Strategija tuje

Kada je, prošle nedelje, lider Demokratskog saveza Kosova i koalicioni partner Ramuša Haradinaja, Isa Mustafa, uz pomoć srpskih poslanika, izabran za predsednika Skupštine Kosova, mnogi su to razumeli kao početak podrške kosovskih Srba izboru Haradinaja za premijera Kosova. „Srbi su teg na vagi“, „ključan faktor u formiranju vlade“, „bez Srba se ne može“, neke su od ocena koje su stizale pre svega iz Beograda. Za njima je sledio spisak uslova koji će Srbi da traže zauzvrat, od podrške za formiranje Zajednice srpskih opština, preko dogovora oko budućeg izbornog zakona, zaštite Srpske pravoslavne crkve, do rešenje problema na severu Kosova. Mogli bi Srbi svakoga dana da još ponešto dodaju na taj spisak a da na vrh liste stave i da se Oliver Ivanović, koji je već pola godine u pritvoru, pusti na slobodu do eventualnog podizanja optužnice. Početkom ove nedelje, na protestu u Zubinom Potoku, poručili su da „razmišljaju o kolektivnim ostavkama u kosovskim institucijama“ ako se nastavi sa hapšenjem Srba, misleći pritom i na najave hapšenja lokalnih lidera sa severa Slaviše Ristića i Stevana Vujovića. A dok oni razmišljaju, prema našim saznanjima, traju neformalni razgovori sa Haradinajevim saradnicima. Zvaničnici uveravaju da još nema odluke hoće li Srbi podržati njega ili Hašima Tačija i da zbog toga još uvek nije delegiran niko za mesto potpredsednika vlade u Prištini. Tači ima najviše poslanika, ali nedovoljno da zadrži vlast, dok je za Haradinaja delikatno da pravi vladu sa Samoopredeljenjem Aljbina Kurtija koje je zbog svojih radikalnih stavova prema bilo kakvoj saradnji sa Srbijom teško prihvatljivo za međunarodnu zajednicu. Tanku većinu, nekadašnji haški optuženik može da dobije uz pomoć Srba i nekolicine poslanika nealbanaca. „To je sada matematička činjenica“, uveren je Branimir Stojanović, predsednik opštine Gračanica i član SNS-a. „Mi nismo želeli da stajemo na jednu ili na drugu stranu, već smo samo podržali izbor predsednika Skupštine jer nismo želeli da se produbljuje kriza koja je očigledna“. Za razliku od Stojanovića, njegova sugrađanka i bivša poslanica Rada Trajković misli da bilo kakvo opredeljivanje „u ovom trenutku strateški za Srbe nije dobro jer je Tači dominantan u albanskoj populaciji. Haradinaj ne može da bude garant stabilnosti jer Tači ima neverovatnu podzemnu moć. Čak i da ga potpuno isključe, svuda su, u svim institucijama, njegovi ljudi i oni će praviti probleme“, upozorava Trajkovićeva. A kada se sledeće nedelje sazna da li je Tači zaista na optužnici Klinta Vilijamsona i ko su sve osumnjičeni za trgovinu organima, mogu se očekivati dodatne tenzije među Albancima i mnogo jasnija situacija o mogućem budućem sastavu vlade u Prištini. Zbog toga Rada Trajković veruje da bi, do novih, vanrednih izbora, bila najbolja tehnička vlada, o čemu su početkom nedelje pisali i kosovski mediji. Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose, smatra da još uvek nije jasno ni hoće li se vlada u Prištini formirati i hoće li biti novih izbora. „To bi stavilo Srbe u nezgodnu poziciju kao nekoga ko je odigrao na kartu nestabilnosti. Nije trebalo unapred da se opredeljuju za opcije i mislim da nisu autonomno odlučili, već da je namera Beograda da budu faktor na kosovskoj političkoj sceni“. Jedan od sagovornika NIN-a blizak Vučićevom kabinetu podseća, međutim, kako je Haradinaj jednom prilikom rekao: „Albanci nikad nisu živeli na severu Kosova i mene sever ne zanima“ i veruje da bi se sa njim mnogo lakše postigli dogovori oko srpskih interesa. Rada Trajković, koja ima mnogo više iskustva sa albanskim političarima, kaže da je „Haradinaj teži kao sagovornik, ali se dogovorenog pridržava za razliku od Tačija“, ali sumnja da on može da ispuni očekivanja jer će se o svemu pitati i međunarodni predstavnici. Branimir Stojanović je uveren da zahtevi srpske zajednice koje stavljaju pred budućeg mandatara kojeg bi podržali nisu nerealni, i spreman je da navede samo neke od njih: „Tražićemo da razgovaramo o načinu na koji će biti formirana Zajednica srpskih opština. Jedan od zahteva je da se formiraju nove opštine sa srpskom većinom od dela opština Obilić