Kako Zmiju izvući iz rupe

Foto Goran Sivački

Šta bi drugo, u pravnoj državi, moglo da se dogodi do da Hašim Tači, osuđen na 10 godina zatvora 1997. i pod poternicom, bude uhapšen kad kroči na tle Srbije? Pardon, centralne Srbije. Dobro, u kategoriji teritorije ni svetskim arbitrima nije jasno dokle je Hašim Tači zamenik kosovskog premijera, a odakle zločinac, ali tamo gde nadležnost srpske policije doseže, on nije slobodan građanin.

Centrala Interpola je stopirala važenje poternice za Tačijem u drugim zemljamaMeđutim, u Srbiji je na snazi, tako da možemo da ga uhapsimo, bio je jasan Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine.

Pa, ipak, u svojstvu ministra za spoljne poslove, Tači je bio pozvan da u Beogradu, prvi put od kada je u odsustvu osuđen na 10 godina zatvora, učestvuje na konferenciji inspirativnog naziva Evropske integracije Zapadnog Balkana: Zajedno možemo bolje. Skup je organizovala, u javnosti relativno nepoznata, nevladina organizacija Omladinski odbor za obrazovanje, uz podršku britanske ambasade u Beogradu.

I premda su na konferenciju pozvani ministri spoljnih poslova regiona - Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Kosova (u saopštenjima za javnost sa fusnotom) u spisku osoba koje su potvrdile svoje učešće, 21. aprila, dva dana pre početka tog trodnevnog događaja, nema nijednog ministra sem Tačija. Ostali učesnici su nižeg ranga, a među njima i dva srpska poslanika: Borislav Stefanović iz DS-a i socijalista Dejan Radenković. Jedno od najkontroverznijih pitanja od početka briselskog procesa - kako će ikada Zmija posetiti Beograd - stavljeno je taktički pred Srbiju na izjašnjenje nekoliko dana pred novu i dugo odlaganu rundu razgovora u Briselu. Za srpsku stranu, nakon što je dolazak najavljen, postojale su samo dve mogućnosti, opisuje Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku. Jedna, da kaže da je bez prethodne koordinacije, poseta nemoguća. I druga, da kaže `dobrodošao`, rizikujući mogućnost da on stvarno i dođe.

Konačnu, odričnu odluku Vlada je donela početkom nedelje. Svi pokušaji Ivice Dačića da se prethodno obrazloži zašto posete ne treba da bude - te njemu je pozivnica za skup stigla iz Prištine, te na njoj pored Kosovo ne stoji zvezdica - bili su suvišni ako se zna jedan krunski: da za Tačijem važi poternica. Ili, možda nisu. Ne samo Tonija Blera, nego najpre slučaj Havijera Solane pokazao je da vladavina prava čak i za najveće legaliste (to je bilo vreme vlasti Vojislava Koštunice) nije prepreka da poternica nestane preko noći. Jer je presuda protiv svetskih moćnika, osuđenih zbog bombardovanja, ukinuta odlukom Vrhovnog suda da je vrati, ne na prvostepeno suđenje, nego u tužilaštvo na istragu, gde se konstatuje da nema elemenata za dalji proces.

Dogovorena procedura u slučaju Tačijeve posete bila bi da se srpskim vlastima obrati oficir za vezu Prištine, što se i dogodilo tek nakon što je javnost saznala da Tači želi da dođe u srpsku prestonicu (što je dokaz da je lider koji se zalaže za regionalnu saradnju i dijalog, po rečima Petrita Seljimija, Tačijevog zamenika) i da čeka odobrenje iz Beograda. Iako ga još nije bio zatražio.

Štaviše, Tačijevo prisustvo na konferenciji krilo se i od drugih učesnika, svedoči Borislav Stefanović. Jasno je da ja ne bih mogao da učestvujem na skupu na kome učestvuje Tači, ali o tome drugi učesnici nisu bili obavešteni. Ovde je evidentno reč o medijskom bildovanju, što albanskoj strani nije prvi put da radi. Vešto je skrojena medijska situacija u njihovu korist.

