Mlaznjak sa jednim motorom

Globalna ekonomija je poput velikog aviona na mlazni pogon kome sva četiri motora moraju da budu ispravna da bi mogao da leti iznad oblaka i oluje. Nažalost, trenutno samo jedan od četiri motora dobro radi, i to anglosfera - SAD i njihov bliski rođak Velika Britanija. Drugi motor - evrozona - još stoji nakon anemičnog restartovanja iz 2008. Evropa je na korak od deflacionog šoka i nadomak borbe sa još jednom recesijom. Treći motor - Japan - ostaje bez goriva nakon godinu dana monetarnih i fiskalnih stimulacija. I četvrti motor - zemlje u razvoju - polako usporava. Brzi kineski rast, politika nultih kamata i monetarnih olakšica američkih Federalnih rezervi (FED) i rast cena osnovnih životnih namirnica zbog rastuće tražnje, već deceniju su bili vetar u leđa za rast tržišta u razvoju, a sada su postali globalni vetar koji duva u suprotnom pravcu. Pitanje je koliko dugo će globalna ekonomija moći da se vozi na jednom motoru. Slabost u ostatku sveta za posledicu ima jačanje dolara, što će neminovno usporiti rast američke privrede. Značajnije usporavanje rasta u drugim zemljama i veći rast dolara, otežaće SAD da se distanciraju od straha svih drugih, sve i ako domaća tražnja bude jaka. Pad cena nafte može da obezbedi jeftiniju energiju za proizvođače i domaćinstva, ali će to pogoditi izvoznike i njihovu potrošnju. I dok su povećane zalihe – naročito iz severnoameričkih škriljaca – oborile cene, tražnja je slabija u evrozoni, Japanu, Kini i tržištima u razvoju. Štaviše, uporno niske cene nafte za posledicu imaju pad investicija u nove kapacitete, što i dalje podriva globalnu tražnju. U međuvremenu, nestabilnost tržišta je povećana, a većina zemalja se još nije oporavila. Uz to, loše makroekonomske vesti su zbog oklevanja kreatora ekonomske politike bile loše i za tržište. Evropska centralna banka dugo je „vagala“ koliko može da se uključi u kupovinu državnih obveznica, a Centralna banka Japana je tek sada odlučila da popusti dizgine monetarne politike (da poveća „kvantitativne olakšice“), jer je povećanje poreza na potrošnju zaustavilo privredni rast, a drugo povećanje poreza, planirano za sledeću godinu, dodatno će oslabiti privredu. Kada je o fiskalnoj politici reč, Nemačka se i dalje opire preko potrebnom podsticanju tražnje u evrozoni. A Japan, čini se, namerava da svoj rast povredi drugim povećanjem poreza na potrošnju. I FED napušta politiku monetarnih olakšica i pokazuje spremnost da počne sa povećanjem kamata pre nego što je to tržište očekivalo. Ako FED ne odloži povećanje kamatne stope dok se globalne vremenske prilike ne razbistre, rizikuje da ugrozi još jedno uzletanje globalnog aviona, što je i bio razlog za udes mnogih ekonomija u poslednjih nekoliko godina. Nakon što su posle izborne pobede republikanci preuzeli kontrolu nad američkim Kongresom, može doći do blokade, jer nova većina može sprečiti usvajanje važnih strukturnih reformi, neophodnih da se podstakne privredni rast SAD. Postoji, takođe, rizik od reprize prošlogodišnje „bitke“, tokom koje je zemlja došla do „fiskalne litice“ i do ivice bankrota. I većina zemalja u razvoju je, takođe, u nevolji. Od pet zemalja BRIKS, tri su - Brazil, Rusija i Južna Afrika - blizu recesije. Najveća, Kina je usred strukturnog usporavanja, što će njen privredni rast gurnuti bliže granici od pet odsto, a do sada su te stope bile više od sedam procenata. Toliko hvaljene reforme za balansiraniji rast se odlažu dok predsednik Si Đinping ne konsoliduje svoju moć. Kina, dakle, može da izbegne teško prizemljenje, ali će aterirati po neravnoj i gruboj pisti. Rizik od globalne nesreće je, ipak, mali jer je većina razvijenih ekonomija nastavila da smanjuje nivo zaduženosti, pa im je manji i fiskalni teret, vode „kooperativnu“ monetarnu politiku, a rast cena imovine ima pozitivne efekte na rast bogatstva. Uz to, mnoge zemlje u razvoju i dalje ostvaruju snažan rast, vode zdrave makroekonomske politike i počinju da sprovode strukturne reforme koje će dodatno podstaći privrednu aktivnost. I rast američke ekonomije sada prelazi očekivani nivo i može u najmanju ruku da obezbedi prostor za globalno uzletanje. Ali ozbiljni izazovi još su pred nama. Privatni i javni dugovi u nekim razvijenim zemljama su visoki i dalje rastu, naročito u evrozoni i Japanu. Rastuća nejednakost raspodeljuje prihode onima sa visokom sklonošću ka štednji, a to su bogataši i korporacije, na uštrb kapitalno osetljivih tehnoloških inovacija u kojima mašina zamenjuje čoveka. Ova kombinacija visokog duga i visoke nejednakosti može biti izvor stagnacije koja otežava sprovođenje strukturnih reformi. Ako ništa drugo, uspon nacionalističkih i populističkih stranaka u Evropi, Severnoj Americi i Aziji vodi do reakcije protiv slobodne trgovine i migracije radne snage, što bi moglo dodatno da oslabi globalni rast. Umesto da poveća obim kredita privredi, nekonvencionalne monetarne politike su u većini slučajeva povećale bogatstvo najbogatijih pojedinaca i oni će najviše ućariti od rasta cena imovine. Taj rast cena može, međutim, da dovede do novog „balona“, a uverenje da će pametna makroekonomska politika ovoga puta sprečiti pucanje tih novih „mehura“ je samo - prazna nada. Rastući geopolitički rizici, sukobi na Srednjem istoku, rusko-ukrajinski konflikt, nemiri u Hongkongu, kineski teritorijalni sporovi sa susedima, kao i neke druge globalne pretnje, poput ebole i posledica klimatskih promena, još srećom nisu dovele do globalne finansijske zaraze. Ali, bez obzira na to, ti rizici usporavaju kapitalnu i ličnu potrošnju, dok se čeka da se nestabilna vremena okončaju. Globalna ekonomija, dakle, leti na jednom motoru, a pilot mora putnike u avionu da preveze kroz olujne oblake. Kada bi bar spasilačke ekipe bile na terenu.