Hladni rat na Ustavnom sudu

Foto AP

Radikalizacija se nastavlja: u priču o neizvesnoj sudbini Zajednice srpskih opština na Kosovu, a time i nastavka briselskog dijaloga, sada su uključene i procene o osveti Prištine zbog debakla u Unesku. Ponovo je ispaljen suzavac u kosovskom parlamentu, i to četvrti put za dva i po meseca od kada opozicija blokira rad Skupštine zahtevajući odustajanje od Sporazuma o ZSO i demarkacije granice sa Crnom Gorom. Predstavnici srpskih stranaka najavili su mogućnost izlaska iz vlasti ukoliko se ne ispuni sporazum koji smatraju ključnim za opstanak srpske zajednice, a nemački Dojče vele celu situaciju nazvao je hladnim ratom Beograda i Prištine.

Samo dan nakon propasti pokušaja Kosova da se učlani u Unesko Ustavni sud Kosova suspendovao je Sporazum o ZSO do odluke o njegovoj ustavnosti u januaru, a Ulrike Lunaček, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, ocenila je da Sporazum treba menjati ukoliko Sud oceni da je neustavan. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, pak, smatra da je nakon suspenzije Sporazuma o ZSO dijalog sa Prištinom - besmislen. Kosovski premijer Isa Mustafa, s druge strane, nastavak dijaloga ne dovodi u pitanje, ali iz Brisela ne stiže najava novog sastanka. Kao što nema ni zvaničnog reagovanja na odlaganje primene postignutog sporazuma i njegovo preusmeravanje ka Ustavnom sudu.

Taj, iz beogradskog ugla posmatrano, izrazito nepovoljni razvoj događaja vezanih za formiranje ZSO, čiji je rok, prema tumačenju srpskih vlasti, bio 25. decembar, ipak nije zadovoljio kosovsku opoziciju. Zagovornici stava da sporazum sa Beogradom treba jednostrano odbaciti u utorak su još jednom terorisali kolege u Skupštini bacajući suzavac i biber-sprej, a za 28. novembar, na Dan proslave albanske zastave, najavili su protestni skup u centru Prištine. Oni unapred osporavaju kredibilitet Ustavnog suda u kome sedi četvoro Albanaca, troje stranaca i dva predstavnika manjinskih zajednica, od kojih je jedan Srbin, profesor Pravnog fakulteta iz Kragujevca. Uverenje opozicije da će Sud aminovati sporazum kome se protive donekle bi se moglo potkrepiti i ocenom Evropske komisije u čijem se najnovijem izveštaju navodi da je kosovsko pravosuđe podložno političkim uticajima. A premijer Mustafa je, kako je medije podsetio Dalibor Jevtić, ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova, na poslednjoj sednici vlade obećao da će svi sporazumi biti sprovedeni u delo.

Pojavila se i procena da bi aktuelna politička kriza na Kosovu, osim formiranjem neke vrste koncentracione vlade, koja bi smirila opoziciju, mogla biti razrešena i vanrednim izborima. Kosovski premijer, međutim, odbacuje takvu mogućnost, podsećajući da vlada u Skupštini ima više od dvotrećinske većine, kao i da izbori nisu rešenje, jer bi se isti problemi produžili i dalje.

I dok prištinski analitičari ocenjuju da tamošnje vlasti samo odugovlače sa primenom ZSO, kako bi dobile na vremenu u unutrašnjoj političkoj borbi, i opoziciji oduzele argumente dok se čeka pokretanje specijalnog suda za ratne zločine, i u Beogradu se pojavila spekulacija o mogućoj upotrebi nastale situacije u potencijalnom ovdašnjem političkom odmeravanju snaga. Kosovska opstrukcija sporazuma, prema tim tumačenjima, mogla bi da ojača poziciju desnih snaga ali i predsednika Tomislava Nikolića koji bi, u nekom pogodnom trenutku, na svetlost dana mogao da izvuče svoju platformu o Kosovu. Nikolić, doduše, uprkos brojnim dosadašnjim najavama obračuna u vrhu vlasti, nije pokazao spremnost da se konfrontira sa Vučićem i rizikuje sopstvenu poziciju. Ali je, zato, Brisel uvek pokazao da sistemom pritisaka i poneke šargarepe, otkoči proces pregovora Beograda i Prištine. Do novog zastoja.