijima, naročito žutom štampom. Ni ranije Tadić, ni danas Vučić nisu shvatili da je uloga kritičkih medija pozitivna, a ne neprijateljska. Morali bi da se naviknu na to da je kritika zdrava, kao što i bol služi nečemu. Izgleda da su precizno shvatili nešto drugo - kako se mediji mogu upotrebiti. Sloboda medija će biti onolika kolika bude trebala Vučiću, a ne treba mu, kaže Radosavljević. On je uveren da meka snaga EU o kojoj se govori više nije tako meka i da se mnoge domaće odluke povlače u dogovoru sa Ketrin Ešton, kao što će se kasnije povlačiti u dogovoru s njenim naslednikom. Za Brisel je pripodobljavanje za EU važnije nego šta će se dešavati u zemlji, kaže. Ništa neviđeno, uostalom. Zar nije još Čerčil lepo rekao Ficroju Meklejnu kada ga je ovaj upozorio da će Josip Broz od Jugoslavije napraviti komunističku državu - šta se to vas tiče, nećete vi tamo živeti?