Biće tesno desno

Foto Fonet/Dragan Antonić

Što se brže osipa Demokratska stranka Srbije, pred novom predsednicom Sandom Rašković Ivić otvara se više mogućnosti za koaliciju desnog centra koju je proklamovala kao cilj na izbornoj skupštini stranke. NJene doskorašnje stranačke kolege dale su se u osnivanje novih partija, sve na istoj poziciji otpora prema evroatlantskim integracijama i zagovaranju ekonomskog nacionalizma, pa joj se pored Pokreta Dveri, Treće Srbije i udruženja ratnih veterana, raseljenih i izbeglih usložnjavaju moguće kombinatorike na toj trenutno nepostojećoj poziciji. Nije isključeno da će bivše članstvo DSS-a koje se povelo za Vojislavom Koštunicom, Vladetom Jankovićem, Slobodanom Samardžićem, Aleksandrom Nikitovićem, većinom čuvenijih članova i dobrim delom novosadskog odbora, nastaviti trend registracije novih stranaka kao što planiraju Nenad Popović (Srpska narodna partija) i Siniša Kovačević (Srpski otadžbinski front). Uprkos usitnjavanju, mogućnosti takozvanogpatriotskog bloka rastu srazmerno broju građana koji se protive ulasku u EU i reformama koje taj put podrazumeva.

Posledica postizbornih paradoksa - protiv EU nula poslanika- dobro su svesni osnivači novih partija i Rašković Ivić kada žure da zauzmu svoje parče zvanično nepredstavljenog biračkog tela. Osim toga, Ahilovu petu naprednjaka - evrointegracije i dogovor sa Prištinom - mogla bi da pogodi strela onog ko pokuša da naprednjačkom biračkom telu objasni kuda, zapravo, plovi brod u koji su se ukrcali. Taj naizgled lak posao, međutim, ne otežavaju samo duboke podele u članstvu DSS-a, iz koga se veruje da bi jedino i mogao da se probere lider nove koalicije, nego i činjenica da SNS još teži da se predstavi kao predvodnikpatriotizma s čijim potencijalnim biračkim telom naprednjaci nikada nisu prestali da koketiraju. Do granice koja ne ugrožava njihovu međunarodnu podršku.Pakt u koji ih je pravo govoreći odveo Tomislav Nikolić, a ne Vučić, sa Slobodarskim pokretom Evrope(koji okuplja nacionalističke stranke i lidere poput Hajnca Kristijana Štrahea i Marinle Pen) nije više ni na sajtu naprednjaka,ali zašto da ne, može opet da izbije u prvi plan, kao 2011. kada je potpisan, ako biračko telo zavapi šaku patriotizma i suverenosti, a međunarodni faktor odluči da zarad unutrašnjeg mira oprosti malo antiliberalnog imidža. Kako je, ipak, moguće glasove evroskeptika koji su propali u skoru tri različite opcije na izborima, sabrati u opozicijui šta je uopšte prihvatljiv imenitelj za jednu građansku stranku,ina primer, partiju koja se uz protivljenje EU protivi i abortusu?

Onako kako je DSS mogao da se ujedini sa LSV i 17 različitih partija da sruši Miloševića, možemo i mi, odgovara Rašković Ivić. Bio bi to pokret čiji stožer bi bio DSS, kadrovski i organizaciono najopremljenija, a koji bi se sastojao od evrokritičara i evroskeptika i zalagao se za slobodnu Srbiju i ekonomski nacionalizam. Na pitanje zbog čega je neutralnost zamenila suverenošću i zašto, onda, kritika vlasti nije okosnica njenih planova, odgovara da je suverenost istakla kao širi pojam pod kojim je moguće okupiti nacionalni blok. Neutralnost se podrazumeva, ali ako postoji Kancelarija za evrointegracije, onda bi morala da se osnuje ikancelarija za saradnju sa Rusijom. Tako je i Partnerstvu za mir potrebna ekvidistanca. Nacionalni deo birača kaznio nas je ostavši kod kuće na dan izbora, jer nismo imali dovoljno pameti, a imali smo previše sujete, da 12 odsto glasova pretvorimo u poslanike. Mi smo ideološka opozicija i SNS i demokratama. Ako protiv mene krene prljava kampanja vlasti, značiće da sam ozbiljna opozicija, kaže Rašković Ivić, koja rezultate očekuje već na pokrajinskim i lokalnim izborima naredne godine.

S predlogom je već saglasan Vladan Glišić, član starešinstva Pokreta Dveri, zadovoljan što je na njihov dugogodišnji zahtev za ujedinjenje neko u DSS konačno odgovorio. Doduše, Dveri su u prvom pokušaju poziv slale i naprednjacima, ali su brzo doznali da se SNS baš i ne uklapa u njihovo razumevanje patriotizma, pa je sada, kako tvrde, jedini dogovor s premijerom moguć u vezi sa mirnim modelom kojim će sići s vlasti, dok im je i DS prihvatljiv ako se detaljno usaglase kako će izgledati dan posle Vučića. Po Glišiću srž partnerstva sa DSS može biti suverenizam - ideja odbrane suverenih prava naših građana, ali očekuje od te stranke da napusti nejasnu politiku neutralnosti i zauzme stav bliskosti Rusiji. Zajedničko im je, kaže, protivljenje ideji da Evropa nema alternativu i svim njenim posledicama po privredu i demografiju.

