Poreski krediti za nova radna mesta

Svet se brzo menja i u tom procesu nikoga neće čekati. Jedini način da se napreduje jeste da se održi korak sa tom promenom. Zato Francuska i sprovodi reforme. Naravno, reforma znači promenu. Ali to ne znači predaju pred spoljnim pritiscima, niti odustajanje od onoga što Francusku čini Francuskom. To je način za jačanje naše istorije, ponosa, tradicije, načina života i naših vrednosti u dinamičnom globalnom okruženju zarad dobrobiti današnjih i budućih građana. To je ključno za izgradnju jače i uspešnije Francuske. Jasno je da je ulog za proces reformi koji se sprovodi veliki. Dobra vest je da mnogi faktori rade u korist Francuske, uključujući i raznolikost geografije, izražajan napredak nauke i tehnologije, bogatu kulturu i ogroman ljudski kapital. Zaista, ovi činioci pomažu da se bolje objasni zašto je Francuska peta po veličini ekonomija na svetu. Ali baš kao što proces globalizacije menja svetsku ekonomiju i Francuska mora da se prilagodi kako bi omogućila svojim kompanijama da i u inostranstvu budu konkurentne kao kod kuće. Otporna privreda je najvažnija za otvorene tržišne ekonomije, jer oblikuje sposobnost zemlje da očuva i poboljša životni standard građana. Zato treba preduzeti sve što je neophodno da bi se od Francuske napravilo bolje i bogatije društvo. Pomažući francuskom biznisu da povrati izgubljeno, mi ih osnažujemo da investiraju i otvaraju nova radna mesta. To je upravo ono što je sadržano u Paktu o odgovornosti, koji je stupio na snagu 1. januara, a koji nudi poreske olakšice poslodavcima u zamenu za otvaranje novih radnih mesta. To je zapravo neka vrsta poreskog kredita koji će uticati na povećanje konkurentnosti i zaposlenosti. Kao što pomažemo francuskim preduzećima da prošire svoje poslovanje u inostranstvu, tako moramo da radimo i na privlačenju stranih investicija u zemlju. Oba faktora su važna za atraktivnost zemlje i među najvažnijim su činiocima globalne konkurencije. Tako ojačana Francuska biće spremna da se suoči sa bilo kojim izazovom koji će globalni svet staviti pred nju. Zakon o rastu i aktivnosti, koji će omogućiti i rad nedeljom, biće usvojen ove godine, oslobodiće energiju poslovnog sektora i ojačaće konkurentnost. To što neke profesije (poput notara) neće više imati monopol, pomoći će da se smanje nejednakosti zbog koje francuska javnost postaje sve više frustrirana. Jedan od ciljeva moje vlade je poboljšanje životnog standarda u otvorenoj tržišnoj ekonomiji. Ali veće bogatstvo, samo po sebi, neće izlečiti sve francuske boljke. Najuspešnije je ono društvo u kome poslodavci i zaposleni imaju osećaj da dele istu sudbinu. Stoga hitno treba poboljšati socijalni dijalog i ojačati poverenje u Francuskoj. Ovaj cilj u osnovi predstavlja pojednostavljenu šemu za pregovore i konsultacije sa biznis sektorom. I to pomaže u vođenju programa stručnog obrazovanja, reformi obuke od kojih će imati koristi ne samo oni koji žele da unaprede svoja znanja i veštine na poslu, već i oni koje nedostatak treninga sprečava da nađu zaposlenje. Ove inicijative samo su deo šire slike svih promena. Na razne načine pokušavamo da život građana učinimo lakšim, pojednostavimo poslovanje, ali i da rasteretimo političare od nepotrebnog rada koji skreće pažnju od važnih strateških stvari. Francuzi će uskoro u svakodnevnom životu početi da osećaju efekte naših napora. Uprkos ogromnom potencijalu ovih inicijativa, one će biti uzaludne ako ih ne vidimo kao pravične. Jer Francuska je, na kraju krajeva, odavno definisana jakim osećajem za jednakost. Kada je o reformi obrazovanja reč, mi možemo da prilagodimo naše nastavne metode za rešavanje nejednakosti u školama i da istovremeno kanališemo dodatna sredstva za nerazvijene oblasti. To podrazumeva da svaka škola ima dovoljno kompjutera, tako da svi učenici mogu imati koristi od današnjih tehnoloških dostignuća, ali i otklanjanje digitalnog jaza među studentima različitih regiona. Činjenica da se rezultati neće osetiti godinama ne bi trebalo da umanji hitnost reforme. Zaista, čitav proces izgradnje jake i pravedne privrede treba da ima za cilj ne samo poboljšanje životnog standarda građana danas, već mora da pripremi Francusku i za budućnost. I kada je u pitanju povećanje dugoročnog prosperiteta zemlje, najuspešnije mere često zahtevaju da prođe izvesno vreme kako bi njihovi efekti postali vidljivi. U društvu koje precenjuje značaj trenutka, može biti teško da se stvari posmatraju na duži rok. Ali moja vlada neće odustati od napora da sutrašnja Francuska izgleda onako kako to naši građani žele i zaslužuju. Država treba da bude primer građanima kada je o reformama reč. To je utoliko veća istina u Francuskoj gde građani imaju veća očekivanja od države. Ne u smislu da država treba da učini sve, već da povuče strateške linije i omogući uspeh lokalnim akterima. Ukratko, vlast mora da se stavi u službu naroda. Kada je u pitanju priprema za budućnost, jedan izuzetno veliki projekat je pred nama, a to je energetska tranzicija. Mi znamo da smo se okrenuli novom modelu rasta, koji je trezveniji i održiviji, koji manje zavisi od fosilnih goriva, a više od obnovljivih izvora energije. Novi pristup rastu podrazumevaće nove navike, stavove i modele življenja. Sa zakonom o energetskoj tranziciji, moja vlada ima za cilj da postavi zakonodavni okvir budućeg „zelenog“ rasta. Ciljevi reformskog programa francuske vlade su jasni: jača Francuska, sposobna da napreduje u globalnom okruženju koje se ubrzano menja; pravednija Francuska, bez koje nema uspeha, bio on individualni ili kolektivni; i nepokolebljiva Francuska koja može da ponudi stabilan i bolji dom za našu decu. U interesu Francuske i njenog naroda mi smo posvećeni reformama koje su neophodne za ostvarenje ove vizije. © Project Syndicate, 2015.