Kad zidovi progovore

Foto PROFIMEDIA.RS

Početkom ove godine slavni britanski umetnik Benksi, poznat po uličnoj umetnosti subverzivnih poruka i veštom skrivanju identiteta, objavio je fotografije i video-snimak svojih dela napravljenih tokom posete ratom razorenoj Gazi. Figura žene koja plače, koja podseća na Rodenovog Mislioca, smeštena u okvir vrata okružena ruševinama i nerazumnošću rata bila je samo još jedna njegova oštra antiratna poruka. Seriju je započeo 2005. godine oslikavanjem zida koji deli Izrael od Palestine, jednim od najopasnijih mesta na svetu. Kada su se jednog jutra izraelski i palestinski građani probudili i zatekli zid oslikan s obe strane, nije bilo sumnje da je to Benksijevo delo.

A onda je, nedavno, stigla vest da je jedan Palestinac prodao svoja ulazna vrata oštećena eksplozijom za 170 evra, ne shvatajući da se na njima nalazi mural slavnog anonimnog uličnog umetnika, potencijalno vredan pravo malo bogatstvo. Sve svetske agencije objavile su fotografiju žene koja plače, upravo onu koju je Benksi prikazao u svom video-radu. I dok traju zakonske peripetije oko dokazivanja da li je prodavac prevaren, Belal Khaled, ulični umetnik i novinar koji je kupio sporni mural, poručuje da vrata ne namerava vratiti: Kupio sam ih kako bih sačuvao sliku i zaštitio je, rekao je dodajući da je oduvek sanjao o tome da poseduje Benksijev rad.

Fokusirani na politiku, kulturu i etiku savremenog društva, Benksijevi radovi u stensil tehnici i štampani po zidovima širom sveta, dostižu vrtoglave cene i podstiču rasprave o vrednosti grafita. Jer, Benksi je svakako zaslužan što je umetnost ulice ušla u galerije i što je valorizovana na tržištu umetnina, ali i što je angažovana umetnost izašla na ulicu. NJegovi radovi su kritika politike, kapitalizma, modernog konzumerističkog društva, licemerja i lažnog morala. Naslanja se na vorholovsko postavljanje pop ikona u drugi kontekst, često prožet crnim humorom. Neretko se njegova umetnička žaoka koncentriše na isticanje problema siromaštva, pohlepe ili gladi. Pa, ipak njegov angažman se ocenjuje u rasponu od vulgarnog provokatora do žestokog kritičara savremenog društva.

Na Benksijevim radovima nema nedodirljivih. On se ne ustručava da englesku kraljicu prikaže kao lezbejku, vojnika kraljevske garde kako piša na zid, bobby policajce kao homoseksualce. U radu Monkey Parlament, na primer, kritikuje vladajuću garnituru i preispituje sposobnost ljudi koji vode državu. On naturalistični prikazuje britanski parlament u kome umesto zastupnika raspravljaju majmuni. Ogromnu reakciju izazvao je njegov rad suvenir, u vidu lutke na naduvavanje, obučene poput zatvorenika iz Gvantanama koju je ostavio u Diznilendu. Lutka u narandžastom kombinezonu sa crnom vrećom na glavi i lisicama na rukama trebalo je da podseti bezbrižni svet na američku vojnu bazu na Kubi u kojoj se, bez ikakvog zakonskog pokrića, drže zatvorenici optuženi ali ne i osuđeni za krivična dela. Ovaj subverzivni rad je policija ubrzo sklonila, ali ipak ne dovoljno brzo da se spreči fotografisanje, i poruka je brzo obišla svet.

U radovima kojima kritikuje društvo, Benksi često prikazuje decu koja su žrtve sistema i sveta odraslih; devojčica grli atomsku bombu, deca nose gas maske dok beru cveće, devojčici vetar odnosi balon u obliku srca... Deca su ponekad i aktivisti koji buše rupu u zidu, pokušavajući da pređu na drugu stranu. Tako je na palestinskoj strani zida prikazao dečake koji kopaju rupu u zidu, isprekidane linije koje označavaju mesto za isecanje, ironični prikaz prozora u zidu, kroz koji se vidi idilični pejzaž i čuvena devojčica koja držeći gomilu balona preleće preko zida. Svi njegovi grafiti ukazuju na besmislenost postojanja barijere među ljudima, koje treba premostiti.



