Niži porez na male plate

Pred budućom vladom Srbije je težak posao -da uradi u državi ono što se u privredi naziva restrukturiranjem preduzeća, kaže u razgovoru za NIN DŽo Lauter, direktor Projekta za bolje uslove poslovanja USAID. S obzirom na to da je država mnogo kompleksnija tvorevina od preduzeća, za njeno restrukturiranje neophodno je javnosti predočiti ko će taj posao uraditi, šta on tačno podrazumeva, u kom roku će biti obavljen i, najvažnije, ko će biti odgovoran za njega.

Podržavate najavljene ekonomske reforme. Verujete li da je moguće do kraja juna usvojiti više od 20 zakona, pogotovo ako znamo da su neki od njih povučeni iz procedure zbog nesaglasnosti zainteresovanih strana?

Smatram da je realno. Na zakonima iz oblasti pravosuđa i privrede se radi već neko vreme i ne treba mnogo vremena da bi se napisali. U nekim slučajevima zainteresovane strane su već konsultovane, ali je potrebno da i konačne verzije predloga tih zakona prođu javnu raspravu. Dva meseca možda zvuči kao malo vremena, ali na nekim od tih zakona se radi šest godina.

Mislite li da će zbog kratkog roka kod nekih zakonskih predloga izostati javna rasprava i da li je to prihvatljivo?

Mislim da će pomenuti zakoni morati da se usvajaju po hitnom postupku, što nije najbolji način, ali je toliko puta korišćen u prošlosti da neće napraviti neku veliku štetu.

Čini se da će i ovoga puta posebno osetljivo biti usvajanje zakona o radu zbog oštrog protivljenja sindikata. Očekujete li štrajkove ili socijalne nemire?

Sindikati nekada imaju konstruktivan pristup, a nekada je njihov odgovor na sve negativan. Nadam se da ovog puta neće doći do sukoba sa njima, ali ako se to i desi nadam se da će Vlada uzeti u obzir njihove stavove, ali i naći način da i pored te opstrukcije donese zakon. Na kraju, sindikati nisu predstavnici nezaposlenih, a ni većine zaposlenih u Srbiji tako da je sasvim u redu da se zakon donese i na taj način, ako nema drugog. Postojeći zakon mora se promeniti, a u kojoj meri, to je ipak politička odluka. Jer ovo što sada imamo je u pojedinim odredbama najrigidniji i najarhaičniji zakon u Evropi.

Postoji opravdana bojazan stručne javnosti i evropske, ali i domaće da će fleksibilniji zakon omogućiti poslodavcima da smanje i ovako nisku stopu zaposlenosti u Srbiji.

Kršenje zakona i zloupotrebe poslodavaca su problem inspekcija rada i efikasnijih sudova. Oni moraju mnogo brže i drastičnije reagovati ukoliko poslodavci krše zakonske propise. Dobro je rekao gospodin Čanak, predsednik Socijalno-ekonomskog saveta, da je za neke poslodavce i sadašnji zakon veoma fleksibilan, jer ga ne poštuju. Dakle, mnogo je bitnije u kojoj meri će se zakon sprovoditi.

Zajedno sa Vladom radite na izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koji se smatra jednim od glavnih kočničara investicija? Šta je najbitnije promeniti u njemu?

Glavna stvar je pojednostaviti proceduru dobijanja građevinske dozvole, jer sada investitori moraju 70 puta ostvariti kontakt sa 14 različitih institucija i 20 procedura treba sprovesti da bi se dobila dozvola. Da bi se pojednostavila procedura mora mnogo toga da se promeni. Najpre, angažman javnih institucija i javnih preduzeća, formiranje jednošalterskih sistema u opštinama. Takođe, u pojedinim opštinama su prostorni i urbanistički planovi potpuno neadekvatni, a negde i lokalne institucije moraju unaprediti svoje kapacitete kako bi bolje sarađivale sa investitorima. Uz to moraće da se menjaju i neki drugi sektorski zakoni, o vodoprivredi, putevima...

Tokom mandata prethodne vlade bilo je mnogo polemike o poreskoj reformi i potrebi da se smanje nameti na rad. Da li je to ključno za veće zapošljavanje?