i Vučitrn, u selima Prilužje i Plemetina, kao i formiranje opštine Gora. Tražićemo i da opštine dobiju svoje zemljište, da im pripadne kao društvena imovina, što je prihvatljivo i za albanske“. Ukoliko ti zahtevi ne bi bili prihvaćeni, Srbi bi odbili i zagarantovana ministarska mesta u budućoj vladi, kategoričan je Stojanović. Rada Trajković ipak ne veruje u veštinu pregovora: „Podržali smo Isu Mustafu za predsednika Skupštine, a da zauzvrat ništa nismo dobili. Čak ni novi izborni zakon“, i napominje da je upravo Mustafa bio protiv zagarantovanih srpskih mesta u Skupštini Kosova. Tema nisu bili ni zakinuti mandati. Srbi su se, naime, posle izbora žalili Vrhovnom sudu Kosova tvrdeći da im, pored zagarantovanih 10 poslaničkih mesta, na osnovu pređenog cenzusa na izborima pripada još šest mandata. Kako je Vrhovni sud tu žalbu odbio, najavili su da će to biti tema za Brisel. U Briselu se, međutim, umesto o srpskim mandatima, razgovara o mostu na Ibru. U vreme kada se ovaj broj priprema za štampu nije jasno da li su direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i potpredsednica Tačijeve Vlade Edita Tahiri postigli ikakav dogovor oko uklanjanja barikada na mostu obzirom da su dali potpuno različite izjave o ishodu pregovora. Problem je, da podsetimo, nastao sredinom juna, nekoliko dana posle susreta premijera Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel koja je tom prilikom pozdravila „značajan napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom“. Možda baš pod tim utiskom, 18 juna, oko jedan noću, kako je javljao dopisnik Tanjuga, više teretnih kamiona sa srpskim tablicama i dva bagera uklonili su betonske barikade sa mosta koji deli severnu od južne Mitrovice a koje su onemogućavale automobilski saobraćaj. Albanci nisu ni malo pomirljivo odreagovali na ovaj „korak ka pomirenju“ te su, na inicijativu Marka Đurića, barikade zamenjene žardinjerama sa mladicama tuje, takozvanim „Parkom mira“. A kada je, opet po Đurićevoj ideji, počela izgradnja Trga cara Lazara, Albanci su uzvratili postavljanjem betonske table u mešovitoj Bošnjačkoj mahali sa natpisom „Trg Adema Jašarija“. „Ne znam zašto je celo srpsko pitanje svedeno na jednu uličicu koju su nazvali Trg cara Lazara. I zar mi sada treba da se bakćemo sa saksijama na mostu“, pita se Rada Trajković. Ove ideje za posledicu su imale nerede u kojima je povređeno više od 20 građana i policajaca i neočekivanu, novu temu briselskih pregovora. Šta god da se Đurić i Tahirijeva dogovore, ili ne, time će morati da se bavi budući premijer Kosova i buduća zamena za Ketrin Ešton, koja se povlači sa dosadašnje funkcije posrednika u pregovorima. Branimir Stojanović nije siguran koliki je uopšte pregovarački kapacitet sadašnjih sagovornika i smatra da treba da se sačeka sa formiranjem kosovske vlade. „Pregovori su stali još u februaru“, smatra Nenad Đurđević. „Ako ne računamo razgovore na tehničkom nivou i razgovore koji su iznuđeni zbog stanja u severnoj Mitrovici, nije bilo ozbiljnijih političkih pregovora. Čeka se formiranje vlade u Prištini, a Beograd pokušava da iskoristi situaciju i pokaže da Tači ne može da smiri situaciju na severu Kosova. Ko je hteo da pravi korak pomirenja, trebalo je da sačeka bolje vreme“, kaže Đurđević. On se slaže sa Radom Trajković koja kaže da je najveći problem Srba na Kosovu taj što ne postoji strategija Srbije. „Za Srbe nije strateško pitanje ko im je od Albanaca bliži, jer najpre mora da postoji ideja kako održati srpsku zajednicu, a to do sada nisam video“, kaže Nenad Đurđević. „Ono što smo čuli u predizbornoj kampanji je samo da oni žele da budu faktor u odlučivanju“. Ko god bio premijer Kosova, pred njim će, kao i pred premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, biti agenda koja mora da se ispuni do kraja leta. Na to su upozorili i nemački parlamentarci koji su nedavno bili u Beogradu i ponovili svojih sedam tačaka formulisanih još pre dve godine, a to očekuje i Evropska komisija koja u septembru daje novu ocenu napretka Briselskih pregovora. I čini se da je mnogo jasnije šta međunarodna zajednica od nas zahteva nego šta mi na Kosovu zaista možemo da postignemo.