Bezbednost za izvoz

Foto Aleksandar Dimitrijević

Ako je bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke i novi lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić u pravu kada tvrdi da investicije dolaze u zemlje koje su u stanju da izvoze bezbednost, jer se to ceni kao garancija za sigurnost stranih investicija, onda je sve konačno mnogo jasnije. Pa, naravno, ako Srbija već izvozi bezbednost, onda nesigurnost ostaje za domaće tržište. Opet, svi znaju da strani investitori ne ulažu u rizična područja i da je kapital veoma plašljiva zverka. I eto belaja.

Okreni, obrni, ispada da ni u jednom slučaju Srbija ne može da očekuje značajniji dotok novih stranih investicija. Ako ne izvozi bezbednost, stranci neće doći. A ako izvozi, neće doći zbog nesigurnosti na domaćem tržištu. Samo da nekome ne padne na pamet da počne i bezbednost da uvozi.

S druge strane nije mi jasno čime se meri izvoz bezbednosti. Kojim mernim jedinicama? I kako da znamo da li smo ove godine izvoz bezbednosti povećali za 25 odsto, ne bi li tako bar delimično nadoknadili usporavanje izvoza srpske robe na svetsko tržište.

Ali da nešto sa investicijama nije u redu, može se naslutiti i po najavama evropskog komesara za susedstvo i pregovore o proširenju Johanesa Hana da će EU pomoći Srbiji da organizuje investicionu konferenciju. Hm, da li je to znak da i on misli kako Srbija ne izvozi dovoljno bezbednosti i da nam je i za to neophodna podrška iz Brisela? Ili se, možda, neko u EU setio da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Ej, nema ni carina, ni sankcija. Kakav bi to bio raj za kompanije iz EU, kad već srpske ne mogu da povećaju izvoz.

Nego, šta ako je Tadić svojom izjavom o izvozu bezbednosti samo hteo da zapuši usta ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, koji se i ne raduje što Srbija 1. januara preuzima predsedavanje OEBS-om. Dačiću bi, očito, bilo milije da neko drugi, a ne zvanični Beograd, miri zavađene strane u Ukrajini, ali i Vašington i Brisel sa jedne i Moskvu sa druge strane. I kako da ih pomirimo a da se nekome ne zamerimo? A baš smo se navikli da sedimo na dve stolice.

I prvi sused Hrvatska ohrabruje Srbiju da poveća izvoz bezbednosti. Za njih bi prvi korak u tom pravcu bio da ponovo izveze Vojislava Šešelja u Hag. NJegov povratak u Srbiju podigao je tenzije, iako se i zvanični Beograd i Zagreb oštro protive staroj retorici ovog kartografa. Predsednik Ivo Josipović najavio je da će Hrvatska zahtevati da se o Šešelju raspravlja na sednici Saveta bezbednosti (uh, opet ta bezbednost). Odgovorio je Dačić tvrdnjom da Hrvatska ne može deliti lekcije Srbiji i eto razloga za novu dramu. Sada se Hrvatska nalazi pred velikom dilemom. Vladi premijera Zorana Milanovića bi zapravo najviše odgovaralo da Srbija što pre uđe u EU. Do tada ona će trpeti kritike, jer je, po oceni Evropske komisije, hrvatska ekonomija najgora u EU. Najnovije su procene da će ove godine bruto domaći proizvod Hrvatske biti za 0,7 odsto manji nego lane. A zamislite kako bi se Milanović osećao da portparol Evropske komisije saopšti da je u EU najgora srpska ekonomija, jer će ove godine imati tri puta veći pad BDP-a od Hrvatske? I kome je onda više u interesu ulazak Srbije u EU? Srpskom premijeru Aleksandru Vučiću, koji bi u tom slučaju bio lider zemlje sa najgorom ekonomijom u Uniji, ili Milanoviću, koji bi mogao da se hvali da je hrvatska ekonomija tri puta bolja od srpske?

Još ako se neko u Beogradu, pa makar i Šešelj, seti da na predstojećim izborima za predsednika Hrvatske podrži Ivana Rudea. Samo zato što je po zanimanju stečajni upravnik.