Joksimovićeva kaže da se u diplomatskoj komunikaciji vodi računa o tome da se osetljive teme koordinišu unapred i pre nego što one postanu tema u javnosti. Sama činjenica da se jedna strana putem javnosti obratila drugoj, dovodi u pitanje realnost namera i pitanje da li je bilo odluke da Tači dođe na skup, ili je reč o manevru kojim se srpska strana primorava da se izjasni o njegovom dolasku. Uobičajena je praksa albanske strane da u kontekstu pregovora prebacuje loptu na drugu stranu, pokušavajući tako da ojača sopstvenu pregovaračku poziciju. Ceo medijski spin ovog događaja išao je u tom pravcu.

Najveći domet jednog takvog manevra imalo je, pred 16. briselsku rundu, aktiviranje skupštinske rezolucije o uvođenju pozivnog broja Albanije na KiM. Iako to nije bilo moguće prema međunarodnim propisima, a rezolucija nije ni dospela u tamošnji parlament, ta igra razvodnila je jedan od važnijih aduta Srbije u pregovorima - pravo na jedini pozivni broj preko koga se komunicira na Kosovu.

Evropska unija se, prema Stefanoviću, očekivano distancirala u poslednjem incidentu. Priština nije poštovala procedure, a nama ne može da se kaže: poništite presudu. Ali, dobro je što se drži neutralno, jer bi bilo sramota da treba da se meša čak i u ovakve stvari, koje bi, inače, trebalo da smo davno prevazišli. Nijedan političar u Srbiji sebi ne može da dozvoli da sedne sa Tačijem usred Beograda. Upitan u čemu je razlika između Beograda i Brisela, sem u domašaju srpskog pravosuđa, Stefanović kaže upravo u tome. Brisel je, takođe, kohezioni faktor. Istina je, nažalost, da se i u ovom slučaju vidi koliko naša politika odiše populizmom. Ova situacija se koristi za još malo dokazivanja u patriotizmu i tu se ne zna ko kome više pomaže - Priština Beogradu ili obrnuto.

Razmena ministara počela je poodavno. Najpre tihom posetom Envera Hodžaja i Fadila Ismailja u oktobru, pa reciprocitetom kroz odlazak Zorane Mihajlović i Ivice Dačića u Prištinu, prošlog meseca, obe u okviru zvaničnih međunarodnih skupova. Da, iako nepoznata, nije i neozbiljna organizacija Omladinski odbor za obrazovanje, svedoči veliki broj uticajnih pokrovitelja te organizacije. Spisak stranih ambasada objašnjava zašto EU nije reagovala manje neutralno, ako ne implicira i to da Unija uopšte nije bila neutralna u ovom incidentu. Ali, na tom spisku su i OEBS i Ministarstvo omladine i sporta Srbije, pa i Grad Beograd.

Poseta, po svemu sudeći, nije bila dogovorena i po rasporedu kojim su dve strane planirale približavanje i promenu stavova javnosti. Ali uloga ovog incidenta, na kraju, nije bila jednoznačna. Manevrisanje pred nastavak dijaloga je bilo korisno za jednu, ali puštanje probnog balona u javnost, za obe strane. Duboko opterećene imidžom kod birača.

Srbija protiv Tačija

Bivšeg kosovskog premijera Okružni sud u Prištini osudio je u julu 1997, za terorizam i na 10 godina zatvora zbog napada na policijsku patrolu u Glogovcu (godinu dana ranije) u kojem je jedan policajac poginuo, a drugi ranjen. Hašima Tačija, zvanog Zmija, srpski organi prepoznaju i kao šefa Dreničke grupe i komandanta Političke direkcije Glavnog štaba OVK. Poternica izdata 1998. proširena je 2003. zbog genocida. NIN je prošle godine od Tužilaštva za ratne zločine dobio odgovor da protiv Hašima Tačija postoji prijava iz 2003. godine za genocid nad nealbanskim stanovništvom i prijava zastupnika oštećenih iz 2007. u združenom predmetu Trgovina organima. Prema, izveštaju Dika Martija, koji razotkriva slučaj Žuta kuća, Tači je šef te kriminalne grupe.