Ni dinar više za propale firme

Foto: Đorđe Kojadinović

Ove godine u srpskom budžetu ostvareni su rezultati kakve nisu očekivali ni ministar finansija, ni premijer. Ima, međutim, i onih koji misle da problem nije rešen na dugi rok i da bi minus u državnoj kasi bio kao i 2014. da javna preduzeća nisu uplatila duplo više, da je za kapitalne investicije potrošeno koliko je i planirano i da se plate i penzije vrate na stari nivo. Ministar finansija Dušan Vujović za NIN kaže da to nije baš tako.

Smanjenje rashoda na plate i penzije bilo je nužno kao inicijalna kapisla. Pored toga, povećali smo bez dizanja poreskih stopa sve prihode, osim od poreza na dobit. Taj trend ćemo reformom Poreske uprave i širenjem poreske baze pojačati, a u 2016. nećemo preneti ni dinar starih obaveza. Naprotiv! Vratićemo stare dugove, koje su naši prethodnici odlagali ili gurali pod tepih. Uštedama u 2015. izbegli smo dodatno zaduživanje od 600 miliona evra, a to malo ko priznaje. Kažu, nije održivo. Kako nije? Ovim smanjujemo kamate za najmanje 30 miliona evra u svim narednim godinama. Štaviše, kad ne bismo vraćali stare dugove uštedeli bismo još 400 miliona evra, tvrdi Vujović.

Da li je zbog povećanja penzija i plata dovedeno u pitanje obećanje MMF-u da se do 2017. udeo penzija smanji sa 13 na 11, a plata u javnom sektoru sa 10 na sedam odsto bruto domaćeg proizvoda?

Ovo će proizvesti malu kaskadu, porast u troškovima za plate i penzije, ali nastavljamo istim putem i do cilja ćemo doći krajem 2017. Sve smo isplanirali, do poslednje cifre. Teško je objasniti koliko je trebalo truda da ubedimo MMF da ova povećanja neće ugroziti taj cilj.

Premijer je tvrdio da postoji prostor za veće povećanje plata i penzija ali da, eto, on ne da. Da li stvarno postoji?

Da, postoji, ali smo i mi i Fond želeli da zadržimo rezervu zbog mogućih ekonomskih šokova i krize u okruženju. Smatramo da se i ovim povišicama šalje pozitivan signal i važna poruka da nipošto ne smemo da dovedemo program u pitanje.

Je li onda ovo poslednja povišica do kraja trogodišnjeg aranžmana?

Imamo najmanje još jedno prolazno vreme, krajem 2016, a do kraja programa još cele dve godine. Ako u međuvremenu ostvarimo veći realni privredni rast i povećanje bruto domaćeg proizvoda, onda će se stvoriti uslovi u skladu sa već pomenutim prostorom definisanim u Zakonu o budžetskom sistemu.

A da li ste spremni da 31. maja 2016. kažete: ne dam više ni dinara subvencija za firme u rustrukturiranju, pa šta god bude?

Ma koliko da je to teško reći, spreman sam! Zarad bolje budućnosti. Mi smo već budžetom za 2015. uskladili državnu pomoć sa evropskim pravilima i prekinuli sa davanjem garancija za likvidnost, glavnim izvorom podržavanja firmi u restrukturiranju.

Sigurno, po bilo koju cenu?

Sigurno, zato što ovo mora da bude ne možda poslednji put, nego stvarno poslednji put. Čvrsto ću držati fiskalne dizgine, ne zbog toga što sam nekakav kontrol frik, već zato što bez toga ne možemo da ozdravimo i izađemo na čist pravac.

Naziru li se onda konture budžeta za 2016?

Nastavićemo da smanjujemo rashode za plate, materijalne troškove i kamate tako da ćemo održati ukupni deficit opšte države koji neće preći četiri odsto BDP-a. A u 2017. cilj je da on bude na nivou Mastrihta (tri odsto), a republičkog budžeta jedan odsto niži. Očekujem da ćemo iz jeftinijih izvora, kreditom od Emirata uz kamatu od dva odsto, refinansirati najskuplje kredite i dopunski smanjiti troškove kamata. Boljom naplatom poreza i doprinosa kontinuirano ćemo povećavati prihode u narednim godinama. Ove godine naruku su nam išle niže cene energenata, a u 2016. ćemo štedeti na svim materijalnim troškovima u državnoj upravi i javnim preduzećima. Na primer, isti model automobila kada je u upotrebi u državnim i javnim preduzećima troši 30 do 40 odsto više goriva nego kad ga koriste građani. Ne znam da li u prvom slučaju vozači samo arče gorivo ili koriste benzin za lične potrebe, ali je očito da te troškove možemo smanjiti, a da niko ne bude oštećen.

