Pred Srbijom duga, hladna zima

Foto Miloš Perić

Kada je 10. i 11. septembra, nakon pooštrenih sankcija EU, Rusija privremeno smanjila isporuke gasa Poljskoj i Slovačkoj, cela Evropa dobila je još jedno upozorenje o mogućem izbijanju nove gasne krize, nalik onima iz 2006. i 2009. Mnogi veruju - i gore. Za razliku od Srbije, zemlje EU nisu bile iznenađene niti su nespremne za neizvesnu zimu pred nama. Od izbijanja ukrajinske krize, one se uveliko spremaju i traže alternativu ruskom gasu. Drugim rečima, građani EU teško da će se smrzavati ove zime sve i ako Rusija privremeno ili čak potpuno obustavi isporuke gasa.

Poljska je spremno dočekala dvodnevno smanjenje isporuka gasa, najpre za 20, a zatim i 45 odsto, a ova zemlja, koja je, zbog tradicionalno oštrih reči prema Rusiji i pozivanja dodatnih NATO trupa, posebno izložena mogućim restrikcijama, sada je daleko spremnija za eventualni prekid isporuka iz Rusije nego što je bila 2009. Tačnije, sposobna je da povuče čak 70 odsto potrebnih količina gasa sa Zapada, a uz uskladištene količine i da pokrije potrebe zemlje za ovu zimu. I Češka, koja 75 odsto potrebnog gasa dobija iz Rusije, ima već obezbeđene količine za celu zimu. Slovačka je napunila svoja skladišta količinama gasa dovoljnim za pet meseci, a ima i mogućnost da povuče gas iz Zapadne Evrope.

I dok su evropske zemlje uveliko spremne za rusku hladnu zimu, građani Srbije imaju sve razloge da budu zabrinuti. Kontradiktorne poruke iz Vlade, u kojoj resorni ministar Aleksandar Antić tvrdi da neće biti restrikcija ni manjka energenata, a potpredsednica Zorana Mihajlović da smo na pragu energetske krize, jer nedostaju i gas, i struja, i ugalj, i mazut, unose dodatnu paniku među već prepadnute građane. Osim ovih, psiholoških razloga za strah, od kojih ozbiljno mogu da profitiraju prodavci grejnih tela, uglja i ogreva, postoje i oni vrlo racionalni. Ne samo da bi nas eventualna gasna kriza pogodila daleko više nego druge zemlje, članice EU, već Srbiji, nakon poplava, preti i strujna kriza. Štetu od poplava u EPS-u procenjuju na 350 miliona evra, a najveća je u Rudarskom basenu Kolubara, kome od maja nedostaje 30 odsto potrebnih količina uglja. U TE Kostolac tek četiri meseca posle majskih poplava počelo je isušivanje površinskih kopova, dok su septembarske poplave smanjile kapacitet HE Đerdap 2 za 30 odsto. Zbog svega, očito je da će snabdevanje strujom tokom zime u najvećoj meri zavisiti od uvoza.

U EPS-u tvrde da sa Vladom razrađuju sve scenarije za predstojeću zimu uključujući i uvoz uglja i struje. Istovremeno rade na obnovi kapaciteta. Sa pokretanjem proizvodnje na kopu Veliki Crljeni, početkom avgusta proizvodnja uglja u RB Kolubara povećana je na 65.000 tona, dok je pre poplava uobičajena količina bila oko 90.000 tona. Zbog nedostatka 25.000 tona uglja dnevno termoelektrane Nikola Tesla rade smanjenim kapacitetom, a istovremeno se pune deponije termoelektrana kako bi bile što spremnije za predstojeću zimsku sezonu, kažu u EPS-u.
Izvor NIN-a blizak ovoj kompaniji tvrdi da će ovo biti najteža zima još od 2000/2001. i da nas čeka rekordan uvoz struje od oko 200 miliona evra. Posebno brine mogućnost da nakon Nove godine krenu interventne nabavke struje, koje će ove zime, zbog velike potražnje na evropskom tržištu biti posebno skupe, i predstavljaće priliku trgovcima strujom da dobro zarade na našoj nevolji. A nije da se ona nije mogla pretpostaviti.

Kako to da Vlada tek sada, samo par nedelja uoči grejne sezone, koja počinje 15. oktobra, shvata da sve fali - i ugalj i struja i gas i mazut, dok je cela Evropa uveliko spremna ili završava pripreme za zimu? Bilo da se radi o nesposobnosti, političkom prepucavanju ministara iz SNS-a i SPS-a ili o grozničavoj borbi direktora EPS-a i Srbijagasa da zadrže fotelje umesto da brinu o stabilnom snabdevanju, posledice će osetiti građani.

Nažalost, praktično jedina dobra akcija koju su EPS i Vlada do sada pravovremeno preduzeli jeste osposobljavanje poplavljenog kopa Veliki Crljeni jer bi bez toga situacija bila još mnogo teža. U svemu drugom se ozbiljno kasni, kaže za NIN Slobodan Ružić, ekspert za energetiku. Tako potreban uvoz struje za celu zimu još nije dogovoren, niti je elektroenergetski bilans za zimski period zatvoren. To je do sada trebalo da bude urađeno i zbog sigurnosti snabdevanja i zbog cene uvozne električne energije, koja će izvesno porasti u predstojećim mesecima, kaže Ružić, dodajući da se uvoz struje odlaže za vreme kad će i potražnja u regionu i cena struje na tržištu biti veće.

