Sigurna žrtva globalnih tenzija

Srpska javnost ne zna ni ko je Tomas Žordan, ali je on prošlog četvrtka pokvario dan Jorgovanki Tabaković. I ne samo njoj, već i guvernerima širom sveta. Žordan je, naime, predsednik Odbora guvernera centralne banke (CB) Švajcarske, koja je šokirala svet odlukom da 15. januara odustane od politike slabog švajcarca. Do tada je garantovala da evro ne može pasti ispod 1,20 franaka. Za samo nekoliko minuta, nakon što je ta odluka objavljena, švajcarac i evro su se izjednačili, a jednog trena evro se srozao na samo 0,82 franka.
U Srbiji će zbog toga prvi na udaru biti dužnici čiji su krediti vezani za švajcarce. NJima su preko noći rate uvećane 15 odsto, kaže broker Nenad Gujaničić. Posredno, posledice će osetiti i ostali građani, jer je moguća velika nestabilnost na globalnom tržištu valuta.

Uvod u svojevrsni valutni rat moguć je već ove nedelje i ako Evropska centralna banka (ECB) usvoji odluku o kupovini državnih obveznica, evro će nastaviti da slabi. Ta odluka je i bila glavna inspiracija čelnicima CB Švajcarske za nagli zaokret kursa. Slabljenje evra imalo je sve negativnije posledice po konkurentnost švajcarske ekonomije. Ako dođe do većih nestabilnosti na globalnom valutnom tržištu, ostaje da se nadamo da će NBS valjanim i blagovremenim merama ublažiti turbulencije, iako je manevarski prostor veoma mali, zbog visoko zadužene i evroizovane domaće privrede, smatra Gujaničić.
Srđan Vlaški, analitičar Svis kapitala iz Ciriha, takođe smatra da razlog ovakvog poteza više leži u bojazni da će odluka ECB da olabavi monetarne stege uticati na dalje slabljenje evra prema dolaru.

Za Švajcarsku bi to značilo dodatni priliv u švajcarcima, što bi prouzrokovalo dalji rast deviznih rezervi, a kako ima jedan od najvećih udela deviznih rezervi u bruto domaćem proizvodu (BDP), to bi bio dodatni rizik za ekonomiju. Takođe je verovatno da CB Švajcarske nije bila spremna na dalje gomilanje rezervi u evrima u situaciji kada Grčka može da izađe iz evrozone, dok američka ekonomija, a samim tim i dolar naglo jača, objašnjava Vlaški.

Ovo, ako ne bude problema u bankama zbog rasta nenaplativih kredita, za srpske javne finansije može biti - dobra vest! Evro postaje sve jeftiniji, dinar dodatno slabi prema evru i srpski izvoz postaje konkurentniji. S druge strane, ako ECB dodatno relaksira monetarnu politiku, Srbija će moći da se jeftinije zadužuje (refinansira), a i evrozona će postati konkurentnija, jer će evro dodatno oslabiti, precizira Vlaški.

Nije CB Švajcarske, međutim, jedina koja može da pomrsi račune guvernerki Tabaković u 2015. Zbog sve većih rastućih globalnih tenzija, NIN je, sa ekonomskim stručnjacima, skrojio 10 scenarija koji pokazuju kako neke tuđe odluke mogu da utiču na naš život. Otkrivamo zašto se Jorgovanka Tabaković pribojava od eventualnog izlaska Grčke iz evrozone i kakve joj glavobolje stvara Mario Dragi, predsednik ECB, zašto Branka Drčelića, direktora Uprave za javni dug, interesuje šta radi DŽenet Jelen, predsednica američkih Federalnih rezervi i zašto ministar privrede Željko Sertić priželjkuje da nemačka kancelarka Angela Merkel popusti pod pritiscima i počne da troši novac kako bi stimulisala privredni oporavak u Evropi.

Scenario 1
Može li FED da otera Srbiju u bankrot

Javni dug Srbije približio se iznosu od 23 milijarde evra i premašio 70 odsto BDP-a. Šta ako američki FED, a potom i ECB podignu kamate? Da li bi to značilo skuplje zaduživanje zemalja sa lošim rejtingom, poput Srbije?

Očekuje se da FED počne sa postepenim povećavanjem kamatne stope, negde od polovine godine, a da ECB, nasuprot tome, dodatno poveća monetarne podsticaje kupovinom dugova. Ovo razdvajanje monetarnih politika u SAD i u evrozoni bi moglo da potraje od jedne do dve godine, jer bi inflatorna i privredna kretanja trebalo u tom periodu da se usklade. U tom periodu, efekti po srpske finansije bi trebalo da budu povoljni, jer je reč o evroiziranoj privredi. Taj efekat je uvek teško izdvojiti, jer na troškove zaduživanja pretežno utiče rizik zemlje, koji bi mogao, usled produžne recesije, ili privredne stagnacije, da se poveća. Posredno bi rast kamata u SAD i jačanje dolara mogli da utiču negativno na sklonost prema ulaganjima u rizične obveznice, gde naravno spadaju i dinarske, kaže Vladimir Gligorov, profesor na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču.

Scenario 2
Japanci ne tresu dinar

Japanska centralna banka ušla je u novu rundu valutnog rata namernim slabljenjem jena. Ako zbog toga dolar znatno ojača, hoće li FED odustati od povećanja kamata, uprkos najavama, da ne bi ugrozio konkurentnost američke privrede? I mogu li dometi politike koju vodi japanski guverner Harikuiko Kuroda da stignu čak do Srbije?

FED obično ne obraća pažnju na jačinu dolara. NJima je u opisu posla da kontrolišu domaću inflaciju i zaposlenost, tako da neće odmah reagovati na Japan. Poslednji put su SAD tako intervenisale da oslabe dolar pre ravno 30 godina, tako da su mali izgledi da se to desi baš sada, smatra Slaviša Tasić, profesor Univerziteta Meri u Americi.