Jedna od karakteristika Benksija osim insistiranja na anonimnosti jesu svojevrsne terorističke akcije i sabotaže pomoću kojih svoju umetnost prenosi u živote prosečnih građana. Parodirajući kapitalizam, falsifikovao je milion funti u novčanicama od 10 funti, na koje je umesto kraljičine glave stavio glavu princeze Dajane, a umesto natpisa Bank of England odštampao je Banksy of England. Mnogo ovih novčanica je završilo u prodavnicama, jer mnogi ljudi nisu ni primećivali razliku.
U svom radu Benksi je koristio metode Marsela Dišana koji je oskrnavio Mona Lizu docrtavši joj brkove i na taj način okrenuo novu stranicu u umetnosti koju će kasnije eksploatisati Endi Vorhol i mnogi drugi umetnici.

Benksi takođe uzima reprodukcije poznatih umetničkih dela, na koje doslikava detalje koji se likovno uklapaju u sliku ali tematski potpuno odstupaju. Da Vinčijeva Mona Liza nacrtana je s kalašnjikovom i bazukom. Na udaru su mu najčešće čuvena dela neoklasicizma koja razotkriva kao kič. Ova vrsta umetnosti i angažovanosti kulminira kada Benksi maskiran odlazi u muzej i ovako pripremljene slike okači među ostala umetnička dela. Na Moneovim pejzažima pojavljuje se smeće iz supermarketa, a Van Gogovi suncokreti se osuše. Nakon ovih akcija po Britanskom muzeju u Londonu, kustosi su odlučili da Benksijevu podvalu zadrže u stalnoj muzejskoj postavci. Trenutno su mnogi njegovi grafiti zaštićena umetnička dela od strane gradskih vlasti.

Verovatno najparadoksalnija stvar se desila tokom aukcije njegovih slika u Sothebiju. Benksijeve slike su za desetine hiljada funti otkupili razni kolekcionari, među kojima i Kristina Agilera. Nakon prodaje, Benksi je napravio karikaturu koju je objavio na svom sajtu, a na kojoj je prikazana prodaja slike na aukciji na kojoj piše Ne mogu da verujem da vi moroni zaista kupujete ova sranja. Čak i ova karikatura prodata je na jednoj takvoj aukciji. Benksi često koristi i samoironiju. Pored njegovog potpisa na grafitima može se videti i crtež pacova. On sebe upravo tako vidi, kao pacova, što u engleskom žargonu takođe označava podrivača, nekoga ko remeti poredak. Na Benksijevom sajtu piše: Ako se osećate prljavo, beznačajno i nevoljeno, onda su pacovi dobar uzor. Oni postoje bez dozvole, nemaju nikakvog poštovanja prema hijerarhiji na kojoj počiva društvo i imaju seksualne odnose 50 puta na dan.



Benksi kroz sve svoje radove pokazuje da duboko promišlja o društvu, kritikujući licemerje, lažni moral, diskriminaciju, konzumerizam NJegova dela jesu provokativna, ali su i kritična, duhovita i kontemplativna. Međutim, njegov angažman ne iscrpljuje se samo u njegovim radovima. On je i od svog kompletnog životnog delovanja načinio koncept. Ostao je dosledan ideji da crtač grafita mora da ostane anoniman. Ali je od anonimnosti napravio misteriju i marketing. S jedne strane kritikuje društvo konzumerizma, a sa druge, tom istom društvu prodaje svoje radove za ogromne sume novca, potom mu se ruga zbog toga, a onda i to ruganje prodaje. Upravo zbog toga su mnogi skloni da kompletnu Benksijevu aktivnost razumeju kao marketinški trik pomoću koga on zarađuje novac. Ipak, on je u aktivnom dijalogu s društvom i kulturom i s njegovim slabostima. Učestvuje u njima da bi ih osporio i učinio očiglednim. Nema sumnje da je svojim hrabrim stavom i umetničkim jezikom našao mesto u savremenoj umetnosti jer nije izgubio subverzivnu snagu niti je postao pitomi deo urbane estetike. O tome svedoči i jedna od njegovih poslednjih poruka na jednom zidu, na severu Gaze: Ako operemo ruke od sukoba između moćnih i bespomoćnih, stajemo na stranu moćnih ne ostajemo neutralni.