Milošević i Tuđman su u pidžamama crtali mape

Između njih, koji su se našli u Dejtonu, stajala je gotovo nepremostiva prepreka. Na hiljade leševa i grobnica. O njihovom morbidnom prijateljstvu, o danima kada se krojila mapa i uređenje današnje BiH, dve decenije kasnije, do sada nepoznate detalje za NIN iznosi svedok ovih pregovora Momir Bulatović.

Početak: večera je postavljena u ogromnoj vazduhoplovnoj hali. Svi su u svečanim odelima. Glavni gost, u centralnom delu hangara, `nevidljivi` F117. Oko njega stolovi. Posluga na nivou najluksuznijih hotela stoji spremna. Domaćin, komandant baze, pukovnik Henri Rećilio Mlađi iskazuje dobrodošlicu. Nadam se i verujem da ćete vi, sve tri sukobljene strane uspeti da sklopite mirovni dogovor kojim će se okončati trogodišnji rat. A ako ne, imam priliku da vas upoznam sa mašinom, najsmrtonosnijim sredstvom koje je ikada izmišljeno. Avion F117. Sam on dovoljan je da skrši vatrenu moć bilo koje od vaših armija, pa vam želim ugodne pregovore i nadam se da neću morati da uključim njegov motor, poručio je domaćin.

Kako je izgledala baza?

Kad smo se JAT-ovim boingom spustili na pistu, ugledali smo veliki transparent: Dobro došli, predsedniče Miloševiću. Tu su bile četiri jednake, skromnije zgrade i nismo imali neposredan kontakt. Prvih nedelju dana nije bilo sastanaka, samo velika presija. Holbruk je nastavljao da radi ono što je radio i ranije. Amerikanci su u toj prvoj fazi predlagali dokumenta na osnovu kojih je trebalo od BiH stvoriti idealnu, uređenu, multikulturalnu, multietničku i demokratsku državu što ni onda nije bilo, a nažalost nije ni danas, realno. Cilj nije bio podjela Bosne, nego da ona bude mirna a cjelovita. A zbog toga je započeo rat u BiH. Tretiran kao princ iz Dejtona, Milošević je smatran za jedinog koji može da natjera srpsku stranu na teritorijalne ustupke koji su od nje traženi. Srbi su držali ogromne teritorije, mnogo više nego što je bio ključ i formula onoga s čim smo došli u Dejton, a to je da se BiH razgraniči po principu 51 odsto teritorije Hrvatima i Federaciji i 49 odsto za RS

Bošnjaci i Hrvati, žalila se kasnije delegacija RS, imali su tekst sporazuma sedam dana ranije?

Tačno, na našoj strani bilo je mnogo isprepletanih emocija, a najveća je bila strah. Suočite se sa užasnom odgovornošću da zbog neke vaše greške ili propusta dopustite da se nastavi rat, a pregovori su se sveli na dogovore o mapama. Jedno je kada kažete 51: 49 odsto teritorije, a druga kada uzmete olovku, pa crtate na realnoj mapi i znate da je potez olovkom po karti kilometar na terenu. A za te kilometre između sukobljenih sela su i sa jedne i sa druge strane ginule na desetine hiljada ljudi. Tako da je u suštini bilo potrebno naći kompromis, da svaka strana dobije ono što je željela. Na polovini pregovora muslimanska strana je istakla zahtjev da uzme 70 odsto teritorije. Zahtjev RS je da oni kontrolišu 60 odsto. Hrvati su odbacili i jedno i dugo. I nakon 15 dana pregovora Milošević i ja smo išli na kafu kod Tuđmana, on je dolazio kod nas i postigli smo sporazum. Činjenica da smo samoinicijativno uredili principe budućih odnosa sa RS, kod Holbruka je izazvala sumnju da to radimo na štetu muslimana, koje on uzima u zaštitu.

Izebegović je strahovao da su se Milošević i Tuđman dogovorili sve unapred?

Oni se jesu dogovorili, ali ne ono što se predstavlja kao podjela teritorije BiH...

...Na salveti...

Izmišljotina Haškog tribunala. Suviše je naivno svoditi odnos njih dvojice na kafansku priču kako se dijelila Bosna. A nju četiri godine tri zaraćene strane dijele ratom i ne mogu je podijeliti.