Što se mene tiče mislim da nema mnogo fiskalnog prostora za smanjenje poreza na rad, ali bi se svakako moglo razmišljati o smanjenju poreza kod niskih zarada. Nisam siguran gde bi se nadomestio taj novac u državnoj kasi, ali sam siguran da bi to podstaklo zapošljavanje mlađih ljudi i sigurno bi stimulisalo prevođenje zaposlenih iz sive zone u legalne tokove. Što se tiče ostalih poreza, mislim da je njihova visina potpuno u skladu sa evropskim standardima.

Jedna od reformi nove vlade je i fiskalna konsolidacija i smanjenje deficita. Ima li toga bez smanjenja penzija pošto vidimo da se budući premijer protivi njihovom smanjivanju?

Penzije su zaista teško pitanje, socijalno najteže. Kada je reč o penzijskoj reformi verujem da je potrebno ići na povećanje starosne granice, a pre svega na smanjenje razlike u penzionisanju muškaraca i žena. Izvinite, ali tako je. To sigurno nije mera koja može doneti kratkoročne efekte za budžet, ali jeste deo šire penzijske reforme. Što se tiče smanjivanja iznosa penzija, nadam se da do toga neće doći, ali Srbiji su, sa druge strane, potrebne uštede i novac za ulaganje u obrazovanje i zdravstvo. Budući premijer Vučić je već najavio da je smanjivanje penzija poslednja opcija.

Jeste li bili iznenađeni kada je saopšteno da u javnom sektoru radi više od 780.000 ljudi. Ima li konsolidacije bez smanjenja tog broja?

Zaista mislim da nema konsolidacije sa tolikim brojem zaposlenih, pogotovo kada su u pitanju neka javna preduzeća. Neka od njih, naročito ona koja beleže velike gubitke, će u budućnosti morati da smanjuju broj zaposlenih, neka od njih će sigurno biti i zatvorena, a neka bi trebalo privatizovati. Ali bolje pitanje za Vladu je da li građani dobijaju adekvatnu uslugu za ono što se plaća i na šta se tačno troše ti resursi koji se prikupljaju od poreza. Zato i jesmo sarađivali sa ministarstvom finansija na izradi programskog modela budžeta gde svaki korisnik mora vladi da podnese sopstvenu strategiju zajedno sa pokazateljima uspešnosti, odnosno ostvarenosti toga što su planirali, pa se onda na osnovu te strategije određuju i sredstva iz budžeta. Kada je u pitanju upravljanje ljudskim resursima, mnogo veći problem od tolikog broja zaposlenih u javnom sektoru jeste što veliki broj njih nije kvalifikovan da obavlja taj posao. Sa druge strane, svi znamo da u Srbiji postoji veliki broj obrazovanih, mladih ljudi koji su nezaposleni a trebalo bi da rade za državni sektor. A trenutno zakon o ograničenom broju državnih službenika sprečava državu da ih zaposli.

Za otprilike mesec dana ističe rok za završetak procesa restrukturiranja preduzeća. Može li se to okončati do tada?

Moram reći da ne znam mnogo o tim kompanijama, ali ono što sam čuo ili pročitao govori da neke od njih imaju potencijal dok neke druge nemaju i predstavljaju skrivena socijalna davanja. Zapošljavaju ljude a ništa ne proizvode. One koje mogu biti profitabilne treba spasti, ali za to je potrebno mnogo više vremena. Država generalno nije dobar poslodavac i zato bi najbolje bilo dovesti nekog investitora, bilo da ih kupi ili da bude strateški partner u tim preduzećima. Ona, pak, koja nemaju potencijal potrebno je likvidirati.

Uporedo sa stezanjem kaiša najavljuju se i novi podsticaji privatnom sektoru.

Moje lično uverenje je da države ne bi trebalo da daju podsticaje privatnom sektoru. Kada je pak reč o subvencijama po radnom mestu situacija je malo drugačija, jer se takmičite sa nekim drugim državama koje te subvencije imaju. Zato nisam siguran šta učiniti u takvim situacijama. Mnogo malih preduzeća u Srbiji ima problema sa skupim izvorima finansiranja a imaju tržište, bilo lokalno ili čak i izvoze u EU. Oni se suočavaju sa problemom likvidnosti i država bi mogla da im pomogne tako što bi radila sa privatnim sektorom, sa firmama koje se bave garantovanjem kredita i bankama, a onda bi svoj novac, preko tih firmi i banaka, plasirala privredi.