Nestale bebe u Poglavlju 23

Foto shutterstock

Pored Kosova, u nizu prepreka na putu ka Evropskoj uniji pojavila se još jedna o koju Srbija može da se saplete. Višedecenijska enigma zvana nestale bebe i vapaj roditelja novorođenčadi koja su na volšeban način preminula, stigli su i do Evropskog suda za ljudska prava.
Sud u Strazburu zaključio je da su Zorici Jovanović iz Ćuprije prekršena prava na porodični život pošto država nije uspela da joj pruži uverljive informacije šta se desilo s njenim sinom. Naloženo je Srbiji da joj isplati 10.000 evra i 1.800 evra na ime troškova postupka.
Sud smatra da proces treba da nadzire nezavisno telo s adekvatnim ovlašćenjima, tako da se pruže uverljivi odgovori na pitanje šta se desilo sa svakim nestalim detetom i obezbedi adekvatna naknada.

Više od sto tužbi nalazi se u Strazburu i one se mogu ovih dana aktivirati, međutim, još hiljade roditelja u Srbiji čeka odgovor na pitanje šta se dogodilo sa njihovim bebama.

Ukoliko Komitet ministara Saveta Evrope konstatuje nepoštovanje ove pravosnažne presude, posledice bi mogle da idu čak do isključenja Srbije iz Saveta Evrope. Sud je dao Srbiji godinu dana za uspostavljanje mehanizma za otkriće više stotina slučajeva nestalih beba. To znači da ako Komitet ministaraSaveta Evropebude ocenio da su mere, odnosno doneti mehanizmi adekvatni, ti slučajevi će preći na domaći teren. Država će se na adekvatan način pozabaviti tim slučajevima

Rok za formiranje nezavisnog tela koje će utvrditi šta se desilo sa nestalim bebama istekao je 9. septembra ove godine, da bi se tek posle njega počelo nešto dešavati.
Zastupnica Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Vanja Rodić rekla je da za državu nema dileme da se presuda suda u Strazburu mora izvršiti, da je preko nadležnog Ministarstva zdravlja obezbeđena pravična nadoknada i da je u februaru formirana radna grupa koja će predložiti vladi mehanizme za obeštećenje svih roditelja. Radna grupa resornog ministarstva, osam meseci od formiranja, predlaže kako da se počne sa rešavanjem problema starog više od tri decenije. Državni sekretar Ministarstva zdravljaBerislav Vekić kaže da su u opciji dva predloga: jedan je zakonodavni leks specijalis, a drugi je formiranje nadzornog tela.

Nadamo se da će se u uskoro sastati tri ministra da napravimo jedan interresorni sastanak ministra unutrašnjih poslova, ministra pravde i ministra zdravlja, koji će dati definitivni predlog, kaže Vekić.
I Udruženje roditelja nestalih beba ima predloge ne samo da se reše slučajevi krađe njihovih beba već i da se spreče budući. Vladimir Čičarević iz Udruženja roditelja kaže da su se fokusirali na video-nadzor koji bi trebalo da se stavi u sva porodilišta kako bi moglo da se vidi ko iznosi bebe iz tih porodilišta.

Jedna od najbitnijih stvari je u stvari identifikacija preminulog novorođenčeta, tu smo dali detaljnije objašnjenje, kada se desi da roditeljima saopšte da je dete preminulo roditelji moraju da identifikuju preminulo novorođenče, kaže Čičarević.

Posle sastanka, Ministarstvo zdravlja saopštenjem najavljuje zajednički rad na rasvetljavanju slučajeva ukradenih beba.
Predstavnici Udruženja roditelja biće uključeni i u rad interresornih grupa ministarstava zdravlja, pravde i unutrašnjih poslova, a čije se zasedanje očekuje tokom naredne sedmice. Dogovoreno je i da predstavnici Udruženja roditelja nadalje učestvuju u radu nevladinog tela koje će se baviti pitanjem nestalih beba, navodi Ministarstvo zdravlja.

Nacrt zakona je, ispred udruženja roditelja, izradila grupa eksperata na čelu sa prof. dr Vesnom Rakić Vodinelić sa Pravnog fakulteta Union, koja objašnjava da se zakonom predviđa osnivanje nezavisnog tela koje će se baviti sudbinom nestale novorođenčadi i odlučivati o pravičnim nadoknadama roditeljima. Članove Komisije birao bi parlament, a formirala bi se i posebna policijska jedinica koja bi istraživala ove predmete. Predviđeni su i posebni postupci u dokazivanju.
Do sada, formirana je samo radna grupa čije aktivnosti su vidljive tek posle 9. septembra.
Roditelji se, inače, plaše da ponovo od države ne dobiju šamar kao 2010, kada je Radna grupa Narodne skupštine utvrdila da, po Ustavu, ne postoji način da se zastareli slučajevi procesuiraju!

