Vrtke i kožare

Belopalanački vašar protegao se na pet dana, spojio sa Danima banice tako da se nije mnogo ni primetilo što je Bajaga otkazao koncert na Gradskom stadionu ispred kojeg se bronzani Rajko Mitić sprema da šutne dugačku loptu. E, sad, ne znam da li će da je pošalje ka desnom krilu ka Nikoli Stipiću ili će odmah da uposli Šekularca ka sredini terena. Čudo, čudo je bio naš zemljak Rajko..
.
Cunjam po vašaru i žvaćući mekike zevam u ringišpile. Ali, nisu to više oni ringišpili sa kojih su, u punoj brzini, leteli Cigani u nebo, a onda padali po obližnjim krovovima. Da, da, bile su to scene kao iz Felinijevih filmova...

Nego prođe vašarsko ludovanje, treba da se misli na spremanje zimnice, na nizanje paprika, na vrtke. Kad, u petak, na belopalanačkoj pijaci vrtke, bajo, deset dinara komad! Ko je, bre, ovde lud, a kome noge smrde!? Čuj, vrtka deset dinara! I, računaj; ako ti za nizu treba, bar, pedeset komada, a bez četiri nize ništa ne biva, onda za vrtke treba da šljuneš dve hiljade! Za te pare, brale, možeš da kupiš šest-sedam kila svinjetine! Da sam, bar, siguran da će MMF da dozvoli Vučiću da mi poveća penziju za dva odsto pa da ispadnem gospodin, da se ispružim za vrtke...

A što je vrtkama toliko skočila cena? Eh, što! Onaj lepi Brka bio na belopalanačkim Danima banice i, potom, na televiziji pominjao vrtke, i, seljanke poludele. Znaju, majkoviću, i šta znači reč brend! Javim Biljani koliko koštaju vrtke, a ona će: Ako ne možeš da ih kupiš po pet dinara komad, a ti kupi kožare! One su i bolje od vrtki za punjene paprike! I šta ću, kupim kožare. Samo da i kožare lepi Brka na Javnom servisu ne pomene...

Pravim prženo to jest bećarac na ovčijem loju, a moj guru K. G. Jung iz Švice potura mi knjigu Opsene i sene Radomira Đorđevića, profesora Prištinskog univerziteta. A u knjizi piše da je neki Đorđe Manijak digao ustanak u 12. veku protiv Vizantije, pa je sa Sicilije dovukao Arbanase kao plaćeničku vojsku. Ustanak je ugušen, Đorđe Manijak je ubijen, lađe su mu spaljene te Arbanasi ostadoše na obala Albanije. Tu srpska vlastela široka srca bila pa Arbanasima ustupila planinske vrleti da tamo čuvaju ovce i goveda... Kraj priče, valjda, znate.

Mešam prženo da mi ne zagori, a moj guru Jung sedi na tronošcu pored smederevca, pa mi dosoljava: Ako je nesrećni Đorđe Manijak doveo Arbanase sa Sicilije, da li ovaj vaš srpski Samarićanin pravi istu grešku primajući ove silne azilante koje niko neće? Da li se sve ovo sada dešava po nalogu Obame i Velike Britanije? I da li je, bre, neko za sve ovo primio silne pare?

U ponedeljak se konačno razvedrilo tako da sam, pred zoru, mogao da vidim Sirijus iznad mog Vidova. A iznad Suve planine je i tzv. Kosmički levak koju je snimila NASA kompanija. Elem, ako srpski bogovi sa Sirijusa reše da siđu na Zemlju, nemaju kud, moraju prvo da slete u Vidovo!

Moja Crna se na ovčiji loj oblizuje pa kaže: Možda je to rešenje! Da bogovi sa Sirijusa pokupe ono malo Srba, a belopalanačke seljanke neka prodaju azilantima vrtke za deset dinara po komadu. Jer, ovi, izgleda, imaju pare, čujem da dnevno u Srbiji ostavljaju i po šest miliona evra...