Kristofer Hil je tvrdio da je Silajdžić tražio selo Ustoklina, zbog najstarije džamije u Bosni, a da se Milošević sarkastično nasmejao i rekao: Ej, Harise, zar ne znaš da su oni idioti, mislivši na bosanske Srbe, tu džamiju srušili? Da li je stvarno koristio tu terminologiju za bosanske Srbe?

Da, rekao je da su to neki ludi Srbi uradili i potpuno sam siguran da je tako i mislio.

Pregovori umalo nisu prekinuti zbog Sarajeva?

To je furiozna završnica. Jutro prije nego što će Bil Klinton objaviti uspjeh mirovnog sporazuma, svi smo bili razočarani jer je muslimanska strana u toku noći odbila definitivni papir. Milošević i ja smo otišli kod Tuđmana i tražili da potpišemo taj papir.

Izetbegović je te noći u pidžami došao u prostoriju u kojoj su se iscrtavale karte ili kod Holbruka, baš kao što je Milošević stajao u dvorištu baze u cik zore u pidžami par dana ranije, posmatrajući sneg u dvorištu?

Karte su se iscrtavale u prostoriji u kojoj je bilo 80 američkih oficira, stručnjaka za mape. Ranije u Ženevi i Briselu našim kartografima je trebalo cijela noć da izračunaju koliko je neki teren procentualno zastupljen u BiH, a Hil i Holbruk su nam pokazali najsavremeniju tehnologiju, za koju do tada nismo znali. Cela Bosna je bila mapirana u 3D formatu i istog sekunda za svako rješenje računari su izračunavali koliko je to procenata teritorije.

Bosanski Srbi nisu odustajali od podele Sarajeva, ali ne i Milošević?

Na samom kraju nacrtana je mapa Sarajeva gdje bi Srbi imali veći procenat nego što je bilo do tada, ali bi Sarajevo bilo distrikt, izvan podjele BiH po osnovnom principu - dva entiteta, tri konstitutivna naroda. Tada je Sarajevo bilo smišljeno kao zamka za Srbe, da dobiju veći dio Sarajeva, ali da s druge strane, kroz logiku funkcionisanja samog distrikta, izgube RS. I trebalo je donijeti odluku, a donio je Milošević. Sam. I to je istorijski njegova najveća odluka da RS treba da bude uknjižena u mirovni sporazum kao mjesto gdje će ravnopravno i slobodno da živi srpski narod u okviru BiH i da je bitan status RS, a ne njena teritorijalna veličina.

Milošević je suspendovao predstavnike RS iz pregovora?

Oni su suspendovani patrijarhovim sporazumom. Onog trenutka kada imate zlatni glas, i kada znate kako će odlučivanje da ide, onda delegacija RS nije ni učestvovala u pregovorima. U tehničkom dijelu da, ali u suštinskom ne.

Je li tačno da je Milošević rekao Silajdžiću: Vi zaslužujete Sarajevo, jer ste iskopali tunel, ulazili i izlazili iz njega kao lisice, ali ste se za njega borili, a one kukavice su ubijale s brda? To je toliko puta citirano kao Hilovo svedočanstvo.

Nisam bio prisutan. Sa Izetbegovićem i Tuđmanom provodio sam više vremena nego sa familijom i razvila se vrsta morbidnog prijateljstva. A zbog potrebe i želje da se postigne cilj, aktivira se i ona latinska, vrana vrani oči ne vadi. To je prirodno u politici.

Milošević i Tuđman?

Tuđman bi često prihvatio argumente kada bi mu Milošević rekao: Slušaj, bre, Franjo, nećemo mi da vam ugrozimo državu, hoćemo samo da naš narod tamo ostane živ, zdrav i normalan. I pristane Tuđman na većinu ponuđenih rješenja, ode u svoju delegaciju i umjesto njega vrati se Mate Granić i kaže: Gojko Šušak i Tuđman su razmotrili ovo što ste predložili, to tako neće ići.

Tuđman u svojoj delegaciji nije bio kao monarh, nije sve bilo podređeno njegovoj volji?

Nesporno je bio neprikosnoveni autoritet, ali jednaku težinu je imao tadašnji ministar odbrane Šušak.

Tuđmanu je bio najvažniji status istočne Slavonije, a slagao se sa Miloševićem koji nije imao ništa protiv da ona pripadne Hrvatskoj?