Dokle će se tolerisati takvo ponašanje, jer džabe se štedi na platama i penzijama ako Srbijagas i dalje pravi gubitke od 45 milijardi dinara?

Srbijagas mora i može da se restrukturira. Ako država preuzme 200 miliona evra duga Srbijagasa, zauzvrat očekujemo njegovo transparentno, odgovorno i efikasno poslovanje. Uostalom, ne bi imalo smisla da država preuzme taj trošak ako novac iz Srbijagasa i dalje bude curio. Cilj je da se očiste stari dugovi, prema NIS-u i Gaspromu i obezbedi kontinuirano snabdevanje zemlje gasom po konkurentnoj ceni. Srbijagas mora postati efikasna kompanija sa transparentnim sistemom upravljanja i korporativnom strukturom usklađenom sa svetskim standardima.

Da li zbog tih 200 miliona evra deficit opšte države i naredne godine ostaje na minus četiri odsto BDP-a?

Za 10 meseci ove godine deficit republičkog budžeta bio je samo 1,2 odsto BDP-a, a deficit opšte države oko 2,2 odsto. Očekujem da će i naredne godine biti ostvareni slični ili bolji rezultati, a prostor do četiri odsto biće iskorišćen za pokrivanje očekivanih jednokratnih troškova reformi i restrukturiranja preduzeća u Agenciji za privatizaciju, velikih javnih preduzeća, EPS-a i Železnice i javnog sektora u celosti. Tako će ostvarene uštede na najbolji način biti upotrebljene da se rešimo strukturnih problema i nasleđa prošlosti. Ali to ima smisla jedino ako se prekine sa praksom nedomaćinskog poslovanja u javnom sektoru. Takvoj praksi se mora stati na kraj.

Kako?

Na primer, tako što će ubuduće svi plaćati gas, i što će se znati po kojoj ga ceni Srbijagas kupuje, a po kojoj i kome prodaje. Uz to, Nadzorni odbor javnih preduzeća mora biti odgovoran za kvalitet upravljanja a njegovi članovi kompetentni. Politička pripadnost ne sme da bude zamena za znanje i stručnost. Imaćemo problema ako tu budu ljudi koji ne znaju da čitaju finansijske izveštaje i donose odgovorne odluke. Isto važi i za druge. Ko će da ulaže u nove elektrane ako se na sličan način ne sredi stanje u EPS-u.

Da li je EPS morao da se zaduži da bi uplatio dividendu državi?

Često se dešava da javna preduzeća iskazuju profit ali su im sredstva blokirana u dugoročnim plasmanima. U slučaju EPS-a, radilo se o plaćanju obaveza po starim zaduženjima. Zato je morao privremeno da pozajmi novac da ih izmiri. Država je 10 godina plaćala njihov dug Pariskom i Londonskom klubu i logično je da u jednom momentu EPS pokrije deo tih troškova. Tih sedam milijardi dinara, koliko je uplaćeno u budžet je delimična kompenzacija za troškove koje je država imala u proteklih desetak godina.

Šta za ministra finansija znači informacija da će ceo ovogodišnji rast BDP-a od 0,75 odsto pojesti dug vojnim penzionerima od 24 milijarde dinara, a ni seljacima nisu isplaćene subvencije?

Cifra od 24 milijarde uključuje i zatezne kamate, troškove advokata i veštaka, koji su za elementarni obračun kamata uzimali enormne naknade. Ta informacija nigde zvanično ne postoji. To je cifra koja govori o tome koji bi bio tužbeni zahtev svih vojnih penzionera kada bi tužili državu za neisplaćene penzije i zatezne kamate. A nisu svi tužili. Iako mi nije jasna ekonomska i pravna osnova odluke Ustavnog suda, razumem da ona mora da se sprovodi.

I ministar Vulin je izašao sa tom cifrom i najavio da će u januaru svaki vojni penzioner dobiti 310.000 dinara, ako odustane od tužbe?

Ni ja, ni ministar Vulin nemamo izbora, vojni penzioneri će dobiti fer ponudu da im se isplati pravilno obračunata razlika, uvećana za rast troškova života počev od meseca kada je trebalo da bude isplaćeno do danas. Procena je da za to treba 10 do15 milijardi dinara.

Ako se i tom dugu dodaju neplaćene subvencije za poljoprivrednike, opet će te dve stavke biti iste kao prirast BDP-a u 2015? Ko je kriv što je loše planiran agrarni budžet?

