Leto u Sibiru

Za mene je Eduard Streljcov najtužnije ime i prezime u istoriji fudbala! NJegovu priču davno sam pročitao u Ruskom vjesniku, ali toliko tiho da niko nije mogao da me čuje. I sad, dok ovo pišem, čini mi se da sebi šapućem?! Ne znam zašto. Valjda zbog retkih sudbina koje zaslužuju tišinu da bi poštovanje jače odjekivalo... Rođen je 20. jula 1937. godine, igrao je, a u stvari voleo je samo jedan klub - Torpedo iz Moskve! Prvu utakmicu za reprezentaciju odigrao je protiv Švedske u Stokholmu. Beše to 26. juna 1955, SSSR je pobedio 6:0, a mladi Streljcov je postigao tri gola... Debi iz snova prizvao je košmar! Bio je najmlađi član sovjetskog tima, koji je u Melburnu, 1956, osvojio olimpijsko zlato! Pred sam odlazak u Švedsku, na Svetski kup 1958, reprezentativci su imali nekoliko slobodnih dana za razbibrigu. U jednoj dači suviše blizu Kremlja, okupilo se veselo društvance. Na toj sedeljci bio je i Eduard Streljcov, u to vreme idol mladih Sovjeta - ma DŽems Din, samo još popularniji. Kćerka jednog tipičnog sovjetskog funkcionera pokušala je da bude što bliža sa Streljcovom, ali nije joj uspevalo. Naprosto mu se nije dopadala, čak ga je i nervirala... Posle te noći, Streljcov je optužen za silovanje!? Kod istražnog sudije, agenti KGB -a poturili su mu da potpiše priznanje, a da će, zauzvrat , ići sa ekipom u Švedsku. Streljcov je potpisao... Svojom rukom presudio je sebi! Reprezentacija SSSR otišla je na Svetsko prvenstvo, a Streljova su deportovali u logor! Osuđen je na 12 godina sibirske robije! U njegovoj zaostavštini ostala su pisma... Pisma majci: „Mama, pišeš mi da ti uzimaju onu jednu sobu. Daj im tu sobu i ne sekiraj se. Biću živ i zdrav i zaradiću sve što smo izgubili, a ako i ne zaradim, živećemo i u 15 kvadrata. Za mene je najvažnije da ti budeš živa i zdrava... Već smo počeli da igramo fudbal, igrali smo sa sedmim logorskim naseljem i pobedili sa 7:1. Od 1. juna počinje klupsko po logorima... Vreme će veselije i brže prolaziti!“ Ton ovih cenzurisanih pisama ipak je lirski. Tako u jednom pismu logoraš E. S., br. 101010 (kakva ironija u slavnom fudbalskom broju) moli majku da lepo primi njegovog logorskog druga br. 111111 (i još jedna): „Dočekaj ga kao da sam ja doputovao... Znaš sama šta znači Moskva za čoveka koji je izašao iz zatvora, treba da prođe kroz nju i da vidi sve ono najlepše. A, sve što je na svetu loše, to vidimo ovde! Iz jednog rukopisa čita se da je Streljcov pokajnik, ili je to za njega učinila majka, pisao molbu za pomilovanje, ali je odbijen. Sedam godina docnije - svanula je sloboda! Kako to cinično ruski zvuči... Eduard Streljcov se vratio fudbalu, čak se 1965. radovao šampionskoj tituli njegovog Torpeda! Ipak, nisu imali hrabrosti da ga uvrste u sovjetski tim za Svetski kup u Engleskoj... Propustio je tri prvenstva: 1958, 1962. i 1966, a bio je najbolji sovjetski igrač svih vremena! To tvrde oni retki koji su ga gledali. Obukao je opet kao krv crveni i kao krvlju natopljeni dres SSSR-a i zaigrao u Londonu, 6. decembra 1967! Taj snažni plavi fudbaler delovao je toliko sigurno i spokojno da mu se ceo „Vembli” divio. Engleska je bila aktuelni prvak sveta, ali nije pobedila (2:2). Nije ni SSSR... Pobedio je samo on - Eduard Streljcov! Umro je 21. jula 1990, dan posle 53. rođendana. NJegovim odlaskom najzad je došlo leto i u Sibir...