Nije tu bilo ničeg spornog, osim kada ćemo taj dio predati pod jurisdikciju hrvatskih vlasti, za godinu ili tri. I potpisali su sporazum, ali je Holbruk poludio kada je za to čuo, i došlo je do toga da neposredno, bez njegovog učešća, nađemo rješenje.

Na Miloševića je vršen najveći pritisak? Bio je kao u zatvoru?

Naravno, srpska strana je bila unapred prokažena kao zločinačka i morala je da se odriče dijela teritorije da bi se došlo do mirovnog sporazuma.

Kako su se Amerikanci ophodili prema njemu? Neki su smatrali da je on američki čovek.

Nedavno sam bio u RS i rekao sam, možete vi da mislite o Miloševiću što god hoćete, ali i ovaj trg vam je on donio, kroz niz bolnih teritorijalnih ustupaka, ali krajnji rezultat je da je RS zahvaljujući Dejtonu u okviru BiH gotovo nedodirljiva tvorevina. Sporazum je donijet uz saglasnost pet velikih sila, članica Kontakt grupe i svih strana u BiH, Srbije i Hrvatske i nemoguće ga je promijeniti na pravno valjan način. Silom može, ali je to besmisleno.


Foto profimedia

Kuvali ste tamo jedni drugima, lideri zaraćenih strana?

Vesli Klark, Hil... pa to su ljudi sa kojima smo provodili puno vremena. Organizovali smo im večere, da im pokažemo da nismo divljaci. Milošević je poznavao Ameriku. Dok je radio u Beogradskoj banci imao je mogućnosti da u ime velikih trgovina kao počasni veliki kupac obiđe najskuplja i najluksuznija mjesta, što našim pregovaračima nije bilo dostupno. I on je tada nosio epitet dejtonskog princa, kasnije su mu nadjenuli naziv balkanski kasapin. Osim toga, Nikola Koljević je šekspirolog i u komunikaciji se pokazalo da nismo nekakvi koljači ili četnici koji žele samo zlo.

A kakav je bio odnos Miloševića sa tim bosanskim Srbima?

Prije Dejtona bio je to period dugogodišnjih svađa. Koljević, Krajišnik i Buha, da budemo krajnje iskreni, nisu bili upućeni u pregovore. Bio sam neki medijator i kasno noću prenosio sam im što se dešavalo. Osjećali su se napuštenima i povrijeđenima ali su na kraju prihvatili rezultat kao spasonosno rješenje.

Je li iko pominjao Srebrenicu?

Ni Izetbegović, ni bošnjačka strana. Pošto se RS stvara tek u novembru mjesecu, a zločin u Potočarima se desio u julu, interesantno je kako niko u Dejtonu ne pominje taj period. Da smo mi tada znali razmjere tog zločina ne bismo mogli da branimo RS. Garantujem, ni Milošević ni ja. A vjerujete, svi pregovori su se vodili tako ko je gdje poginuo.

Jovica Stanišić je, takođe, bio tamo. Kakva je njegova uloga?

Bio je neobično konstruktivan, i jedan od najznačajnijih s naše strane. Ne bih rekao da je imao neke posebne aranžmane sa Amerikancima.

Prebrojali ste koliko ljudi će završiti u Hagu od tih koji su bili u Dejtonu?

Sastavni dio mirovnog sporazuma bio je saradnja sa međunarodnim ad hok krivičnim tribunalom. Naša strana nije htjela to da prihvati. Voren Kristofer vršio je pritisak na Miloševića, bili smo tu Holbruk i ja i rekao mu je: Zašto ne prihvatite?, a Milošević je uzvratio: Gospodine državni sekretare, da li biste vi potpisali dokument koji će direktno da vas odvede u Hag? Ovaj je uzeo nalivpero iz džepa, precrtao je obavezu saradnje sa Haškim tribunalom i napisao rečenicu koja je ostala u Dejtonskom sporazumu, a ona glasi: Strane su obavezne da sarađuju u proganjanju ratnih zločina počinjenih na teritoriji BiH. To je značilo našu odluku da proganjamo zločince, ali da se ne izložimo političkom progonu ad hok tribunala u Hagu. I u tom sporazumu nema obaveze saradnje sa Hagom.

