Francuski u mraku

Još jedan dokaz da je kod nas, otkako je engleski zauzeo mesto svetskog jezika bez konkurencije, znanje francuskog postalo retkost. Francusko eu označava vokal koji se u nemačkom piše kao „o“ sa dve tačke, i koji smo uvek transkribovali našim „e“. Svojevremeno smo znali da kažemo Mirej Matje (Mathieu) i Žerar Depardje (Depardieu). Sreća je njihova što se nisu pojavili u 21. veku, inače bi ispali „Matju“ i „Depardju“. Francuska ortografija jeste nefonetska, vrlo daleka od izgovora, ali je dosledna, i kad se jednom nauče pravila, ne bi se smele događati greške kao što je „Masju“. Među privrednicima (stvarno ne znam zašto i Hrvati ne mogu da kažu tako, nego lome jezik govoreći o „gospodarstvenicima“) koji su imali štete od nedavnih hrvatsko-srpskih graničnih sporova našao se i Emil Tedeski, milioner i vlasnik „Atlantik grupe“. Zapanjio sam kad sam na radiju čuo to prezime naglašeno na prvom slogu, kao da je neki Makedonac. U isto vreme, u jednom napisu u „Politici“ pomenuta je „hrvatska poslovna ekipa koja je gotovo zagospodarila srpskom privredom, poput Emila Tedeskog i Ivice Todorića“. Pišući prošle nedelje o prezimenima kao Crnjanski, Dostojevski, napomenuo sam da ih svi menjamo kao prideve. Treba naglasiti da to važi samo za slovenska prezimena. Tedeski je Dalmatinac, njegov pradeda se doselio iz Venecije, i prezime je italijansko (Hrvati ga često pišu izvorno, Tedeschi), dakle menjamo ga po imeničkoj promeni, Tedeskija, Tedeskiju, Tedeskijem, kao što bismo rekli Belinija, Beliniju ili Kenedija, Kenediju. Još jedno prezime koje može izazvati greške jeste Mekloski (McCloskey) ili Meklaski (McCluskey), rasprostranjeno i u Britaniji i u SAD. Kao što je lako naslutiti po onom „Mc“, ono je škotskog porekla, dakle pominjemo Mekloskija, razgovaramo s Mekloskijem, nikako „Mekloskog“ i „Mekloskim“.