Delom nismo dobro planirali, a delom nismo očekivali da će oni sa najviše zemlje biti toliko uporni da dobiju subvenciju od 6.000 dinara po hektaru. Naš sistem za agrarna plaćanja nije na vreme uočio problem i zato je prijavljeno preko 30.000 novih zahteva vlasnika do 20 hektara nego u prethodnoj godini. Potrudićemo se da u 2016. sistem subvencija u poljoprivredi tako dimenzionišemo da ispunimo minimalne evropske standarde po učešću u društvenom proizvodu i isplatimo naknadu svim kvalifikovanim poljoprivrednicima. Lično mislim da bi sistem subvencija trebalo modernizovati i preusmeriti sa ekstenzivne biljne na visokoproduktivnu proizvodnju koja će garantovati mnogo više dohotke. Jedan od načina je da omogućimo funkcionisanje programa IPARD koji finansira EU i razvijemo slične sisteme zasnovane na domaćim izvorima finansiranja. Oni su usmereni na refundiranje kapitalnih ulaganja neophodnih za visokoproduktivnu poljoprivredu.



Da li će ova plaćanja zahtevati rebalans budžeta?

Ne, pošto ovim ne prekoračujemo planirane rashode i samo vršimo realokaciju sredstava u okvirima dozvoljenim Zakonom o budžetskom sistemu.

Svojevremeno je Dominik Stros Kan angažovan da prepakuje naš javni dug. Zašto se Vlada sada ne zaduži po nižim kamatama i ne vrati bar najskuplji dug?

Mi radimo sve što je potrebno da se to i uradi i optimalni trenutak je u mesecima ispred nas. Srbija sistematski smanjuje cenu javnog duga u svim ročnostima od godinu dana do 10 godina i u svim ključnim valutama (dinar, evro, dolar). Nameravamo da strukturu i ročnost duga dalje unapređujemo i tako smanjimo prosečnu kamatu koju plaćamo na naš dug. Očigledan primer su krediti Emirata koje smo uzeli po dva odsto na 10 godina, čime smanjujemo prosečan trošak duga u dolarima i obezbeđujemo likvidnost kojom hedžujemo rast kursa dolara. Očekujemo da će kamata na evro ostati niska bar do septembra 2016. što nam pruža mogućnost da optimiziramo prosečnu cenu duga u evrima. Istovremeno, pad referentne kamatne stope NBS smanjuje trošak zaduživanja u dinarima. Konačno, u restrukturiranju našeg duga treba imati u vidu i dva dopunska elementa - naš kreditni rejting od koga zavisi razlika između kamate na svetskom tržištu i kamate po kojoj su poverioci spremni nama da pozajmljuju novac, kao i regionalne faktore koji opredeljuju preovlađujuće uslove za zemlje regiona Jugoistočne Evrope.

Ali još imamo dug u dolarima uz kamatu od 7,25 odsto?

To je bilo pre, a 2014. dobili smo od UAE milijardu dolara po dva odsto i dobićemo ista sredstva i u 2016. Uz to, godinu dana čekali smo izmene Zakona o javnim nabavkama, da bi se sklonilo pogrešno ograničenje da se tender za pravne usluge mora raspisati i za emisiju evroobveznica. Iako su nam i u EU rekli da to ne važi za obveznice, izgubili smo godinu dana. A šta smo mogli? Da sutra neko kaže da smo emisijom evroobveznica kršili zakon?

Kada će taj kredit stići?

Očekujem da će biti odobren u prvoj polovini 2016. i to će nam dopunski smanjiti trošak kamata za oko 57 miliona evra godišnje. Isto tako, očekujem da ćemo stalnim refinansiranjem dinarskih obveznica bitno smanjiti kamate i tako ostvariti uštede koje je omogućilo smanjenje referentne kamatne stope NBS sa preko devet na četiri odsto.

Planirate li da dopunski menjate valutnu strukturu duga? Svi vaši prethodnici od 2011. zaduživali u dolarima, što je bila najgora opcija.

Posle bitke lako je biti general i ne kažem da ne bih napravio istu grešku, ali znam da se nikada ne treba zaduživati u valuti za koju se procenjuje da će jačati. Ovde se često brkaju pravila za kupovanje i zaduživanje. Treba kupovati valutu za koju se očekuje da će rasti, ali se ne treba u njoj zaduživati. Kada je dolar uspešno isplivao iz finansijske krize, bilo je jasno da će nastaviti da raste. Iza tog rasta stoji i snažni ekonomski rast u SAD.

