Dačić. Tačka.

Jeste da je budući premijer Aleksandar Vučić u ponedeljak lepo objasnio da će konačan sastav vlade biti poznat tek 25. aprila, ali ima onih koji veruju da je rešenje enigme dobijeno još u nedelju, 13. aprila, kada je generalnom direktoru Srbijagasa, istaknutom socijalisti Dušanu Bajatoviću dodeljen ruski orden za borbu protiv terorizma. Prema toj školi mišljenja, Vučiću se, posle postizbornih medicinskih konsultacija u Moskvi, nikako ne ide kod tamošnjih strogih lekara na kontrolni pregled, pa odatle i njegova spremnost na prihvatanje terapije u vidu nastavka nekog oblika partnerstva sa socijalistima protiv koje ni zapadni doktori, pokazalo se, nisu imali primedbi.

Time bi se mogao objasniti i Vučićev cinizam u koji je, u ponedeljak, upakovao obaveštenje javnosti da će, pored sigurnog Saveza vojvođanskih Mađara, i Ivica Dačić biti deo najavljene vlade nacionalnog spasa: Ivica voli da priča u medijima pod tuđim imenom više nego bilo ko drugi, tako da ja sve pročitam sutradan u novinama šta mu je neko bilo kada rekao. Ali, zato je, valjda, toliko uspešan političar uvek prvo razmisli šta će izaći u novinama i to mu je važnije nego bilo šta drugo, rekao je selektor tima posvećenog dobrobiti Srbije više nego bilo čemu drugom. Umesto objašnjenja da li u vladu ulazi samo Dačić ili i još neki socijalista i na kojoj će bivši premijer poziciji biti, Vučić je najavio nastavak razgovora i izrazio nadu da će lider SPS-a prihvatiti ono što mu je ponuđeno - baš u skladu sa pomenutom školom mišljenja prema kojoj sopstvenu neprijatnost izazvanu pritiskom starijeg pravoslavnog brata leči dovođenjem Dačića u ništa manje neprijatnu situaciju u sopstvenoj partiji.

U javnost je odavno procurilo da Dačić ima sasvim solidnu opoziciju u sopstvenoj stranci, a ona se, u ovom slučaju, protivi ulasku u vladu kojoj nije neophodna, s obzirom na činjenicu da naprednjačka lista ima većinskih 158 od ukupno 250 poslaničkih mandata. I logično je da unutarstranačkim nezadovoljnicima (a to nije samo Branko Ružić) još manje od ulaska cele partije u vladu odgovara verzija u kojoj bi, u skladu sa izbornim sloganom Dačić. Tačka, mesta u Nemanjinoj 11 bilo samo za lidera socijalista lično, ali ne i za bilo koga drugog iz te stranke (ne računajući Bajatovićevu funkciju u Srbijagasu).

Takva neobična verzija u utorak, kada je NIN odlazio u štampu, nije delovala potpuno nemoguće, pa je bilo mesta i za pitanja o reakciji partije na eventualni slučaj odmetnutog predsednika. Deo odgovora ponudio je sam Dačić u TV gostovanju u nedelju uveče, kada je podsetio da je i do sada često donosio važne odluke (podrška manjinskoj vladi Vojislava Koštunice, ulazak u vladu sa demokratama) protivno volji ogromne većine partijskih kolega. I nije zbog toga trpeo nikakve posledice, jer su iskusni socijalisti vrlo brzo shvatili da im je lider omogućio ozbiljan oporavak od postpetooktobarskog debakla.

Na drugi, jednako važan deo odgovora na pitanje o posledicama Dačićevog ulaska u vladu, uputio nas je sagovornik iz vlasti, koji je uveren da ipak nije reč ni o kakvom individualnom aranžmanu, već da se razgovori vode o ulasku u vladu SPS-a, ali bez koalicionih partnera iz PUPS-a i Jedinstvene Srbije. Uz ogradu da ni Dačić nema pouzdanu informaciju, naš sagovornik kaže da je još uvek moguće da na spisku podstanara u Vučićevoj vladi bude i Aleksandar Antić, da je u igri i mesto predsednika Skupštine (pominju se Žarko Obradović i Slavica Đukić Dejanović), ali i pozicije državnih sekretara i moguća uloga u beogradskoj vlasti. Prema njegovom tumačenju, verzija o Dačićevom solo-nastupu forsirana je upravo u cilju jačanja njegove unutarstranačke opozicije. Ni sam Dačić, ipak, nije bez argumenata i neće mu biti teško da objasni kolegama da će njegova kooperativnost prema Vučiću biti značajna u odbrani funkcija u 110 opština u kojima je ta stranka deo vladajuće koalicije, ili čuvanju pozicija raznih ljudi postavljenih po važnim institucijama i preduzećima. U situaciji kada i sami naprednjaci imaju mnogo gladnih usta odbrana svih dosadašnjih pozicija, naravno, neće biti moguća, pa će svaki gubitnik ojačati Ružićeve redove i samom Dačiću dati nove prilike za pokazivanje legendarne političke veštine.

Neće, ipak, biti lako nadmašiti Vučićev trijumf u pomenutoj disciplini: kako sada stoje stvari, nakon izbornog pomora opozicije, nastavka kriminalizacije Dragana Đilasa i njegovog okruženja i dovođenja u besmislenu poziciju Borisa Tadića, koji svoje saradnike ipak nije uspeo da uvede u vlast, otpala je i verzija sa Dačićem u ulozi snažnog opozicionog lidera. O Vučićevoj veštini govore i najave jakog sastava budućeg vladinog tima o ekspertkinji sa ozbiljnim ugledom, Kori Udovički ne govori se samo kao o sigurnom članu tima, već postoji i verzija u kojoj će upravo ona biti potpredsednik vlade, pominje se i Dušan Vujović, stručnjak iz Svetske banke, a do 25. aprila, prema najavama, Vučić bi mogao da izvuče još neke ozbiljne kečeve iz rukava

Nevolja je, međutim, što postoji i iskustvo, a ono ukazuje na opasnost od povlačenja pred prvom ozbiljnijom preprekom - kao što se, recimo, desilo na ispitu Priboj, kada je, nakon prvih oštrih nastupa, tadašnji PPV popustio pred zahtevima ljutih radnika i sopstvenom potrebom da ga svi vole. Možda bi se to moglo opravdati željom da se popularnost ne okrnji pre planiranih izbora, ali, nažalost, već su se pojavili razlozi za sumnju da izborni trijumf baš i nije bio efikasan lek protiv potrebe za masovnim odobravanjem. Jer, šta je najava uvođenja poreza na političare nego populistički gest od koga zjapeća budžetska rupa neće biti ni za milimetar zakrpljena?