Konačno, Dejtonski sporazum potpisan je u Parizu? Prisustvovao je i Klinton?

To je bila samo ceremonija. Klinton, predsednik Rusije, Francuske,... bila je to predstava za medije. I ručak je bio savršen.

Original dokumenta koji je potpisan u Dejtonu, čuvan u BiH, nestao je 2008?

Sve je to u cilju pritiska na dalje slabljenje, sve do nestanka RS. Toliko jasno, koliko su dva i dva četiri.

Da li je bilo koji od 10 aneksa podrazumevao prenošenje nadležnosti sa institucija RS na nadležnost BiH?

Ma kakvi! Dvadeset godina nakon Dejtona posljedice možemo kritički ocjenjivati, ali niko ne može osporiti da je taj sporazum zaustavio građanski rat.

Neki smatraju da Dejtonski sporazum treba revidirati?

Besmisleno. Dejtonski sporazum nije najbolje, ali je jedino moguće rješenje u ondašnjim i sadašnjim okolnostima i napuštanje logike razaranja, rata. U vrijeme pripreme Dejtonskog sporazuma, nakon pune četiri godine rata u BiH i pada RS Krajine, u diplomatskim krugovima govorili su da se na prostorima bivše Jugoslavije mora desiti ili brzi rat ili brzi mir. Brzi rat je podrazumijevao prekid dugogodišnjih borbi u BiH. I nakon pada RS Krajine i ojačane vojne moći Hrvatske, brzi rat je podrazumijevao ulazak hrvatskih oružanih snaga u BiH. Banja Luka je bila pred padom, gotovo spakovana, nemoćna da se odbrani od hrvatskih tenkova. Trebinje takođe. Prijetila je opasnost da kompletan narod istočne Hercegovine pobjegne ispred vojske RH. Šta je bila opcija sprečavanja brzog rata? Brzi mir. To je podrazumijevalo odlazak na mirovnu konferenciju. S naše strane u to doba je postojao izrazito veliki sukob na relaciji

RS - Srbija?

Naš stav je bio prihvatanje mirovnih pregovora, od Vens Ovenovog plana nadalje, dok ih je rukovodstvo RS uvijek odbijalo. Da bismo mogli otići u Dejton, bilo je neophodno da imamo jedinstveni glas i da se ne ponavlja da Milošević i Bulatović prihvate mirovni program, a da ga Karadžić odbaci.

Ko je isključio Karadžića?

Karadžić i Krajišnik sa Mladićem su ranije isključeni. Činjenica da su optuženi od strane Haškog tribunala ih je diskvalifikovala. Oni su odredili svoju delegaciju, Nikolu Koljevića, Aleksu Buhu i Momčila Krajišnika. Ispred Jugoslavije - Milošević, Milutinović i ja. Predmet žestokih rasprava je bio da li će biti jedinstvena ili zajednička delegacija. Ako bi bila zajednička, što je tražio Karadžić, to bi značilo da se ne može donijeti odluka. Tri glasa s jedne strane, tri glasa s druge. Tražili smo da bude jedinstvena, glas za svakog člana delegacije, a zlatni glas za šefa delegacije, Miloševića. To je bio uslov američke strane da bi uopšte organizovali pregovore, da bi mogla da se donese odluka koja sutra neće biti opovrgnuta u Skupštini RS na Palama. Karadžić nije htio da prihvati. Nakon pada RS Krajine, 25. avgusta, nakon činjenice da istočna Slavonija visi o koncu, a da je Banja Luka izložena napadu hrvatske vojske, sjedili smo u Dobanovcima dvije duge noći i pokušavali da postignemo takozvani patrijarhov sporazum. Patrijarh Pavle se založio da se odlučivanje o miru prepusti šefu delegacije Miloševiću. Rekao je da se neće pomjeriti iz sale dok sporazum ne potpišemo. I iza ponoći bio je potpisan. Bila je gotovo nemoguća misija pomiriti naše stavove. U takvim okolnostima, vojno oslabljeni, politički posvađani i sami, bez ičije podrške u svijetu, trebalo je da idemo na pregovore. A na mirovnim pregovorima male države i mali narodi moraju da imaju zaštitnika.

Milošević je koristio patrijarha za svoje političke ciljeve?

U suštini, tada je već svačija glava na šiljku, politička sudbina i lična.