Priče sa đubrišta

Foto Miloš Perić

Socijalistička partija Srbije bi bez mene bila na đubrištu, izjavio je početkom ove sedmice samouvereno, bez trunke dvoumljenja, lider socijalista Ivica Dačić. I verovatno je u pravu. Zahvaljujući neverovatnom osećaju za samoodržanje, Dačić je najpre preuzeo partiju od Slobodana Miloševića i potom je uveo u mirne vode. Prvo u vladu Mirka Cvetkovića, pardon Borisa Tadića, onda je godinu i po dana bio i premijer, a sada je PPV Aleksandru Vučiću.

Ako neko i sumnja u to da li bi SPS bez Dačića bio na političkom đubrištu, neka pita bivšeg predsednika Borisa Tadića. Bez Dačića i on je završio u donjem dvorištu. Tako se u srbijanskim selima kaže za deo iza kuće, gde se obično nalazi đubrište. Pravo, a ne političko.
E, sad, za razliku od političkog, na pravom đubrištu žive, da prostite, svinje. A zato što nije vakcinisao tri svinje, Radoslav Bralović iz sela Pranjani kod Gornjeg Milanovca, ovih dana je prekršajno osuđen na kaznu od 5.000 dinara. Pošto kaznu iz ko zna kog razloga nije platio, da li zato što nije imao toliko para, što iz protesta jednostavno nije hteo, ili je čekao neko od vrlo čestih pomilovanja ovdašnjih poreskih dužnika, Radoslavu je kazna zamenjena petodnevnim zatvorom! Svinjarija, zar ne?

U zemlji u kojoj se kriminalci ne hapse, već se o njima pišu Bele knjige, bajbok zapadne onima koji ne pelcuju svinje. Na stranu to što ovdašnja politička scena ponekad liči na svinjac, a rasprava u parlamentu na lavež podivljalih pasa. Koji, jelte, nisu pelcovani. Jer da jesu, ne bi podivljali. I ko će da plati kaznu za to? Da neće opet nesretni Radoslav iz Pranjana?

Ovakva kazna mogla bi zadesiti i stanare oko 1.200 zgrada sa kojih još uvek nisu uklonjeni stari, radioaktivni gromobrani. Rok od pet godina da se uklone svi gromobrani sa radioaktivnim jezgrom je istekao i nikom ništa. Sve dok nekog ne klepi po glavi kazna i do tri miliona dinara. Ih, po cenovniku za Radoslava, za to bi moralo da se leži osam godina i dva meseca! A ko za inat, poslednjih nedelja grmi i seva na sve strane. Pa ti skini gromobran. Ako grom ne skine tebe sa vrha krova.
Zbog zapleta sa gromobranima, setio sam se već zaboravljene psovke iz stripova o Zagoru: Sto mu gromova.

A šta bi na to rekao Žalosna Sova, saputnik Komandanta Marka, vođe vukova sa Ontarija? Samo bi slegnuo ramenima i procedio: Tako mi čukundede vrača, nema čudnije zemlje od ove Srbije!
A još da je video kako cela Vlada na sednicu u Niš putuje autobusom. I to Laste, čije je rukovodstvo, slučajno ili ne, samo par dana ranije kompletno smenjeno. Atmosfera, bar prema pisanju tabloida, ličila je na dogodovštine čuvene družine koja je 6. aprila 1941. za Beograd putovala firmom Krstić i sin. Ovoga puta u autobusu nije bilo ni Krstića, ni sina. Nije bilo ni roštilja na nekom od usputnih stajališta, kao u filmu Ko to tamo peva. A zna se, ko peva u Vladi. PPV - Prvi Pevač Vlade Ivica Dačić.

Ako je, kao što se priča, jedini cilj putovanja bio da se uštedi, neki misle da je Vlada još više mogla da uštedi da je išla vozom. Kakva greška! U tom slučaju morali bi da krenu dan ranije, a to onda znači trošak za dnevnice. Možda i odvojeni život od porodice.
A možda je Vlada u Niš, kada već tamo postoji aerodrom, trebalo da putuje avionom. U skladu sa čuvenom maksimom Grunfa iz Alana Forda: Tko vrijedi leti, tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi. A autobus, pa makar bio i Lastin, ne leti.