Zatražili su da se izmeni Krivični zakonik, da ne može da nastupi apsolutna zastarelost gonjenja protiv osoba koje su izvršile otmicu i da se osude na kaznu od četrdeset godina zatvora. Tu je i zahtev da se izdejstvuje izmena Porodičnog zakona i formira telo u kome će biti predstavnici roditelja otete dece.
Udruženje roditelja nestalih beba već mesecima prikuplja potpise za podršku novom zakonu koji bi omogućio sankcionisanje zvanično zastarelih slučajeva. - Imamo dokaze o krađi beba, ali nemamo zakon - ističe Vladimir Čičarević.

Da jeSrbija minulih decenija bila eldorado za usvajanje dece, dok su od ovog biznisa mnogi zarađivali, potvrdio je Anders Olsen, koji već 42 godine živi u Kopenhagenu. Rodio se 1972. u Slankamenu kao Srđan Milinković. Kada mu je majka iz Danske kazala da su ga kao tromesečnu bebu kupili za 20.000 maraka od Centra za socijalni rad u Srbiji, izbezumljeni čovek je doputovao u Slankamen. Upoznao je prave roditelje, Dušana Milinkovića (88) i Sofiju Bošnjak (63), koja mu je rekla da je po dolasku iz porodilišta, nasilno odveden iz kuće.
Tih davnih godina, novine u Danskoj, u kojoj je za nekoliko godina bilo usvojeno 35 mališana, pokušale su da našim ekonomskim teškoćama opravdaju zašto mi jedini u Evropi, dozvoljavamo izvoz dece.

Upozoren sam da se, zbog pravnog formalizma i birokratizma u postupku međunarodnih usvojenja, čak i dece koja su rođena i nalaze se u Jugoslaviji, putem posrednika razvio takav biznis koji je na skandalozno zao glas izneo naše `metode` kod usvajanja, napisao je početkom sedamdesetih godina dr Ivo Nedeljković, naučni saradnik Instituta za socijalnu politiku SR Srbije, u izveštaju sa svetskog kongresa o usvajanju, održanog u Milanu.

I tada je bilajavna tajnada su poneki danski advokati uzimali dobre svote novca da bi sproveli usvojenje jugoslovenskog deteta. Gde je taj novac završavao, bilo je teško dokazivo, ali se pretpostavljalo da su naše bebe kupovane.
U oduzimanje deteta i davanje na usvajanje bio je umešan i neko iz familije, uz zloupotrebe potpisa roditelja, naročito očajnih majki koje nisu mogle da izdržavaju decu. Zorica Jovanović je u svojoj tužbi zatražila da se Srbiji naloži da otkrije podatke o usvajanju dece preko matičnih službi i centara za socijalni rad. I da se zbog nestalih beba otvore sve arhive bolnica, policije, službi bezbednosti.

Tokom protekle decenije bilo je 1.500 prijava nestalih beba, a da nijedna nema sudski epilog. Preporuka iz Strazbura upućena Srbiji povodom nestale novorođenčadi biće realizovana otvaranjem Poglavlja 23 o pravosuđu u okviru pregovora Srbije i EU, kada će biti rešena i muka ovih porodica.

Višedecenijska nepravda pred Sudom pravde

Šokantne brojke

U predstavkama pred sudom u Strazburu ukazano je na tridesetogodišnje ćutanje države Srbije o ovoj ozbiljnoj sumnji, na toleranciju države prema neverodostojnim radnjama i propuštanjima njenih službenika, i neljudska (zlo)upotreba pravnog poretka države Srbije, koji je na pravi kafkijanski način doveo do ishoda pred Evropskim sudom. Činjenice ovog sudskog slučaja su, moglo bi se tvrditi, paradigmatične za veliki (ne zna se tačno koji) broj sumnjivih smrti beba u porodilištima Srbije.
Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, na teritoriji Srbije u poslednjih 40 godina ukradeno je više od 10.000 novorođenčadi, odnosno više od 20 mesečno. U taj kriminal umešani su mnogi - od lekara, preko babica i čistačica. Cene beba se kreću između 15.000 i 45.000 evra, a zavise od toga kakvu ocenu dete dobije na rođenju.