Nema dileme, dakle, da je Rašković Ivić zarad šireg bloka i borbe za cenzus spremna na ustupke i korake nezamislive Koštunici i da je makar jedna od razlika, odnos prema približavanju Rusiji,između bivšeg i sadašnjeg predsednika te stranke očigledno nepremostiva. Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da će savezništvo građanskog DSS i pokreta koji neguje fundamentalistički stil ići teško, jer su odnos prema crkvi ili Rusiji bili razlozi zašto do sada ono nije uspevalo. Bez obzira na potrebu, jer to biračko telo postoji u procentu koji je veći od 10, a po nekim istraživanjima i 20 odsto, pitanje je da li postoji mogućnost da se ono okupi. Približna ujednačenost snaga nameće i borbu za lidersko mesto između DSS i Dveri. Kalkulacija je za sada da se pređe cenzus, a Pavićević ne isključuje mogućnost da bi se tom bloku pridružio deo SNS-ovog biračkog tela koje je ionako podeljeno na proruske i proevropske birače. Šteta je što DSS takav kakav je bio više neće postojati, jer ćemo sada imati gužvu na desnici u kojoj će težnja DSS biti da bude pijemont, ali nisam siguran da će uspeti. Oni će prvo morati svoju poziciju da stabilizuju. Ne verujem ni da će okupljeni oko Koštunice formirati novu stranku, jer je to veliki posao.

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović slaže se da je DSS bio glavni razlog što do okupljanja tog bloka nije došlo najmanje poslednja dva izborna ciklusa. Rašković je dobila izbore s tom inicijativom i argumentacija joj je logična - najmanji dvocifren rezultat, a možda i veći, sada nema nijednog poslanika. Međutim, mnogo je prepreka za formiranje tog bloka. Počev od sujeta lidera i organizacije do vrha vlasti koja će sve učiniti da do toga ne dođe. Ali, birača DSS-a koji glasa za koaliciju sa Pokretom Dveri mogu lakše da zamislim nego birača SNS-a koji glasa za dogovor sa Tačijem i koaliciju sa Vukom Draškovićem.Vukadinović veruje da blok desnog centra jeste jedina potencijalna opasnost vlasti, a da ekonomske okolnosti mogu, takođe, da duvaju vetar u ta jedra. Ko će kanalisati sav taj potencijal, teško je reći, jer Vučić će se pretvoriti u šta god treba da bi ostao na vlasti. Tako on sam može da uzjaše taj talas, a može i da ga pacifikuje.

Najveću rezervu prema planu ujedinjenja nacionalnog bloka ima Miloš Aligrudić, protivkandidat nove predsednice DSS-a, koji kaže da je indikativno što se u njenom govoru pred Glavnim odborom rečju ne pominje kritika vlasti. Akoiz
DSS-a ne bude kritike vlastinakon što se raspadne koalicija u kojojsu sa naprednjacimau Novom Sadu i Beogradu, onda ima dokaza da je novi establišment te stranke u kolaboraciji. Ovako optužbe mogu biti dvosmerne - Raškovićevoj da ne planira da bude opozicija nego samo njena iluzija, a Aligrudiću da svesno razbija mogućnost formiranja opozicije na desnom polu i tako čini plezir koalicionom partneru Vučiću.



Aligrudić za NIN objašnjava da ne vidi kako jedan lider koji dozvoli da stranku napusti njen osnivač,može da ima snagu da okupi blok stranaka. Ako je okupljanje u matematičkom smislu nedovoljno za promenu, onda je ono po sebi beznačajno. S druge strane, okupljanje političkih činilaca, jer nije reč o strankama, sa različitim programima treba da ima ideju o tome ko će za to ujedinjenje glasati. Ako se proširuje program DSS-a onda se to radi po proceduri. Srodnost se može definisati pre izbora, zarad koalicija. Ovako, da se gubi politički profil DSS-a zbog stvaranja bloka koji nema nikakvu snagu je besmisleno i neće proizvesti nikakvo dejstvo.Makar u trenutku dok govori za NIN, Aligrudić tvrdi da neće napustiti stranku i da će Raškovićeva morati da istrpi njegovu javnu kritiku da bi dokazala demokratiju unutar stranke. Valjda ne misli na onu demokratiju zbog koje su Siniša Kovačević iMiloš Jovanović vratili članske karte da bi mogli da govore šta misle.

Vukadinović smatra da su optužbe da Sanda Rašković sarađuje sa SNS igra prebacivanja odgovornosti unutar DSS. Ta optužba sada ubedljivije deluje od prethodnih, ali je nepravedna, jer nije Raškovićeva uvela DSS u koaliciju sa SNS.
Teme koje bi ponajviše podgrejale biračko telopatriotskogbloka, odavno su prošle. Jer su, iako okosnica programa DSS, prećutane u vreme kada su bile u zenitu. Briselski sporazum najdrastičniji je primer.Ali potencijalno biračko telo postoji i tokom ispunjavanja uslova EU, uvećaće se baš kao i u drugim zemljama koje su tim putem išle pre Srbije. Sve i da se rasuta desnica dogovori, proklamovani evroskepticizam moraće da konkretizuje onaj ko planira da na patriotizmu poentira pre Vučića. Pa čak i za Vučića. Ako patriotski ventil posluži da džangrizanje evroskeptika kanališe dovoljno dugo, SNS će mirne duše moći da obnovi svoje zaboravljeno prijateljstvo sa evropskim slobodarima i zauzme se za prava nezadovoljnih koji od ulaska u Uniju neće imati konkretne koristi. A desni centar ostaće taman tamo gde je i sad.