Repriza premijera

U novinama piše da srpski premijer očekuje da ćemo „sledeće godine imati najveću stopu rasta bruto domaćeg proizvoda u regionu“! Zvuči poznato, zar ne? Mnogi bi se kladili da su rođenim ušima čuli da je to pre samo nekoliko dana izjavio Aleksandar Vučić. I izgubili bi! Nije to obećao Vučić ovih dana, već njegov koalicioni partner Ivica Dačić. I to u decembru 2012. Tada premijer. „Sledeće sedmice Vlada će predložiti rebalans budžeta i prateće zakone usmerene na smanjenje troškova. Efekat će biti uštede od oko milijardu evra“, izjavio je premijer. Šta, i ovo vam se čini poznato? Jeste, to je obećao premijer na javnom servisu, ali ne nedavno, već davno, još u septembru 2012. Dakle, druga greška. Opet to nije bio Vučić, nego Dačić, koji je pre dve godine najavio subvencionisane kredite za privredu. Sada su te subvencije deo „novog“ paketa mera za brži izlazak iz krize! Da li bi ikoga, posle svega, iznenadilo da ovih dana čuje kako „Srbija ima dobre polazne osnove da rast bruto društvenog proizvoda u idućoj godini bude tri odsto“? E, ne misle to ni Vučić, ni Dačić. Autorska prava na ovu izjavu iz oktobra 2011. polaže Mirko Cvetković. Narednu godinu, bez obzira na „dobre polazne osnove“ Srbija je završila sa padom BDP-a za 1,5 odsto! Kako li tek sa ove vremenske distance zvuči njegova tvrdnja da su „javne finansije pod kontrolom i da je to pokazao i rebalans državnog budžeta“? Ako je neko zaboravio, 2011. minus u državnoj kasi dogurao je do tada rekordnih 132,5 milijardi dinara, a samo za četiri meseca 2012. Cvetkovićeva vlada je napravila deficit od 83 milijarde. Aktuelni i bivši premijeri, bar po onome što su obećavali, liče kao sijamski blizanci. Samo da im i rezultati ne budu isti. Da nam, dakle, od premijera ne ostanu samo reprize. To u dobroj meri zavisi i od rebalansa budžeta. Iako ga je Vučić najavio „za nekoliko dana“, on se krčka već nekoliko nedelja. Stalno se odlaže. Logično. Pa, ne može sve da se pomera unapred, kao proslava Dana oslobođenja Beograda. Kao da ju je ove godine organizovao Milutin Mrkonjić. Četiri dana pre roka! Za razliku od onih koji misle da će Srbiji poseta Vladimira Putina, zbog kojeg su svi satovi u državi i pomereni za 96 sati unapred, doneti više minusa nego pluseva, lično sam se uverio da to ima i dobre strane. Ruzveltova ulica (hoće li neko odgovarati što joj ime nije promenjeno, bar na nekoliko dana), kojom često prolazim, a kojom će i Putin proći 16. oktobra da bi položio venac na Spomenik oslobodiocima Beograda, renovirana je za samo 24 sata. Da nije bilo Putina nikada ne bismo saznali da su domaći građevinari sposobni da skinu stari i postave novi asfalt za samo jedan dan. A za renoviranje Nemanjine, čak i nešto kraće od Ruzveltove ulice, svojevremeno im je trebalo osam meseci! Ih, kada bi sledeći put Putin odlučio da dođe kolima, a ne avionom, možda bismo već jednom završili i Koridor 10. Nadam se samo da nekome iz državnog vrha neće pasti na pamet da posle Parade ponosa i vojne parade, u pokušaju da se dodvori Đorđu Balaševiću, organizuje paradu pijanstva i kiča. Sve uz obrazloženje da jesen stiže, dunjo moja. Tim pre što se duh Branislava Nušića danas oseća i više nego kada je on pisao o lažnim doktoratima, gospođama ministarkama i drugim anomalijama društva, o čemu ćete više moći da čitate na narednim stranicama NIN-a.