Scenario 3
Srbija i brzi voz EU

Očekivani rast evropske privrede u 2015. je 0,6 odsto, pa će Mario Dragi, predsednik ECB-a, primeniti nekonvencionalne mere da se izbori sa stagnacijom i niskom inflacijom od samo 0,2 odsto. Šta ako ECB uspe da stimuliše inflaciju i privredni rast?

Za nas to znači veću uvoznu tražnju iz evrozone i potencijalno i veće investicije zbog povećane mogućnosti zaduživanja ulagača. Što se tiče inflacije, reč je o njenom eventualnom povećanju za jedan procentni poen, što ukazuje na marginalan značaj ove mere, kaže Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije. Slaviša Tasić misli da bi to bilo dobro za nas, jer bi evrozona živnula i dobila likvidnost, što bi se prelilo i na Srbiju.

Scenario 4
Spora lokomotiva Starog kontinenta

Šta ako, ipak, niska inflacija i dalje ostane izazov za Evropu?

To ne bi trebalo da bude od primarnog značaja za srpsku privredu i zapravo bi NBS dobila šansu, koju do sada nije iskoristila valjano, da vodi mnogo labaviju monetarnu politiku, da smanji kamate. To će delovati podsticajno, a ne bi moralo da ima značajniji dodatni efekat na slabljenje dinara, koje je poželjno u uslovima kada je inflacija u evrozoni niska, a i kamatne stope su na istorijskom minimumu, smatra Gligorov.

Scenario 5
Plusevi i minusi jeftine nafte

Sve niže cene nafte na svetskom tržištu za Srbiju su dobra vest. To će smanjiti rashode za kupovinu nafte i gasa, a samo osminu potreba za tim energentima Srbija obezbeđuje iz sopstvenih izvora.

S obzirom na to da smo uvoznici, za nas je to dobro. Smanjuje troškove i pritiska cene naniže, konstatuje Slaviša Tasić.
Problem je, međutim, što i javni prihodi Srbije zavise veoma mnogo od uvoza, a to je i jedan od razloga što postoji tolika briga za kurs dinara, ukazuje na drugu stranu ove medalje Vladimir Gligorov.

Scenario 6
Rat sankcijama EU i Rusije

Zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji, gubici evropskih kompanija se mere milijardama evra. Šta ako sankcije Rusiji koje ističu u martu i julu ne budu produžene?

Normalizacija odnosa sa Rusijom biće dobra i za Evropu i za Srbiju. Otvaranje tržišta dalo bi dodatni podstrek, ali bi i u političkom smislu došlo do poboljšanja. Osim što bi ekonomski ishod po nas bio povoljan, i politički pritisak na Beograd, zbog naših odnosa sa Rusijom, bi se smanjio, uveren je Goran Nikolić.


Scenario 7
Pad rublje i izvozne muke

Pad cene nafte, zapadne sankcije i neizvesni kurs ekonomije pokretači su tekuće panike na ruskom finansijskom tržištu. Šta ako rublja, uprkos pooštravanju monetarne politike centralne banke Rusije nastavi da klizi nadole?

Ekonomski posmatrano, pad cene nafte, pad rublje i verovatna recesija u Rusiji delovaće negativno na izvoz u tu zemlju. On već stagnira, ali roba koja ide tamo ima kupce i na drugim tržištima, tako da to ne bi trebalo da predstavlja veći problem. Mala privreda kao što je naša može da izveze na svetsko tržište sve što proizvede, nezavisno od kretanja u pojedinim zemljama, osim kada je reč o nekim proizvodima koji su deo nekog većeg svetskog lanca, kao što je recimo proizvodnja automobila koja nije namenjena domaćem tržištu. Jer, reč je o toliko maloj ponudi da ne može da utiče na cene u izvozu. Tako da sve zavisi od toga ima li se šta prodati, kaže Vladimir Gligorov.



Scenario 8
Nemačka štednja

Neke zemlje EU, poput Italije i Španije, ali i zvaničnici ECB-a i MMF-a, sve su glasnije u ocenama da je rešenje za izlazak iz krize da Nemačka, koja je tradicionalno okrenuta štednji počne da troši svoje pare.

Male su šanse da će se to dogoditi, jer je budžet Nemačke već usvojen. Zato su sada sve oči uprte u ECB, jer se očekuje da njene mere pokrenu privredu, kaže Goran Nikolić.

Scenario 9
Minusi u kasama Italije i Francuske

Pred Italijom, Francuskom i nekim zemljama periferije evrozone težak je period strukturnih reformi kako bi minus u budžetima svele na tri odsto BDP-a.

Ne verujem da je to realno očekivati u kratkom roku. Problem sa tim merama je što one strahovito bude socijalne tenzije i što su politički osetljive. Dokaz za to je i odlaganje Italije i Francuske da to učine. NJihovo oklevanje da sprovedu reforme nas, ipak, direktno ne pogađa, procenjuje Goran Nikolić.

Scenario 10
Grčka van evrozone

Male su šanse da Grčka izađe iz evrozone i ako na vlast dođe levičarska Siriza. Ni nova vlast neće moći da ucenjuje EU, jer je stav Brisela da dugovi moraju da se vrate, slažu se ekonomisti. U slučaju da se to ipak dogodi, posledice po evropsku ekonomiju neće biti značajne. Grčka privreda čini samo dva odsto evropskog BDP-a. Za Srbiju bi to mogao da bude problem jer dosta grčkih banaka posluje u Srbiji. U tom slučaju bio bi veći pritisak matica da se povlače sredstva u Grčku, zaključuju sagovornici NIN-a.