On ističe da je potrebni uvoz trebalo obaviti još u julu ili u prvoj polovini avgusta i to za period do kraja februara 2015. Takođe ne vidi opravdanje ni što je pumpanje vode iz kopa Tamnava - Zapadno polje tek počelo, jer i ako voda iz ovog veštačkog jezera bude ispumpana do kraja godine, teško da proizvodnja uglja na ovom polju može početi pre kraja zime. Zbog svega toga, mislim da se Vlada i EPS nisu adekvatno spremili za predstojeću zimu. Uglavnom se preduzimaju samo ad hoc mere, a odlaže se donošenje neophodnih strateških odluka. A u izjavama naših zvaničnika, uz retke izuzetke, preovlađuje ničim potkrepljen optimizam, kaže naš sagovornik.

NJegova računica kaže da je samo za uvoz struje od sredine maja 2014. do kraja februara 2015. potrebno oko 180 miliona evra, a nerealno je očekivati da EPS to može obezbediti iz tekućih prihoda. Ostaje dakle kredit. Ali napominje da to nije jedina stavka koju treba da servisiramo jer su tu troškovi za pumpanje vode, za popravku oštećenih objekata, pa smatra da struja mora da poskupi.
To poskupljenje bi moglo da se zadrži na 10 odsto uz korekciju granice crvene zone u tarifnom sistemu sa 1.600 na 1.100 kilovat-časova. To bi obezbedilo dodatni prihod jednak onom koji bi se dobio sa pet odsto dodatnog poskupljenja, pokazuje Ružićeva računica.

Uz moguće poskupljenje struje, verovatno tek nakon zime, lako se može desiti da dođe i do poskupljenja gasa, u skladu sa najavom direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića da ovo preduzeće od sledeće godine mora tržišno da posluje. Važnije pitanje je hoće li gasa biti dovoljno kako bi toplane grejale domove, a industrija radila i tokom zime. Godišnja potrošnja gasa u Srbiji iznosi oko 2,8 milijardi kubnih metara, ali nevolja je, kaže Ružić, što se tri četvrtine godišnjih potreba troši tokom zime. Pritom se iz domaćih izvora može obezbediti oko 17-18 odsto, ili oko 485 miliona metara kubnih, dok se ostatak uvozi i to ubedljivo najviše iz Rusije, a vrlo male količine preuzimaju se iz Mađarske i Švajcarske. Skladište Banatski Dvor trenutno je puno i ima oko 450 miliona metara kubnih gasa. Prema Ružićevim procenama, oko 560 miliona kubika prirodnog gasa moglo bi biti zamenjeno mazutom, lož uljem i tečnim naftnim gasom u sektorima industrije, transporta i poljoprivrede.

Uz sve to, u slučaju da dođe do prekida isporuke prirodnog gasa iz Rusije, u periodu oktobar-april, nama bi nedostajalo još oko 660 miliona metara kubnih gasa. Ova količina bi verovatno mogla biti nadomeštena prelaskom toplana na gas na tečna goriva, objašnjava Ružić, ali dodaje da to sve treba dogovoriti bez oklevanja. Prema njegovima rečima, gotovo sve evropske zemlje imaju obezbeđene alternativne pravce snabdevanja. Ali ne i Srbija, koja i po tom pitanju kasni s obzirom na to da je odavno trebalo da ima izgrađen gasovod Niš-Dimitrovgrad. Ono što možemo u ovoj situaciji jeste da držimo skladište Banatski Dvor punim, da sa NIS-om obezbedimo maksimalnu moguću domaću proizvodnju tokom zime, da pokušamo da ugovorimo neke, makar i male količine gasa iz Mađarske, Austrije i drugih EU zemalja i da obezbedimo da što veće količine mazuta, lož ulja i TNG-a postoje na tržištu. Osim punog Banatskog Dvora, nisam siguran da su nadležni išta drugo uradili, kaže Ružić.
I kad sve saberemo, šta građane čeka ove zime?
Vrlo neizvesno grejanje i snabdevanje strujom, uz skup ogrev. Ružić ne isključuje mogućnost restrikcija struje, bez obzira na optimizam nadležnog ministra. A u slučaju ekstremno hladne zime i ispotprosečnih dotoka na rekama, redukcije struje bi bile neizbežne.

Malo ko će otvoreno građanima reći da postoji mogućnost da će se smrzavati ove zime, ali malo ko može i da garantuje da tako neće biti. Saveti stručnjaka su da svi koji se greju na daljinsko grejanje bolje izoluju stanove i da ne koriste struju za dogrevanje kako sistem ne bi krahirao. Onima koji se greju na struju savetuje se da pređu na druge energente, ali ni njih nema dovoljno i uz to su drastično poskupeli. Ako ruskog gasa ne bude, savet da se na struju zagreva samo jedna do dve prostorije u domovima deluje najrealnije. Cinici bi rekli da u svakom zlu ima nečeg dobrog - ovdašnje otuđene ili rasute porodice, duga, hladna zima mogla bi držati čvrsto na okupu. Uz peć u dnevnoj sobi.