Zar onda nije vreme da Srbija beži iz dolarskog duga, jer se očekuje da će Američke federalne rezerve dići kamate i da će ta valuta dalje jačati?

Za Srbiju bi bilo dobro da pretvori dolarski dug u evre, jer najveći deo prihoda ostvaruje u evrima i tako ima prirodnu zaštitu od promene kursa, po principu pošto kupio - poto prodao. To je pravilo broj jedan za Srbiju. Ali, za Srbiju zaduživanje u evrima u jednom momentu nije bilo povoljno i zbog toga se išlo na dolarske obveznice. Negativno dejstvo toga mi smo delom kompenzovali time što smo se zadužili za likvidnost kod Emirata i zato nismo osetili taj udarac.

Ali osetićemo 2024, kada taj kredit dospe na naplatu?

Ne moramo ni tada, pošto možemo i tada da ga refinansiramo, ali je poenta da ćemo celu glavnicu duga da vratimo za 10 godina i ako za to vreme budemo uspešni, to neće biti problem. Dug je loš drug samo ako ste neuspešni. Ako do tada budemo imali ekonomski rast veći od dva odsto, nama će se taj dug isplatiti.

Hoćete li državne hartije ponuditi i građanima, jer oni štede u bankama uz kamatu od jedan odsto, a država plaća 4-5 puta više?

Mnoge zemlje su 80-ih godina bitno smanjile troškove finansiranja države kada su dozvolile građanima da ulažu u državne hartije. Mislim da i Srbija treba da sledi sličan model koji bi građanima ponudio veće kamatne stope na njihovu štednju, državi omogućio jeftinije i izdašnije finansiranje, a prihodi od kamata ostali u zemlji. Da bi se to uradilo potrebno je obezbediti odgovarajuća finansijska i institucionalna rešenja.

Da li postoji razlog za čarku sa ministarkom Kori Udovički?

To je potpuni nesporazum. Pod okriljem Ministarstva finansija nalazi se 10.400 ljudi od kojih je oko 5.500 u Poreskoj upravi, 2.500 u Carini i oko 1.000 u Trezoru. Bar 1.000 ljudi kadrovski ne odgovara Ministarstvu (statistika, restitucija, lutrija...). Ministarstvo po sistematizaciji ima pravo na samo 370 ljudi, što je najmanje u poređenju sa zemljama u regionu. I samo su oni moji i samo oni su odgovorni za neposredna zaduženja Ministarstva finansija. Da bismo ostvarili ciljano smanjenje za oko 1.200 ljudi, potrebno je da imamo jasne planove reorganizacije ključnih uprava i samog ministarstva, a to zahteva vreme. Siguran sam da ćemo do kraja 2017. premašiti očekivanja ministarke Udovički, ali na kratak rok nam nije lako da smanjimo broj ljudi u Poreskoj upravi, Carini i Trezoru, jer su oni zaduženi za vitalne funkcije države na strani prihoda i plaćanja.

Znate li šta se dešava u Železari? Slažete li se sa ministrom privrede da je i stečaj jedno od rešenja ako gubici nastave da se gomilaju?

Dobar ekonomista nikada ne isključuje prodaju ili stečaj firme. Najgore je kada ne postoji alternativa i zato ni stečaj ili raskid ugovora ne bih isključio, čak i ako ne mislite da to uradite. Novi menadžment smanjio je troškove rude i energenata, ali im stanje na tržištu čelika ne ide naruku. Cene su, usled prevelike proizvodnje i ponude Kine i najvećih svetskih proizvođača, ispod troškova proizvodnje najefikasnijih železara. To na duži rok nije moguće, kako zbog preniskih cena tako i zbog antidamping procedura koje se mogu očekivati ako se ovakva situacija nastavi.

Posle startovanja druge visoke peći i remonta peći koja je do tada radila, očekujem da bi proizvodnja mogla da se podigne do realnog kapaciteta Železare, čim se uslovi na tržištu stabilizuju. O rezultatima u proteklih šest meseci i budućim planovima informisaćemo nadležne službe u Briselu i pokazati da se Železara nalazi na dobrom putu konsolidacije, jer može na ovom nivou proizvodnje još da izdrži bez pomoći države. Ako bi država ponovo intervenisala, time bi se otvorila Pandorina kutija, a ja je ne bih nipošto otvarao. Za to neće biti ni potrebe, jer očekujemo konkretizaciju nekih ponuda za privatizaciju Železare znatno ranije od očekivanih rokova, čime bi se to pitanje moglo trajno rešiti. Zato je pitanje stečaja više akademsko nego realno.